Комисија о Степинцу радиће годину дана

На првом састанку мјешовите католичко-православне комисије о контроверзном кардиналу Алојзију Степинцу из времена НДХ, договорено је да поступак не траје дуже од годину дана, а наредни сусрет заказан је за 17. и 18. октобар у Загребу.

Током дводневног засједања Комисије, 12. и 13. јула у Ватикану, закључено је да се од те комисије очекује да ради према историјској методологији, на основу доступне документације и њене повезаности са дјеловањем Степинца прије, током и након Другог свјетског рата,.

У саопштењу које су објавили црквени медији наводи се да „то неће омести канонизацију блаженог Степинца“, што је, како је наглашено, у искључивој надлежности Ватикана.

Предвиђено је да заједничка комисија састављена од хрватских и српских стручњака ради поновног и заједничког сагледавања Степинчевог живота у времену прије, за вријеме и након Другог свјетског рата има низ засједања, а њен рад би требало да буде довршен у року од 12 мјесеци.

Ватикански сусрет мјешовите комисије двије цркве, формиране на иницијативу папе Фрање, одржан је иза затворених врата.

„Вечерње новости“ наводе да је начелни договор обје стране да се ток разговора и аргументи држе далеко од очију јавности.

Иза ватиканских зидина изашле су само штуре информације да је први сусрет био посвећен методологији и начину рада комисије и да је имао више протоколарни него радни дио.

Према писању ватиканског дневника „Осерваторе Романо“, у наредном периоду услиједиће низ састанака комисије, која би требало да заврши рад за годину дана.

Познаваоци ватиканских прилика у Хрватској, али и у Србији, међутим, тврде да је рок окончања рада комисије неизвјестан и да њен рад може да траје и до пет година.

У Патријаршији су рекли да је делегација СПЦ у Ватикан отпутовала са поруком екуменизма и прихватања дијалога, али и са жељом да изнесе јасне аргументе о одговорности контроверзног кардинала у спровођењу геноцида над српским, јеврејским и ромским народом у Хрватској.

„Постоји обимна научна грађа, коју су сакупили домаћи и страни истраживачи, из које се види да је Степинац знао за масовна убиства и покрштавања православаца, али и да није ништа учинио да то спречи“, кажу у сједишту СПЦ.

У СПЦ додају да нема сумње да ће све ове научне доказе делегација СПЦ изнијети на увид и тако указати да би Степинчева канонизација била мрља на образу Римокатоличке цркве.

Делегацију СПЦ на разговорима о Степинцу предводио је митрополит загребачко-љубљански Порфирије, а хрватску кардинал Јосип Бозанић.

Комисијом предсједава пречасни Бернард Ардур, који је предсједник папинског Одбора за историју.

Ово је тек први у низу састанака посвећених хрватском кардиналу који је на корак до проглашења за светитеља Римокатоличке цркве.

Комисија је установљена на иницијативу папе Фрање, након неколико сусрета и консултација између представника Ватикана, Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, ради потребе разјашњења неких питања из историје у вези са дјеловањем кардинала Степинца.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Архиве кључ истине о Степинцу

Озбиљна истрага или покушај националног мирења?

„Степинац је главни камен спотицања СПЦ и католика“

СПЦ и Римокатоличка црква разговараће у Риму о Алојзију Степинцу

Две цркве лицем у лице о Степинцу