Misli li vrh HRC da papi treba bes Svetskog jevrejskog kongresa? I što je još važnije, bes Ruske pravoslavne crkve (RPC).
Ovaj tekst piše neko ko je u najmanju ruku blagonaklon prema Hrvatskoj rimokatoličkoj crkvi (HRC), ako ni zbog čega drugog ono zbog zajedničkih vrednosti koje bi trebalo da crpimo iz Jevanđelja. Polazeći od toga pitam se da li su prilikom donošenja odluke o službi posvećenoj događajima u Blajburgu ozbiljno razmislili o stanju u kome se nalazi hrišćanstvo? Celokupno hrišćanstvo, ali i hrišćanstvo u njihovoj otadžbini BiH? Meni se čini da nisu. Da li sam u pravu ili nisam neka pokažu sledeće činjenice.
Najvažnija od svih, za njih je podatak da rimokatolicizam u Bosni više skoro da ne postoji. To što postoji u Sarajevu i Bosni srebrenoj jesu enklave sa značajnom crkvenom infrastrukturom ali bez vernika. O tome najbolje svedoči anegdota koju je ispričao hrvatski pesnik iz Sarajeva Mile Stojić: „Najznačajnija direktorska fotelja koju u Sarajevu ima neki Hrvat nalazi se u upravi gradskog groblja.” Namerno sam rekao u Bosni jer sam odvojio Hercegovinu. Tamo rimokatolicizam postoji. Ali se iz Hercegovine svaki dan sve više ljudi iseljava i odlazi put Hrvatske ili sveta. Dakle, rimokatoličko hrišćanstvo iz BiH isparava iz dana u dan. Sa izvesnošću da će sasvim nestati.
U takvoj situaciji njima najbliži hrišćani su pravoslavni. Stotinu puta sam se uverio od Filipina, preko Bagdada, Najrobija do Čilea da me tamošnji rimokatolici sa hrišćanskom ljubavlju prihvataju.
I umesto da se ponašaju u tom smislu oni službom u ime Blajburga podsećaju sarajevske Srbe da je rimokatolička crkva u NDH zdušno podržavala njihovo istrebljenje. Odmah su dobili odgovor od Mitropolije dabrobosanske SPC da „dovođenjem Blajburga u Sarajevo trajno zatvaraju vrata saradnje i svih odnosa ove mitropolije sa Nadbiskupijom vrhbosanskom” i,, lično …mitropolita… Hrizostoma s kardinalom Puljićem”. Sasvim je normalno da su se protestu pravoslavnih pridružili i Jevreji koji su se preko značajnih jevrejskih institucija i pred Blajburgu posvećene službe, oštro suprotstavili. Najznačajnija u tom smislu jeste reakcija moćnog Svetskog jevrejskog kongresa.
I gde smo sad? Da li iko, ko slovesno misli, može da poveruje da te vesti neće stići do pape Franje? I šta sad papa da kaže? Da podržava zločince koji su, mada kršteni, svojim životom i zločinima praktično sami sebe ekskomunicirali iz Rimokatoličke crkve. Da li HRC vidi u kakvom je položaju rimokatolicizam? On u Evropi, SAD, Kanadi i Australiji umire korakom od sedamdeset sedam milja. Kako to izgleda u ciframa neka pokaže podatak koji je u časopisu „Politikologija religije”, čiji sam osnivač, izrekao moj španski kolega Alfonso Peres Agote, profesor univerziteta Komplutensa iz Madrida. Broj Španaca pripadnika RKC 1965. iznosio je 83 odsto, da bi 2008. pao na samo 27,75 procenata. Na samo 27 procenata! Smanjio se za skoro tri četvrtine! U Španiji verovatno najznačajnijoj rimokatoličkoj i hrišćanskoj naciji u istoriji čitavog hrišćanstva!
Bilo je mučno te iste 2008. godine na Svetskom sociološkom forumu u Barseloni slušati i ogavne napade španskih kolega na RKC. Za njih je RKC kriva zato „što greje sunce u leto, što pada kiša, što psi laju”. Neverovatno ali skoro da je bukvalno bilo tako. Osetio sam se prozvanim da branim RKC od njih, ali ništa nije vredelo.
U Latinskoj Americi gde je RKC dominantna dolazi do strašnog osipanja vernika koji prelaze u protestante, naročito u pentekostalce. Vraćajući se iz Valparaiza u Santjago, na autobuskoj stanici sam video masu ljudi kako ulazi u prostoriju koja je izlazila na stanične perone. Radoznao da vidim šta je ušao sam unutra. Više hiljada nekadašnjih rimokatolika pažljivo su pratili glas pentekostalnog propovednika i u transu izgovarali molitve.
U Beču da nema Poljaka i Hrvata crkve bi se zatvorile. Austrijanci neće u sveštenike. A u mnogim bečkim crkvama nedeljna služba se održava uz prisustvo pet, šest starica koje je paroh dovezao u crkvu. Inače bi bila prazna.
Misli li vrh HRC da papi treba bes Svetskog jevrejskog kongresa? I što je još važnije, bes Ruske pravoslavne crkve (RPC). Nek se sete zašto je papa molio da se sretne sa ruskim patrijarhom na Kubi? Bez Ruske pravoslavne crkve danas nema hrišćanstva, ne pravoslavlja nego hrišćanstva! Jedina hrišćanska denominacija koja je sada u poziciji u kojoj je bio Vatikan do rušenja Habzburga jeste RPC. Ruski patrijarh zbog simbioze vlasti Rusije sa Crkvom, figurativno rečeno, drži ključ od nuklearnog kovčežića zajedno sa Putinom. Ne pripisuju se bez veze sledeće reči Zbignjevu Bžežinskom, ideologu Trilateralne komisije, koja snažno deluje i u Srbiji. ,,Posle kolapsa SSSR, glavni neprijatelj SAD biće Ruska pravoslavna crkva.”
HRC izgleda nije svesna da je ona za papu beznačajna. Hrvati čine samo 0,3 odsto ukupnog broja rimokatolika. Da svi nestanu za RKC to ne bi značilo ništa! I ako zbog potrebe saradnje sa Putinom treba žrtvovati Hrvate, mislite da li bi papa oklevao? Uostalom, pored većinske, postoji i filipinska rimokatolička ,,autokefalna” crkva odvojena od pape, pa može to da bude i hrvatska.
Autor je profesor univerziteta, osnivač naučne discipline politikologije religije
Naslov i oprema: Stanje stvari