Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (3)- ГЛАВНИ ЦИЉ – УНИШТЕЊЕ ЉУДИ

Први масовни покољ српског становништва почињен је у Гудовцу крај Бјеловара – 27/28. травња 1941. године – свега петнаестак дана након успостављања усташке власти

Стратегијски циљ усташког покрета био је уништење Жидова и Срба, али су само постојале извјесне тактичке варијанте у реализацији тог циља. Што се тиче „рјешавања“ питања Жидова, усташки покрет имао је сложенију тактику.

У пропагандној борби против Срба усташки покрет је развио широку и масовну пропаганду у којој су били носиоци највиши усташки функционари иступајући на бројним скуповима. На њима се истицало, али и иначе, да Србима и Жидовима „нема мјеста у Хрватској“, па је та пропагандна активност уједно била и јавни позив за провођење конкретне политике постојећег терора.

Терор над Србима у Независној Држави Хрватској пратиле су и различите „законске одредбе“ основом којих су била забрањена поједина национална и вјерска обиљежја српског становништва (забрана употребе ћирилице, одредбе о пријелазу с православне на католичку вјеру, укидање свих „српско-конфесионалних пучких школа и забавишта“ итд). Учињене су и многе друге промјене и забране, као што је било мијењање имена мјеста што су имала српска обиљежја, те забрана или ограничавање кретања Срба у мјестима боравка.

Терор над Србима у Независној Држави Хрватској отпочео је већ у травњу 1941. године, а масовни покољ српског становништва у Гудовцу покрај Бјеловара 27/28. травња 1941. године био је језовити позив усташких власти и усташког покрета за уништење српског становништва. У току свибња, липња и српња 1941. године у бројним мјестима Независне Државе Хрватске почињена су страшна злођела над српским становништвом, што ће се настављати сљедећих мјесеци и година.

МОНСТРУОЗНА „САБИРАЛИШТА“

Уз масовна убијања српског становнштва на подручју Независне Државе Хрватске, у љето 1941. године вршила су се и масовна исељавања српског становништва, а њихова имовина плијенила.

Провођење терора над Жидовима, према искуствима Трећег Реицха, било је у многочему копија национал-социјалистичке политике и темељило се на разним законима и одредбама. Главне расистичке одредбе против Жидова влада Независне Државе Хрватске донијела је још поткрај травња 1941. године, да би касније биле непрестано дограђиване. Међу њима биле су оне што су се прије свега односиле и на уништење економских позиција Жидова.

У глобалном систему ништења Срба, Жидова и Цигана (Рома), те свих политичких противника усташког покрета и усташке државе, оснивани су затвори и логори, који су постали основна средишта изолације људи и масовна стратишта за уништење заточеника.

Оснивање логора и провођење надзора над њима било је првенствено повјерено Усташкој надзорној служби, којој се на челу налазио ДИДО KВАТЕРНИK. Унутар Усташке надзорне службе (УНС) постојао је посебни „Уред ИИИ“ који је непосредно руководио логорима.

Почетком свибња 1941. године основано је Равнатељство за јавни ред и сигурност (РАВСИГУР), те ће оно заједно с Усташком надзорном службом путем одређених установа имати све компетенције у погледу оснивања логора и слања у њих ухапшених особа. Kод оснивања усташких логора могуће је уочити двије фазе, провођене истодобно.

У првој фази стварања монструозног система усташких логора, било је оснивање тзв. „сабиралишта“ које су усташе још називали сабирни логори, исељенички логори или збиралишта. „Сабиралишта“ су била мјеста привременог и краћег боравка, те су се заточеници углавног држали под ведрим небом на каквој пољани. Из „сабиралишта“ обављале су се депортације у друге логоре. Међутим, у другој фази што се проводила истодобно с првом, подизани су концентрациони – „логори смрти“.

Први концентрациони логор којега су основали усташе био је у Kерестинцу, основан 19. травња 1941. године, а затим ускоро и логор „Даница“ код Kопривнице, основан 28. травња исте године. Након тога основани су многи логори, као што су били Јадовно код Госпића, Kрушчица код Травника, Слана на отоку Пагу, у Старој Градишци, Јасеновцу и др.

Биле су то огромне „творнице смрти“ у којима је на најзвјерскији начин убијено око 800.000 Срба, Жидова, Рома, Хрвата, муслимана и осталих припадника наших народа и народности.

Усташки логор у Старој Градишки. Врло брзо оваква камена здања постајала су претијесна да приме непрегледне колоне ухапшених. Требало је основати концентрационе логоре на отвореном. У такав страшни план – уклопила се и СЛАНА на отоку Пагу.

ТАЛИЈАНИ НА ПАГУ

У опћем систему усташког терора усмјереног против Срба, Жидова, те припадника осталих народа и народности, не мало значење имало је успостављање усташког концентрационог логора у ували Слана на отоку Пагу. У току травањског рата оток Паг – 17. травња 1941. године – окупирале су талијанске војне јединице и то без икаква отпора. Успоставили су своје посаде у Новаљи и Пагу, а талијанска окупациона војска имала је око 300 војника, пјешадијског и морнаричког рода.

Те јединице биле су на Пагу свега двадесетак дана, а затим су дислоциране на друго подручје, а умјесто њих дошле су граничарске и карабињерске јединице у величини од 200 војника на челу којих је био капетан ПАОЛО БЕРТОЛЛИ. Те талијанске јединице остале су на Пагу и онда када је он – Римским уговором од 18. свибња 1941. године – додијељен Независној Држави Хрватској.

Аутор:БОРИСЛАВ ОСТОЈИЋ, МИХАЕЛ СОБОЛЕВСКИ,

Усташки концентрациони логор Слана на Пагу – 1941.

Везане вијести:

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (1) ЛОГОРИ – ТРАГИЧНЕ АВЕТИ ПРОШЛОСТИ

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (2)-ПОДИЈЕЛИ ПА ВЛАДАЈ