Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishБрат Вегара не штеди никог, а најмање себе, јер зна да ће то остати записано, у вијек вијекова, тако да лаж и фушерај нису опција.
Постоје два јака разлога зашто не бих требао да пишем предговор (ил` ће бити поговор).
Као прво, писца, брата Србина Вегару, не познајем добро, једном сам га видио (а једном ко ниједном), и, као друго, рата нисам ни омирисао.
Значи, без обзира на олакшавајуће околности, ја сам класичан београдски дезертер, она фела коју писац ове књиге искрено презире. Откуд, онда, ја овде, на овом задатку, Бог Свети зна.
Оно чега се сјећам је следеће: писац ове књиге ушао у мој живот безобразним пијаним позивима у ситне сате. Ко је звао, не сјећам се, али писац је био у тој групи послијепоноћних гњаватора моје наркоманске маленкости. Из неког разлога, потпуно супротно од очекиваног, нисам блокирао гњаваторски број, нити сам, уз псовке, саопштио позиваоцу да ме више не зове у то доба и да ћу се посебно обрачунати са особом која му је предала мој телефонски број, већ сам стрпљиво одслушао пијане, испрекидане, реченице.
Из тих пјанских монолога ( иза се мутно чула музика и карактеристична бука раје која се добро забавља у запушеном, замагљеном простору ), сазнао сам неколико чињеница: Да им се свиђа мој први албум (и да је она мутна музика управо албум Мама, немој плакати), да ме зову из њима омиљеног мјеста – кафића Аут (који је сад већ легендарно мјесто), и – да ме, некако, воле.
И ја сам одмах заволио њих, али одмах, подвлачим.
Касније ми се писац јавио и преко друштвених мрежа, те смо понекад лајковали један другом оно што објавимо на том згубиданском дигиталном простору званом Фејсбук.
Ето. То би било то.
Свему другом, али буквално свему другом: његовим јуначким причама, тешком животу и бескомпромисним ставовима; његовој упорности и вјери у Господа нашег Исуса Христа; свему томе не треба никакав коментар, предговор, а најмање – поговор.
Вегара, брат Србин, пише крваво прецизно, нервима подупире и истовара пред нас оно највриједније што има – своју утробу. Њему књижевност не значи пуно; то је само облик преживљавања, планско писање да се не полуди у овим мирнодопским данима када се повампирује оно што нас је вијековима убијало, а свјетски хохштаплери и домаћа фукара заигравају свој нови плес смрти.
Брат Србин Вегара је изабрао једноставан начин да нам у њедра угура емотивну бомбу, да нас разнесе ријечима; да исприча оно што слабо ко смије да прича; он свједочи без длаке на језику, из прве руке, без устрчавања, аутоцензура, и било каквих кукавичких скретања, о страдањима нашег, српског, народа; о грађанском рату који нисмо хтјели нити започели; о Вегарама, његовој породици и породицама око њих; о личној патњи и споредним ужасима; о ходу по жици између неухатљиве и слабашне наде у живот и бездана потпуне беспомоћности и пропасти.
Ова књига је, брате мој, ударац с пола терена; храбар и бескомрпомисан поглед на минули грађански рат у коме смо, опет, преварени и клани, мада, не онолико колико су били испланирали наши душмани, јер смо и ми помало варали и клали, па понегдје успјели и утећи. Грађански рат и јесте зато најпрљавија људска работа, нема идеологије, само – тари. Тари, друже стари…
Брат Вегара не штеди никог, а најмање себе, јер зна да ће то остати записано, у вијек вијекова, тако да лаж и фушерај нису опција. Међутим, осјећам да је свјестан како је пред њим још један велики задатак – научити вољети и праштати непријатељима својим.
Брате Србине, Бојане Вегара, можда ти је драго што ти баш ја, твој омиљени дезертер и гитариста (што је баби мило итд…), пишем ово писаније, али, вјеруј ми, драже је мени; поносан сам и некако осјећам да сам и ја, са тобом, прошао ово о чему пишеш; рехабилитовао си мене, дезертера са четири прста, у последњем тренутку; пустио си ме да, пред овај хаос који нас чека, стојим са бољим од себе, и чекам да наш Господ Исус Христос дође по други пут.
С љубављу и вјером у Бога,
Коља
Извор: Фејсбук страница Бојан Вегара
Од Бојана Вегаре на нашем порталу: Колумнисти – Пријатељи – Бојан Вегара
