НА ДАНАШЊИ ДАН ЗАТВОРЕН ЗЛОГЛАСНИ БАЊИЧКИ ЛОГОР: Међу заточеницима једно време били жена Драже Михаиловића и Пашићев унук

На данашњи дан пре 79 година, 4. октобра 1944, последњи затвореник изашао је из злогласног бањичког логора, кроз који је током Другог светског рата прошло око 30.000 људи, а убијено више од 4.200.

Пише: В. Црњански Спасојевић

Сачувана полицијска евиденција помиње имена 23.697 логораша, али ова бројка није коначна јер на списковима нема целих група за које се зна да су ту биле. Исто тако ни број од око 4.200 ликвидираних, чије је име и презиме евидентирано у бањичким књигама, није коначан.
У званичне бројке није урачунато ни око 3.800 људи који су одатле послати у друге логоре у Европи, где су скончали. Нису убележени ни старци који су пуштани тек неки дан пред смрт, да би преминули код куће и тако смањили званичну логорску статистику.
Међу забележеним бањичким жртвама било је 4.166 мушкараца и 452 жене. Ту је било заточено и 798 деце, од новорођенчади до 17 година. Млађих од седам година убијено је или умрло од глади, болести и зараза – 24, до 14 година њих 20, а од 14 до 17 година 36.

Према националној структури, 90 одсто су били Срби, али је било и Јевреја и Рома, као и 1.000 страних држављана – Грка, Италијана, Руса, Енглеза, Албанаца. Више од 60 одсто били су затвореници немачких окупационих снага, док је српска управа имала надзор над осталима. При логору је немачки БдС (сигурносна служба) имао свој Специјални одред, који је одлучивао ко ће преживети, а ко не.
Бањички логор формиран је 5. јула 1941. године, а први затвореници уведени су у ћелије већ четири дана касније. Зграда је некада припадала Осамнаестом пешадијском пуку и спаваонице су за ову прилику адаптиране у ћелије. Била је близу железнице, па је логораше било лако транспортовати, а у близини су и Јајинци, које ће постати највећа масовна гробница у главном граду.
Логор је имао двојну управу у којој су главне одлуке доносиле окупаторске власти, са којима је сарађивала локална, квислиншка управа и њена полиција. Специјална полиција могла је да хапси и доводи заточенике, али не и да одлучује о њиховој коначној судбини.
Од немачких команданата најдуже су управљали Фридрих Вили, бивши берлински полицајац, и фолксдојчер из Црвенке Петер Кригер. Званични шеф логора био је Светозар Вујковић, а његов помоћник чувени мучитељ Ђорђе Космајац.

Чак 60 одсто логораша били су  земљорадници масовно хапшени по селима. Они су били „резервоар људства“ за слање на принудни рад у Немачку, и за квоте одмазде 100 стрељаних за једног убијеног Немца. Од преосталих 40 одсто, половина су били комунисти, а половина припадници Равногорског покрета. Око 10 одсто биле су жене, не само комунисткиње, већ и жене виђенијих или тражених људи, које су ухапшене да би се њихови мужеви предали. Међу њима је једно време била и жена команданта Југословенске војске у отаџбини генерала Драгољуба Драже Михаиловића. Хапшени су и сељаци који нису предали „вишкове“ усева, шверцери, црноберзијанци, класични криминалци.
У овом логору, тачније у стационару, упознали су се и заљубили родитељи славног режисера Дарка Бајића, отац Милош, први апстрактни сликар у Југославији, и илегалка, мајка Даница.
Највећи број је стрељан у Јајинцима и њихова тела су пред крај рата спаљена, али је било егзекуција и у Јабуци код Панчева, Скели код Обреновца, Младеновцу… Највише људи у једном дану убијено је 1. октобра 1943. године – 323.

Бањички логор био је један од најбоље чуваних. Упркос томе, прво бекство је забележено у јануару 1943, када је Милка Минић, супруга високог партијског секретара КПЈ Милоша Минића, касније тужиоца у процесу Дражи Михаиловићу, успела да побегне. Друго је било у октобру исте године, када су побегли капетан ЈВуО Нешко Недић, резервни потпуковник Илија Орељ, студент Никола Пашић, унук чувеног премијера, и један затворски чувар.

Извор: НОВОСТИ