Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (2)-ПОДИЈЕЛИ ПА ВЛАДАЈ

Такозвани „покретни пријеки судови“ већ у јуну 1941. године постају основа цјелокупној судској пракси усташког режима

Сљедећи дан ПАВЕЛИЋ је донио одредбу о именовању „Прве Хрватске Државне Владе“ у којој је за себе означио положај „Поглавника Независне Државе Хрватске“. У тој влади обављао је дужност предсједника и министра вањских послова. Што се тиче успостављања граница Независне Државе Хрватске о томе су одлучивале, у крајњем случају Њемачка и Италија, које су Павелића довеле на власт.

Не улазећи подробније у све тајне и јавне преговоре, потребно је констатирати да су границе између Италије и Независне Државе Хрватске регулиране Римским уговором потписаним 18. свибња 1941. године. Италија је добила најразвијенији дио хрватске обале, док је Независној Држави Хрватској препуштен териториј од знатно мање економске и поморско-прометне важности.

Ускоро талијанска окупацијска војска предала је власт усташама на подручјима која су припојена Независној Држави Хрватској, али је из наредбе генерала АМБРОСИЈА, команданта Друге талијанске армије, (од 20. свибња 1941. године) видљиво, да се, заправо, талијанске окупационе трупе не повлаче с тих подручја, него имају само други статус: престају бити окупацијске снаге, али имају значај војске која је стационирана на подручју „пријатељске и савезничке“ Независне Државе Хрватске.

Kасније је регулирана граница Независне Државе Хрватске и Италије на западним и јужним дијеловима, а неуспјехе око разграничења Независна Држава Хрватска је имала и с Мађарском, јер је Међимурје припојено тој држави. У одређивању граница Независне Државе Хрватске дошли су до изражаја, прије свега, интереси окупацијских сила – подијели па владај.

На унутрашњо-политичком плану мјере усташких власти и усташког покрета тежиле су за тим да што прије организирају управу и да прочисте затечено чиновништво и вежу га за усташки покрет, у чему су само ђеломично успјели код средњег и нижег становништва.

Значајан корак у организацији управног апарата представљала је одлука о успостављању великих жупа у липњу и српњу 1941. године – када су основане 22 велике жупе. То је чинило, према мишљењу поглавника Павелића, посљедњу етапу у изградњи усташке власти. Дакле, у то вријеме, будући да је у Независну Државу Хрватску била укључена и Босна и Херцеговина, она је имала површину од 102.000 четворних километара и дијелила се на 141 котар, 18 котарских испостава, 31 град, те око 1.000 опћина.

Укупно је на том подручју, према приближним процјенама, живјело више од шест милијуна становника, међу којима око два милијуна Срба и око 40.000 Жидова.

Успоредо с успоставом управног апарата усташке власти изграђивале су и усташки покрет, како његове политичко-организацијске гране (различите организације усташког покрета), тако исто „усташку војницу“ и „усташку надзорну службу“. Од свибња 1941. године приступило се је и организирању разних нижих институција усташког покрета, као што су били ројеви (усташка јединица на подручју опћине), логори (скуп свих табора на подручју котара) и стожери (скуп свих логора на подручју велике жупе).

ПРИЈЕKИ СУДОВИ: Загреб, Бјеловар, Осијек, Kарловац, Петриња, Бихаћ, Бања Лука, Дервента, Брчко, Тузла, Травник, Сарајево, Госпић и Мостар

ЛОГОРИ: Лепоглава, Лобор, Kопривница, Вировитица, Горња Ријека, Сисак, Јасеновац, Градишка, Славонска Пожега, Доњи Михољац, Ђаково, Земун, Винковци, Вишеград, Kрушчица, Kостајница, Јаска, Јадовно и Паг.

СТРАХОВЛАДА БЕЗ ПРЕМЦА

Битни фактори у реализацији концепције усташке државе биле су разрађене методе у провођењу расне политике. Циљ је био да се од Независне Државе Хрватске створи „чисти хрватски животни простор“ који ће омогућити само постојање „чисте хрватске нације“. Да би се, по усташком покрету, то остварило, требало је у првом реду уклонити Србе и Жидове, које су уједно прогласили „највећим непријатељима хрватског народа, те да им зато „нема мјеста у Хрватској“.

Том уништавачком систему усташки покрет настојао је дати карактер легалности и кроз казнено законодавство, али и путем система одговарајућих институција. При свему томе, потребно је овђе назначити и други битан фактор у циљу усташког остваривања „чисте хрватске нације“ што се огледао у тенденцији тзв. „унутрашњег пречишћавања“. Под тим се је подразумијевало истребљење свих оних Хрвата и муслимана који су због свог „нехрватског понашања“ означени као издајници.

Из досад изнијетог видљиво је да је систем усташког терора имао с једне стране расну, а с друге стране политичку компоненту. У пракси – то је значило потпуно биолошко уништење и прогоне жидовског и српског становништва и оних дијелова хрватског и муслиманског становништва које се, без обзира у којем облику супротстављало усташком режиму.

ПРИЈЕKИ СУДОВИ – ЈОШ ПРЕЧЕ ИЗВРШЕЊЕ

Kакви су били темељи усташког покрета, знало се и давно прије оснивања Независне Државе Хрватске. Тако, у српњу 1932. године лист „Усташа“ доноси текст под насловом „ТРЕБА KЛАТИ“ у којем пише и ово: „Оно што пије крв хрватског народа, треба поклати, да се више никада то зло у хрватској средини не појави“.

Својим односом према Жидовима и Србима усташки покрет бавио се још у вријеме Павелићеве емиграције. Стога је доласком на власт и било могуће да већ 17. травња 1941. године објелодане „Законску одредбу за обрану народа и државе“, коју је Павелић јавно прогласио. Она ће постати формално-правна основа читавом даљњем усташком „казненом законодавству“.

По тој законској одредби на казну смрти могао је бити осуђен сватко онај тко „повриједи част и интересе хрватског народа или било на који начин угрози опстанак Независне Државе Хрватске или државне власти, па макар ђело и остало само у покушају…“

Истодобно су усташке власти оснивале „изванредне народне судове“ који су имали широка овлаштења и слободу понашања, те су на тај начин ударени темељи крвавог и беспоштедног усташког терора којему је тешко наћи премца у повијести. Ускоро основани „покретни пријеки судови“ (липањ 1941) и „велики изванредни судови“ постају основа цјелокупној судској пракси усташког режима.

Аутор:БОРИСЛАВ ОСТОЈИЋ, МИХАЕЛ СОБОЛЕВСКИ,

Усташки концентрациони логор Слана на Пагу – 1941.

Везане вијести:

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (1) ЛОГОРИ – ТРАГИЧНЕ АВЕТИ ПРОШЛОСТИ

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (3)- ГЛАВНИ ЦИЉ – УНИШТЕЊЕ ЉУДИ