Љиљана Бегенишић: Порицање Холокауста се кажњава, геноцид у НДХ се упорно релативизује

Иако наше законодавство предвиђа да је одобравање, умањивање и правдање геноцида кривично дело, нико до сада није поднео тужбу за негирање геноцида над Србима.

У 16 европских земаља, укључујући и Русију, негирање геноцида над Јеврејима строго се кажњава – или се иде у затвор или се плаћа висока новчана казна, или обоје. По њиховим законима, порицање Холокауста је кривично дело, а у четири државе кривично се кажњава и негирање геноцида над Јерменима у Турској.

Израел и Јерменија сваке године обележавају Дан сећања на страдале претке који је један од најтужнијих у календару тих земаља. Обе ове државе у средишту спољне политике имају захтев да се призна геноцид извршен над њиховим народима.

Снимци екрана: ИН4С

Код нас, међутим, о геноциду над Србима у НДХ једва да се понекад шапуће. Пре ће се у Београду пролити суза за жртвама Сребренице, него за страдалим сународницима у Јасеновцу, или „Олуји“. Иако наше кривично законодавство предвиђа да је одобравање, умањивање и правдање геноцида кривично дело, нико се није досетио да пресавије табак и тужи оне који релативизују страдање у Јасеновцу или злочине над Србима деведесетих година прошлог века. Тек недавно то је учинио историчар Милош Ковић, који је поднео кривичну пријаву против колеге Николе Самарџића, јер је на друштвеној мрежи „Твитер“ подржао објаву у којој се оправдава и умањује тежина геноцида у Јасеновцу. Државни тужилац пријаву може да одбије или да је прихвати.

„Ако је и одбије, ми ћемо тачно знати на чему смо“, каже Ковић.

И заиста, то би значило да свако може да одобрава оно што тврде научни и политички кругови у Хрватској – да је Јасеновац био радни логор, да се у њему умирало од болести, да је страдало свега неколико десетина хиљада Срба, Јевреја, Рома, али и Хрвата партизана…

То би значило и да је искорак професора Ковића, уместо да подстакне, био узалуд учињен.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Вечерње новости, 30. 9. 2020)