Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Ko je odgovoran za eksploziju u Smederevu

Datum objave: utorak, 5 juna, 2018
Veličina slova: A- A+
Smederevska tvrđava Foto www.smederevo.org.rs.
Smederevska tvrđava
Foto www.smederevo.org.rs.

Tekst u „Politici” od 6. juna 2016. godine podsetio je na jednu od najvećih tragedija Srbije u toku Drugog svetskog rata, eksploziju skladišta municije u smederevskoj tvrđavi 5. juna 1941. godine.

Autor članka, u nekoliko kratkih rečenica, otvara sporno pitanje uzroka koji su doveli do eksplozije od koje je poginulo i ranjeno oko 2.000 ljudi. Srpska naučna istoriografija se u prethodnih 77 godina nije odredila prema ovom traumatičnom pitanju. Profesor dr Branko Petranović jedini je diskretno nagovestio mogućnost da su rezidenti sovjetske vojne obaveštajne službe u Jugoslaviji, pukovnik Crvene armije Mustafa Golubić i specijalista za minskoeksplozivna sredstva Matija Vidaković neposredni izvršioci ove diverzantske akcije. Istovremeno, Petranović smatra da rukovodeći organi KPJ nisu bili upoznati s planom i realizacijom akcije, pa je tokom, i posle rata, nisu isticali kao primer antifašističke borbe protiv okupatora. Razlog za to su velike civilne žrtve koje su mogle da izazovu sasvim suprotan efekat u pridobijanju širih narodnih masa za podršku NOP­-u. Već u drugoj fusnoti na strani 311, iste knjige, Petranović, pominjući i širi sastav sovjetskog obaveštajnog punkta, bez dileme identifikuje ovu grupu kao izvršioce diverzije u Smederevu, a Blagoja Neškovića, kao pokrajinskog sekretara KPJ za Srbiju, kao osobu koja je održavala neposredne veze obaveštajnog centra s organima partije.

Dosad je nezapaženo prošao dokument pod naslovom „Cirkular PK KPJ za Srbiju, broj 1 od 20. jula 1941. godine”, koji baca nešto drugačije svetlo na pozadinu ovog događaja. Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, kao pozitivan primer, navodi akciju u Smederevu: „Drugovi u Smederevu izvršili su uspešno svoj zadatak dizanjem rezervoara za benzin u vazduh, koji je služio neprijatelju. Uništenje municije i ostale spreme u Smederevu zabolelo je do srca fašiste i bar to treba da nas nauči gde i kako treba nanositi udarce neprijatelju…” (Arhiv CK SKJ, sign. f. CK KPJ, 1941/33, str. 2). Eksplozija 5. juna 1941. godine jedina je sabotažna akcija tokom leta u Smederevu i nema dileme na koju akciju PK KPJ za Srbiju (Blagoje Nešković) misli kada je navodi kao svetao primer kako treba voditi borbu.

Buduća istraživanja, pre svega u ruskim državnim arhivima, mogu da osvetle motive i počinioce ove razorne akcije. Možemo samo da naslutimo da je složeni splet međunarodnih i ratnih okolnosti pred očekivani napad Trećeg Rajha na SSSR, ali i interesi međusobno suprotstavljenih partijskih i obaveštajnih organa pod kontrolom Moskve, doveo do tragedije na koju nas je autor članka podsetio.

Autor: Darko Ćirić, istoričar, Beograd

Izvor: POLITIKA, subota 11 jun 2016., str. 13

Vezane vijesti:

Dan sećanja na najveću tragediju Smedereva

Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 11. juna 2016. godine.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top