Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије саопштила је да до данас нико није одговарао за отмицу девет Срба, рудара са површинског копа „Белаћевац“ на Косову и Метохији 22. јуна 1998. године.
Координација је поручила да никада неће престати да тражи истину и правду за отете и убијене Србе на Косову и Метохији и да указује на лицемјерје међународних мисија, одговорних за владавину права на Косову и Метохији.
У саопштењу се наводи и да су припадници терористичке ОВК-а 22. јуна 1998. године истјерали из аутобуса деветорицу Срба, радника површинског копа „Белаћевац“ Термоелектране „Обилић“, и одвели их у непознатом правцу.
Отети су Душан, Пера и Зоран Ађанчић, Мирко Буха, Драган Вукмировић, Филип Гојковић, Мирослав Трифуновић, Србољуб Савић и Божидар Лемпић, о чијој судбини нема никаквих информација.
Рудари нису били заробљени у ратним дејствима, нити су били наоружани, већ су киднаповани са својих радних мјеста само зато што су били Срби, и као такви сметња политици етнички чистог албанског Косова коју је спроводила терористичка ОВК-а.
Киднаповање рудара са копа „Белаћевац“, било је прво у низу масовних киднаповања Срба на Косову и Метохији која су припадници терористичке ОВК-а чинили и током наредне двије и по године.
Координација је навела и да је тада „отето око 1.000 Срба, а да се о судбини њих 532 још ништа не зна“.
Извор: СРНА
Везане вијести: