Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

ЛОГОР ДРЕТЕЉ: 28 година од оснивања злогласног хрватског мучилишта (ВИДЕО)

Логор „Дретељ“ био је хрватски концентрациони логор у Босни и Херцеговини, близу Чапљине који су формирале паравојне јединице босанских Хрвата: Хрватске одбрамбене снаге (ХОС) и Хрватско Вијеће Одбране у периоду од 1992-1994. године током ратова и распада Југославије, гдје су смјештани углавном Срби, касније и босански муслимани и други нехрватски цивили.

Овај логор је био један од најужаснијих на подручију бивше Југославије. О свим ужасима који су се дешавали у овом логору 2007. снимљен је и документарни филм „Мученици – Дретељ“ у коме су говорили они логораши који су преживјели. У овом логору је била заточена и др. Олга Драшко.

Хашки Трибунал никада посебно није процесуирао овај случај, док Тужилаштво Босне и Херцеговине годинама намјерно врши опструкцију и прави од суђења фарсу. Такође, и пресуде које донесу бивају ругање правди и жртвама.

ОСНИВАЊЕ ЛОГОРА

Логор је био смјештен између Чапљине и Међугорја, у западној Херцеговини у шест складишта која су некада припадали Југославенској Народној Армији. Тај логор је основан почетком маја 1992. године. Кроз логор је прошло најмање 224 Срба – 140 мушкараца и 84 жене. Незаконито лишени слободе Срби су живјели, под готово немогућим условима. Многи су физички ликвидирани или су преживјели али са тешким психофизичким посљедицама.

После распада ХОС-а у Херцеговини крајем 1992. Дретељ преузимају власти Хрватског Вијећа Одбране. Према оптужници Међународног суда за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије (ICTY), припадници ХВО-а су почели држати муслиманске мушкарце у логору од априла 1993. до априла 1994. Број заробљеника био је највећи 11. јула 1993. када је ХВО држала 2.270 муслимана у затвору. Након тога, просјечан број затвореника био је око 1.700 логораша.

У љето 1993. године, Хрватска Република Херцег-Босна и ХВО су провели акцију масовног хапшења муслиманских мушкараца у долини Неретве, укључујући и муслимане који су служили у ХВО-у, те их затворила у логору Дретељ. Многи од затвореника су били цивили. Током августа и септембра 1993. ХВО-а су пуштали затворенике на слободу ако би склопили брак са Хрватицом или поседовали визу и гарантно писмо за напуштање.

УСЛОВИ У ЛОГОРУ

Услови у логору били су веома сурови, тешки и нездрави због пренатрпаности, лоше вентилације и мањка кревета. ХВО је давала затвореницима мало хране и воде. Било је такође, забиљежено да је ХВО повремено тукла, али и психички напастовала затворенике. Муслимани у изолованим ћелијама су били посебно премлаћивани и понижавани. Свакодневна силовања и уопште сексуална иживљавања над Србима и над Српкињама, уз несхватљива понижавања готово немогуће смјештајне и хигијенске услове и изгладњавање – логораша, била су у функцији етничког чишћења Срба из западнGODог дијела Херцеговине.

Мучитељи из Дретеља су такође терали затворенике да се међусобно туку или да имају хомосексуалне односе или чак полне односе са животињама.

Српски логораши су морали да трпе забијање ексера у тело, гашење цигарета по телу, сечење делова тела, коже

СВЈЕДОЧЕЊА

Један од заштићених свједока у Суду Босне и Херцеговине, октобра 2012. о свом тамновању у логору Дретељ казао је сљедеће:
– “Приликом улaскa у згрaду Војне амбуланте, Иван Зeлeникa ми je скинуо вeру и сaт са рукe. Уjутро, током доручкa, Зeлeникa je узeо шољу врeлог чaja и сипaо по мeни. Псовaо ме je, нaзивaо мe ‘ћeтником’ и jeдно двa путa мe удaрио пaлицом…

Сљедећег дана сам пребачен у ХОС-ов логор Дретељ, гдје је управник био Срећко Херцег. Тамо сам провео десет дана. Свакодневно су нас пребијали и мучили. Мeни су сломили осaм рeбaрa и дaнaс имaм посљeдицe од тогa. Избиjeно ми je вишe зубa. Било je покушaja орaлног сeксa сa мушкaрцимa, пa и сa мном, aли сaм успио дa сe измaкнeм. У Дретељ су долазили: Ивaн Мeдић, Eдиб Буљубaшић и други. Ивaн Зeлeникa je ту доводио Србе из Мостaрa…

Дретељ је био страшан логор, који се не може заборавити, а тешко је и описати. У том обjeкту су билe зaтворeнe и жене, које су сeксуaлно злостaвљaнe”.

ЗАТВАРАЊЕ ЛОГОРА

Постоје документи који јасно показују да је Влада Хрватске Републике Херцег-Босне својим одлукама утемељила велике затворе на Хелиодрому, Габели, Дретељу, те друге логоре у Херцеговини јер је на њима потпис др. Јадранка Прлића, предсједника Владе хрватске парадржаве у Босни и Херцеговини, а касније након Дејтонске мировне конференције дугогодишњег министра спољних послова БиХ. Такве су тврдње упућивале на одговорност политичара Херцег-Босне за ратни злочин. Прије свих на одговорност покојног Мате Бобана и прелазне Владе Јадранка Прлића, проглашене у мају 1993. након договора о спровођењу Венс-Овеновог плана за БиХ.

ЦНН је објавио репортажу снимљену у Дрежници, сјеверно од Мостара, о стравичним свједочанствима неколицине муслимана, управо пуштених из логора у Габели и Дретељу. Постојање хрватских логора у Херцеговини, тортуре и тешки услови живота хиљада логораша у два највећа логора под контролом ХВО-а, тако су постали вест дана. Хрватски министар спољних послова Мате Гранића затражио је од Мате Бобана и Прлића хитно затварање логора и пролаз за хуманитарне конвоје, о чему је средином јула 1993. у Макарској с муслиманском страном потписан посебан споразум.

Тужбе за ратне злочине

Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Цорић и Берислав Пушић су оптужени да су протеривали Србе и Муслиимане из већински хрватских делова Босне и Херцеговине од новембра 1991. до маја 1994. Оптужница наводи да су заједно успоставили неколико затвореничких логора, међу њима логор Хелиодром и логор Дретељ, како би ухапсили и затворили хиљаде цивила.

Рефик Шарић је био један од муслиманских затвореника, а касније присилних сарадника стражара логора. Касније се преселио у Данску. Тамо је 23. новембра 1994. осуђен на осмогодишњи затвор због суделовања у 14 случајева мучења.

У марту 2010. суд у Ослу је прогласио чувара Мирсада Репака кривим за ратни злочин у логору против муслиманских и српских затвореника, углавном цивила.

Wikipedia / Слободна Херцеговина

Везане вијести:

НОВАЦ НЕ МОЖЕ ДА ПЛАТИ ПРЕЖИВЉЕНИ БОЛ И …

Потврђена оптужница за злочине над Србима у логору Дретељ

ПАКАО У ЛОГОРУ ДРЕТЕЉ | Јадовно 1941.

Трајне психичке промјене због тортуре у логору “Дретељ

Стражар у логору Дретељ потврдио мучења Срба | Јадовно 1941.

Безгранична злостављања Срба у Дретељу | Јадовно 1941.

За злочине над Србима у Дретељу Медићу 14 година затвора …

Документарни филм: Мученици из Лоре, Челебића и Дретеља

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Пратите нас на друштвеним мрежама: