arrow up

Подијелите вијест:

КОМЕНТАР: Жртве

Две деценије од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију нисмо пребројали жртве највећег злочина у нашој новијој историји

Јелена Скендерија
Јелена Скендерија

Пропуст, објективни разлози или политички мотиви? Који је разлог што и две деценије од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију нисмо пребројали жртве највећег злочина у нашој новијој историји?

Страдале поименце не знамо, али добро знамо да је за 78 дана било 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

Кога су убили? Знају само они који су остали да их се сећају и оплакују. Ми остали ћутимо, процењујемо, одлажемо… Тако смо одлагали и ћутали и о Јасеновцу.

На незваничне процене о 2.500 страдалих цивила и око 1.000 војника и полицајаца одговорила је својевремено у свом стилу Наташа Кандић и њен Фонд за хуманитарно право. „Хумано“ су их демантовали својим пребројавањем од само 758 људи!

За две деценије требало је савладати све препреке. Кандићке, фондове, међусобне размирице пре свега из поштовања према породицама погинулих. Имена и презимена жртава морала су постати део историјских читанки, а не да се 20 година бавимо математичким једначинама у којима је коначан резултат – непознат.

То не заслужују они који су животом платили одбрану отаџбине, а камоли недужни, настрадали стицајем околности, јер су се у одређеном тренутку нашли у возу, на пијаци, у болници…

„Насушно је потребно да генерације које данас стасавају и које ће тек доћи знају за страдања свог народа, и да Јасеновац, највеће српско стратиште свих времена, уђе у уџбенике, како нам се историја не би понављала“, поручио је недавно у интервјуу „Новостима“ академик Србољуб Живановић.

Да ли смо спремни на то или нам се историја, ипак, понавља?

Аутор: ЈЕЛЕНА СКЕНДЕРИЈА

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Добрила Кукољ

Бањалука Свједочи: Рођена сам у једном од најљепших села ко­је је смјештено на

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​