Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО ПРЕКОДРИНСКИМ СРБИМА?

Јасна је и недвосмислена чињеница да су Срби пречани чинили већинску ударну снагу у коначном пробоју Солунског фронта и ослобођењу, а међу њима је било 37% Срба са „чудним прекодринским презименима“.
Ранко Раделић

Пише: Ранко Раделић

Ономад сена интернет порталима појавио текст КО ДАНАС ПЉУЈЕ ПО СЕНИМА ВИТЕШКОГ КРАЉА, чији је аутор извјесни Раде Велизаров Ерац, са стаништем, како сам наводи – „срез Краљевски“.

Текст је углавном коректан и на више од 90 процената његовог садржаја се не може ставити озбиљна примједба, а са великим дијелом садржаја који чине опште и широко познате чињенице о историјској улози Александра Карађорђевића у 1. светском рату се можемо сложити.

Текстописац у неколико наврата сугерише читаоцу колико је начитан, па тако каже – „Господин Љубомир Сарамандић, кустос Српске куће на Крфу је, својевремено, објавио књигу под насловом »Ходочашће на Крф« у којој нисам нашао ништа, што раније нисам знао.“ На другом мјесту опет каже „… Милутин Миланковић, светски признат научник, за кога, у Србији, до скоро, нико није ни знао …“, осим ваљда њега, па је чудно да крај тако универзалног знања постоји неколико детаља овог текста, који, ако већ нису пуко незнање, онда су опасно харангирање са циљем изазивања раздора између Срба различитог географског поријекла. Погледајмо нека од тих места (болд Р.Р.):

„Интернет је ових дана преплављен организованом хајком против регента Александра Карађорђевића, кога оптужују за све и свашта: масон, идејни творац Јасеновца, гробар српства… Што је најгоре, међу организаторима ове хајке појављују се људи са чудним прекодринским презименима (не случајно они, и не случајно, баш сада).“

————————————————–

„Евидентно је да, Александра данас пљују Срби са чудним прекодринским презименима, укључујући и господина Бокана и њему сличне. Њима упућујем три отворена питања: прво, у којој сте то држави живели, пре краља Александра, друго, у којој су вам војсци били дедови на Церу и Колубари и треће, знате ли зашто се, у поменутим деловима Србије, и данас, говори да су, „најгоре биле оне швабе, које говоре нашки“ !?

————————————————-

Господин Ерац није очито чуо за фелдмаршала Боројевића српског поријекла, једног од врхунских официра у аустријској војсци, чијој молби је удовољено1 и Срби војни обвезници углавном нису слани у борбу против сународника, већ на руски и италијански фронт. А и међу онима што су кренули према Дрини, малобројни су је и видјели (Из ратног дневника Ђуре Радаковића2 – 1. IX. /1914./ Pošli prema Drini kroz selo Franzjozefsfeld …………….Pokopano više Srba kao veleizdajnici), али је зато било и других који су говорили „нашки“ иако нису били Срби.

Господин Ерац је помињањем Цера и Колубаре елегантно заобишао да помене и Кајмакчалан или није знао да је српских добровољаца у 1. св. рату, без обзира на то да ли су дошли из дијаспоре или заробљеништва2 са аустроруског фронта, било најмање 214.000 и тада се о њима говорило као о „светим српским ратницима“.3 У завршним операцијама пробоја Солунског фронта и ослобођења 1918, српска војска је имала 140.000, а по неким изворима укупно и до 150.000 војника. Мало је преостало оних који су преживјели битке, албанску голготу, глад и болест, тако да је српски контингент морао бити попуњен са „најмање 82.600 добровољаца, а од тога око 76.600 изван Краљевине Србије“.4

Јасна је и недвосмислена чињеница да су Срби пречани чинили већинску ударну снагу у коначном пробоју Солунског фронта и ослобођењу, а међу њима је било 37% Срба са „чудним прекодринским презименима“.

Конкретан примјер је 200 солунских добровољаца са источне Билогоре, где је у то вријеме српска популација имала око 16.000 душа, 190 су били Срби, Хрвати 6, Чеси 3 и Мађар 1. Од тих 190 Срба, чак 30%, 59 њих су носили за професора Ерца „чудна“ презимена, иако се не мора бити баш лингвиста да би се разумјело њихово значење и етимологија. По чему су онда најфреквентнија презимена у Србији – Jovanović, Petrović, Nikolić, Ilić, Đorđević, Pavlović, Marković и многа друга, српскија од ових „чудних“, када ћете све људе које током живота сусретнете и који знају значење тих „српскијих“ презимена, моћи избројати прстима једне руке?

Ево тих 59 Билогораца са чуднијем презименима:

Бјелајац Стеван, Босанац Раде, Бота Гајо, Вареника Ђуро, Вудраг Илија, Вукеља Станко, Вурдеља Светозар, Вучан Љубомир, Вучан Ђуро, Вучан Марка Ђуро, Вучан Стојан, Гаталица Васе Јован, Глумац Јована Стеван, Гргур Раде, Грлица Илија, Ђодан Петра Стеван, Жегарац Миле, Жегарац Јове Миле, Жижа Александар, Зеба Милан, Змијанац Љубомир, Келебуда Игњатија, Клемен Миле, Кораћ Никола, Кораћ Симеона Миле, Косијер Стеван, Косијер Трифун, Крека Душан, Крека Љубан, Лакташ Митра Раде, Лукач Љубан, Љуштина Стеван, Мачак Јован, Мачак Раде, Менћанин Стеван, Облучар Алекса, Облучар Томо, Окула Андрије Јован, Олуја БожеЈован, Половина Илија, Попржан Милан, Радосавац Гајо, Радука Илија, Рачан Ђуро, Рудан Јово, Рудан Лазо, Стопоња Илија, Тарбук Коста, Тврдоски ЛазараДушан, Тесла Милан, Тесла Миле, Тишма Илија, Торбица Илије Танасија, Узелац Пантелије Никола, Цетина Алекса, Чакмак Дмитар, Чакмак Станко, Чурувија Никола, Штрбац Боже Миле.

Колико би професору Ерцу тек била чудна билогорска српска презимена која су, након 1991, гле чуда, постала данас српска презимена и у самој земљи Србији: Денкмајер, Ибишај, Дарабош, Фламацета!

Каква „дијагноза“, како сам каже, слиједи професору Ерцу када схвати да је чудна презимена носило и стотине хиљада мученика који су оставили кости у Јадовну и на Пагу, у Јасеновцу и у Пребиловцима, широм Балкана и какву би он то „адекватну терапију“ примијенио на оне што су претекли. Простаклук професора Ерца је много перфиднији од оног код Марковића и Видојковића.

Баук кумунизма можда још кружи Србијом, како тврди професор Ерац, али прије ће бити да његову путању треба тражити у кругу двојке у Београду или у Новом Саду, него у Нишу и Косовској Митровици, Требињу и Бањалуци. Професору Ерцу се није омакло па да помене утуљиваче српске историје попут Момира и Николе Самарџића, аутора тетралогије Cloaca Maxima Владимира Арсенијевића, Ненада Прокића, Наташу Мићић, Соњу Бисерко, Чедомира Јовановића, Ненада Чанка, Бојана Костреша, Динка Глухоњића, Бошка Јакшића, Гордану Суша, Светислава Басару и друге потписнике Апела 88, али се зато храбро окомио на беспризорног Филипа Давида, који уосталом и није Србин.

Лако ћемо за Александрове критичаре, није то ни пљување по сенима, ни спорење са истином, ни злопоглед према монархији, већ жал због пута који нам је Побједник несрећно изабрао, увидјевши и сам прије Марсеља да је изабрао козју стазу. На то се професор у свом тексту и не осврће. Све у свему, чедо Велизарово је промашило тему, али зато циља са безбједног растојања непостојеће марксисте и људе са „чудим презименима“ попут Бокана. Бојим се да Србијом кружи нешто много опасније.

1 Медаковић, Дејан, у интервјуу 1990. СРБИ – СЈАЈ И ТАМА ЕГЗОДУСА, објава на Webu 1997, www.serbianunity.net

2 „Dana 5. III. /1916./ … U 11 sati do podne štelovali smo se mi Hrvati i Srbi na dvorištu. Došao ruski kapetan, te od rote do rote išao i pitao tko želi poći u rat proti Bugara i Austrije kao neprijatelja Slavena. Svi Srbi osim dvojice se javiše za boj, a dočim kada je pitao kod naše rote, jednoglasno se izjavismo, da ratovati nećemo. Kapetan ostalim rotama Hrvata nije više ni išao. … Dana 12. III. t. j. u nedelju, u jutro u 8 sati otišlo je iz našeg lagera 1000 Srba prema Taškentu, gdje će se vagonirati i krenuti put Odese. Krenuli su pod srpskim barjakom. …“

(Из ратног дневнка Ђуре Радаковића (Хрват р. 28.1.1885. у Ровишћу, 1914. г. учитељ у Дражици, умро 28. марта 1950. у Дарувару) http://www.matica.hr/hr/335/ratni‐dnevnikure‐radakovica‐20946/

3 https://prvisvetskirat.rs/biblioteka/pomenik-svetih-srpskih-ratnika-1912-1918/dobrovoljci-u-proboju-solunskog-fronta/?script=lat

4 Петровић, Илија, Српски добровољци из Српске Крајине и Хрватске 1912-1918а. Прекоморске земље; Издавач Илија Петровић, Нови Сад, 2018(7527).


Од истог аутора:

Ранко Д. Раделић: PRO MEMORIA CONTRA PRO PATRIA

Акција Откос – тријумф усташтва и фашизма! | Јадовно 1941 …

Најстрашнија књига на свијету

Ранко Раделић: Однос према Јасеновцу је калибрисан као мјера људскости

Ранко Раделић: Оно што се не може данас, даће се сутра

Ранко Раделић: Случајност или случај?

Ранко Раделић: Извјештај са друга стране пакла – Приказ књиге троје хрватских аутора

Ранко Раделић: Билогорска свадба | Јадовно 1941.


Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

2 Responses

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: