arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Коментар: Тепих

Дељење лекција о прошлости увек је најлакше, али треба прво кренути из властитог дворишта. Поготово ако те лекције долазе из Хрватске.

Јурица Керблер, Фото: Вечерње Новости

У СРБИЈИ и даље нема политичке воље за суочавањем са прошлошћу, тврди шефица хрватске дипломатије Марија Пејчиновић Бурић, што неки тумаче и дискретном најавом могуће нове хрватске блокаде у преговорима Србије и Европске уније.

Не прве, јер Хрватска је и до сада у више наврата блокирала комшије, уз све звучне најаве како ће здушно подржавати пут Србије у уједињену Европу.

Да та констатација долази од Ангеле Меркел, немачке канцеларке, која је цео свој живот кроз бављење политиком имала сасвим јасан, крајње критичан став о немачкој прошлости и најцрњем времену нацизма, могло би се разговарати, али долази од министарке чија се влада и даље није одредила према властитој прошлости, оној из времена злочиначког режима Анте Павелића.

Јер да је то Хрватска урадила већ би давно било законски забрањено истицање свих усташких симбола, као и поздрав „За дом спремни“, као што су то урадиле Аустрија и Немачка. Али, Хрватска упорно ставља под тепих властито суочавање са прошлошћу, отварајући болне ране за све оне који су били жртве или за њихове потомке из времена такозване Независне Државе Хрватске.

Дељење лекција о прошлости увек је најлакше, али треба прво кренути из властитог дворишта. Поготово ако те лекције долазе из Хрватске, и на Међународни дан људских права, док је истовремено у Задру данима био исписан неписмен графит „Уби Србина“. Којег је неко, али не „власт“, гле чуда, преправио у „Љуби Србина“. Очито постоје они којима је доста сталног окретања у прошлост, па и делења лекција „онима другима“. Јер и Срби и Хрвати имају болна сећања на прошлост, али и преку потребу да се напокон окрену будућности.

Аутор: Јурица Керблер

Извор: Вечерње новости

Везане вијести:

Задар: Преправио графит „Уби Србина“ у „Љуби Србина“ (ФОТО)

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​