Ljiljana Nikšić: I danas postoje oni koji se zalažu za relativizaciju zločina u Jasenovcu zarad pomirenja

Paradigma stradalništva u Drugom svetskom ratu je Jasenovac, a primer zatiranja čitavih porodica su dve svetski poznate, Tesla i Hercl.

Kultura sećanja na žrtve je pitanje nacionalne bezbednosti i biološkog opstanka srpskog naroda. U uslovima revizije istorije, više nego ikada. To se dokazalo tokom akcije „Oluja“ i pogroma na Kosmetu. Jevreji imaju izreku: „Narodi moraju da se sećaju svoje istorije i žrtava da im se tragična prošlost ne bi ponovila.“ Zato je važno što je od 2014. došlo do promene državne politike i što je jedan od visoko postavljenih ciljeva ove vlade zaštita sećanja na žrtve, na vojnički stoicizam i heroizam srpskog naroda.

U razgovoru, za „Novosti“, dr Ljiljana Nikšić, ambasador u MSP, dodaje da i danas postoje određene strukture i grupacije koje se zalažu za dogovornu istoriju, relativizaciju brutalnih zločina u Jasenovcu zarad pomirenja, ali bez suočavanja sa istorijskom istinom.

– Jasenovac nije mit, Jasenovac se desio. Jasenovačke žrtve zaslužuju mesto u kolektivnoj memoriji čovečanstva. Istina je jedna i univerzalna – kaže dr Nikšić.

* Sa revizijom istorijskih podataka o Drugom svetskom ratu suočavamo se širom sveta?

– U Drugom svetskom ratu nastradalo je oko 60 miliona ljudi, samo Rusa oko 20 miliona, Jevreja oko šest. To je narativ koji stoji postojano do danas, uprkos pokušajima revizije, relativizacije zločina i rehabilitacije zločinaca. Mi treba da učimo od Izraela, o tome šta znači državni stav o žrtvama, koji je nepromenljiv uprkos izazovima. Treba učiti od Rusa koji svake godine obeležavaju 9. maj vojnom paradom i „Besmrtnim pukom“ u čast žrtava. Treba učiti od EU na čijem tlu su započeta oba svetska rata i koja je odabrala da Dan pobede nad fašizmom proglasi Danom Evrope.

* U „ratu“ protiv revizije saveznici Srbije su Jevreji?

– U proteklih pet godina uspeli smo da podignemo srpsko-jevrejski bedem pred revizijom istorije od najtvrđeg granita, što nije bilo lako. Ali, saradnja Ministarstva prosvete i Filološkog fakulteta sa profesorom Gideonom Grajfom, kao i desetogodišnji neumorni rad Majkla Frojnda na pisanju članaka o Jasenovcu u vodećem dnevnom listu „Jerusalim post“, tome su mnogo doprineli. Ne treba zaboraviti ni angažovanje dekana Filološkog fakulteta, prof. dr Ljiljane Marković, uspostavljanje Srpskog centra u Jerusalimu, sa delegacijom koju je predvodio doajen naše diplomatije prof. dr Darko Tanasković. Tu je i umetnički doprinos skulptora Katarine Tripković, Ljubiše Mančića, slikara Dragana Jelovca, primadone Jadranke Jovanović, ambasadora Unicefa Ane Sofrenović, dr Vjere Mujović, preživele dece logoraša i mnogih drugih koji su u bedem istine o Jasenovcu ugradili svoj granitni kamen. Uostalom naš narod ima 572 memorijala u 44 zemlje sveta.

* Veze dva stradalnička naroda su očigledno ojačane. Šta biste vi izdvojili?

– Kao koordinator za srpsko-jevrejsku saradnju smatram da su ključne tačke bile: izložba u UN o Jasenovcu, koju je otvorio šef diplomatije Ivica Dačić, naučna studija o Jasenovcu, NDH i Stepincu na 2.500 strana prof. Grajfa, podrška ambasadorke Alone Fišer Kam, saradnja sa Udruženjem logoraša Jasenovac, Savezom jevrejskih opština i predsednikom Izraelsko-srpskog prijateljstva Majklom Frojndom. Napravili smo i akademski most Beograd – Jerusalim i uspešno realizovali diplomatsku misiju „Povratak Svetog Save u Svetu zemlju“. Kulminacija je bio gest predsednika Vučića koji je okačio zastavu sa natpisom „Jude“ i Davidovom zvezdom pored srpske trobojke, njegovo učešće na Petom svetskom forumu u Jad Vašemu i na američkoj-izraelskoj konferenciji AIPAC u Vašingtonu.

* Nedavno je u Hrvatskoj prvi put od 2016. na visokom državnom nivou, uz predstavnike Srba, Jevreja i Roma, obeleženo 75 godina proboja Jasenovca. Kako to komentarišete?

– U Jasenovcu je 2016. postavljena spomen-ploča sa ustaškim pozdravom „Za dom spremni“, što je proizvelo bojkot državne ceremonije jevrejskih, srpskih, romskih i antifašističkih organizacija. Svetski jevrejski kongres je 2017. od hrvatske vlade zatražio da je uklone i osude režim NDH. Možda tu treba tražiti odgovore.

* Kako biste vi definisali identitet srpskog naroda?

– Jedan od ključnih stubova našeg identiteta predstavlja naše stradalništvo, vojnički stoicizam i heroizam u Velikom ratu koji su slavili SAD, Velika Britanija, Francuska, kada je gotovo svaki deseti poginuli bio Srbin. Paradigma stradalništva u Drugom svetskom ratu je Jasenovac, a primer zatiranja čitavih porodica su dve svetski poznate, Tesla i Hercl. U Jasenovcu je ubijeno 14 Tesli od ukupno 91, koliko je stradalo u NDH, i 13 pripadnika porodice Hercl.

* Koji je to ključni trenutak u promeni srpske politike prema prošlosti?

– Ključno je bilo postavljanje državnog vrha prema obeležavanju istorijskih datuma iz prošlosti. Predsednik Vučić i tadašnji predsednik RS Milorad Dodik započeli su redovno obeležavanje stradanja u Jasenovcu u Memorijalu Donja Gradina, a njihova posvećenost nije izostala ni ove godine, uprkos virusu korona.

Prestižna odlikovanja

* Vi ste prva žena ambasador nosilac sretenjskog odlikovanja, Zlatne medalje za zasluge.

– Meni je zapala ta čast da budem odlikovana u aktivnoj službi, prva posle velikog pesnika Jovana Dučića, sa pauzom od 100 godina. Odlikovanje predsednika Republike doživela sam kao čin poštovanja prema srpskoj diplomatiji i podstrek svim ženama i kolegama u karijernoj službi.

* Imate i titulu viteza reda zmaja srpske diplomatije?

– Povelju Ministarstva spoljnih poslova i ovu titulu dobila sam odlukom potpredsednika Vlade i ministra Dačića, za doprinos očuvanju srpske diplomatske službe koja baštini tradiciju Nemanjića i svetosavski pacifizam.

Dragan Vujičić

Naslov i oprema: Stanje stvari

(Večernje novosti, 10. 5. 2020)