Ko je odgovoran za eksploziju u Smederevu

Tekst u „Politici” od 6. juna 2016. godine podsetio je na jednu od najvećih tragedija Srbije u toku Drugog svetskog rata, eksploziju skladišta municije u smederevskoj tvrđavi 5. juna 1941. godine.

Autor članka, u nekoliko kratkih rečenica, otvara sporno pitanje uzroka koji su doveli do eksplozije od koje je poginulo i ranjeno oko 2.000 ljudi. Srpska naučna istoriografija se u prethodnih 77 godina nije odredila prema ovom traumatičnom pitanju. Profesor dr Branko Petranović jedini je diskretno nagovestio mogućnost da su rezidenti sovjetske vojne obaveštajne službe u Jugoslaviji, pukovnik Crvene armije Mustafa Golubić i specijalista za minskoeksplozivna sredstva Matija Vidaković neposredni izvršioci ove diverzantske akcije. Istovremeno, Petranović smatra da rukovodeći organi KPJ nisu bili upoznati s planom i realizacijom akcije, pa je tokom, i posle rata, nisu isticali kao primer antifašističke borbe protiv okupatora. Razlog za to su velike civilne žrtve koje su mogle da izazovu sasvim suprotan efekat u pridobijanju širih narodnih masa za podršku NOP­-u. Već u drugoj fusnoti na strani 311, iste knjige, Petranović, pominjući i širi sastav sovjetskog obaveštajnog punkta, bez dileme identifikuje ovu grupu kao izvršioce diverzije u Smederevu, a Blagoja Neškovića, kao pokrajinskog sekretara KPJ za Srbiju, kao osobu koja je održavala neposredne veze obaveštajnog centra s organima partije.

Dosad je nezapaženo prošao dokument pod naslovom „Cirkular PK KPJ za Srbiju, broj 1 od 20. jula 1941. godine”, koji baca nešto drugačije svetlo na pozadinu ovog događaja. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, kao pozitivan primer, navodi akciju u Smederevu: „Drugovi u Smederevu izvršili su uspešno svoj zadatak dizanjem rezervoara za benzin u vazduh, koji je služio neprijatelju. Uništenje municije i ostale spreme u Smederevu zabolelo je do srca fašiste i bar to treba da nas nauči gde i kako treba nanositi udarce neprijatelju…” (Arhiv CK SKJ, sign. f. CK KPJ, 1941/33, str. 2). Eksplozija 5. juna 1941. godine jedina je sabotažna akcija tokom leta u Smederevu i nema dileme na koju akciju PK KPJ za Srbiju (Blagoje Nešković) misli kada je navodi kao svetao primer kako treba voditi borbu.

Buduća istraživanja, pre svega u ruskim državnim arhivima, mogu da osvetle motive i počinioce ove razorne akcije. Možemo samo da naslutimo da je složeni splet međunarodnih i ratnih okolnosti pred očekivani napad Trećeg Rajha na SSSR, ali i interesi međusobno suprotstavljenih partijskih i obaveštajnih organa pod kontrolom Moskve, doveo do tragedije na koju nas je autor članka podsetio.

Autor: Darko Ćirić, istoričar, Beograd

Izvor: POLITIKA, subota 11 jun 2016., str. 13

Vezane vijesti:

Dan sećanja na najveću tragediju Smedereva

Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 11. juna 2016. godine.