arrow up

Подијелите вијест:

Коментар: Валентин

Ничим неизазван, високи представник у БиХ Валентин Инцко запретио је међународном војном интервенцијом у случају да Република Српска „пређе црвену линију“ и распише референдум о отцепљењу

Мирослав Филиповић
Мирослав Филиповић

Ничим неизазван, високи представник у БиХ Валентин Инцко запретио је међународном војном интервенцијом у случају да Република Српска „пређе црвену линију“ и распише референдум о отцепљењу!

Аустријском дипломати очито није довољно што већ годинама у Савету безбедности УН РС и њено руководство оптужује за сепаратизам, рушење „Дејтона“ и уставног поретка БиХ, чиме Србе означава јединим кривцима за све хроничне болести овог тамног вилајета, па је сада, 21 годину након завршетка рата, изненада проговорио о могућим сукобима и интервенцији Запада!

Овако олако помињати нове сукобе у земљи у којој је у протеклом рату страдало више од 90.000 људи, свих вера и нација, за „чувара мира“ у БиХ је неодговорно и непримерено.

У РС нема институционалног плана или документа о одржавању референдума о отцепљењу, па се може закључити да је циљ Инцкових радикалних оцена искључиво продужење мандата ОХР.

Апсурдне су, недемократске, али и опасне његове изјаве, баш као што је антиевропски мандат ОХР – високи представник има овлашћења да смењује демократски изабране званичнике, намеће и поништава законе, па чак и мења Устав!

Инцкови претходници, пре свега Педи Ешдаун, остали су упамћени по бруталној владавини, сменили су више од 50 функционера у РС, наметнули су закон о Суду и Тужилаштву БиХ, за које у Бањалуци кажу да су места политичке егзекуције Срба.

Инцко у БиХ столује већ седам година и девет месеци, са примањима већим од 22.000 евра, а на њега су Бошњаци љути што већ није сменио Додика због референдума о Дану РС. ОХР, чије гашење је било предвиђено 2008, још треба великим силама. Бич Запада је и даље ту. За протекторат у срцу демократске Европе.

Аутор: Мирослав Филиповић

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Коментар: Порука | Јадовно 1941.

КОМЕНТАР: Зеница | Јадовно 1941.

Додик се игра ватром | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​