arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Јасеновац – логор у којем су требали бити истријебљени Срби и Јевреји

Највећи број убијених у Јасеновцу, а који су поријеклом из БиХ, били су становници Поткозарја и града Сарајева. Јасеновац је топоним који се у јавном простору земаља насталих распадом СФРЈ користи веома фреквентно, а најчешће га у расправама користе ревизионисти хисторије који настоје умањити његов злочиначки обим. У оспоравању хисторијских истина иде се тако далеко да се у јавност пласирају тврдње како то уопште није био логор смрти и како су највећи злочини на том локалитету почињени након завршетка Другог свјетског рата, у вријеме Федеративне Народне Републике Југославије. Међутим, сви релевантни хисторијски налази недвосмислено свједоче како је Јасеновац био мјесто колективног ужаса за заточене и како је био дио усташког

Срби логораши страдали и од братске руке

Шта се наводи у саопштењу државне комисије о логору сајмиште, основаном крајем 1941. Навршило се пуних 78 година откако су први логораши пристигли у највећи немачки логор на југоистоку Европе – Сајмиште. За непуне четири године, колико је логор постојао, живот је у њему или непосредно после изласка изгубило скоро 40.000 људи, показује Саопштење 87 Државне комисије за испитивање злочина окупатора и њихових помагача, у које су „Новости“, као једине представник медија, имале увид. Саопштење је потписао председник Комисије др Душан Недељковић, универзитетски професор, 11. јануара 1946. Комисија се углавном бави историјатом логора од 1942. године, када је окончан Холокауст, и када је у већ њему убијено око 7.000 Јевреја

Исповест: „Ја сам Бранко Тепић, дечак из носиљке мајке Кнежопољке“

Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Чувена фотографија Жоржа Скригина на којој мајка Кнежопољка води децу за нас је метафора страдања цивила у рату, али за Бранка Тепића (74) – дечака који вири из носиљке на мајчиним леђима – она је најинтимније животно сведочанство. Слика жене што погурено корача ратном пустињом: у носиљци на леђима беба, за руку води девојчицу. Прст ставља на усне и показује јој да буде тиха. Трагом ове фотографије, која је настала 1944. године

Бокан: БОЖЈА ПРОМИСАО И ДОБРА ДЕЛА ДАКЕ ДАВИДОВИЋА СПАСИЛИ ГА ОД СИГУРНЕ СМРТИ

Ми, православни хришћани, као да се стидимо да у овом обезбоженом и циничном свету пројавимо своју веру, чак и онда када су у питању сасвим очигледне ствари. Посебно када је реч о неком чуду, о нечему што у себи носи јасан знак свемоћне Воље нашег Творца. А зовемо Га, притом, Сведржитељ, и молитвама сведочимо каква је то сила немерљива у питању.  И када се ова наша, све ређа спремност на чудо, јавно изговори, читава наша јавност (или: њен највећи део) почиње да се мршти, буни и исмева оваква тумачења. У томе, нажалост, учествују чак и понеки од нових богослова (оних који ”чуда” своде на ”приче из давнина” и ”средњовековне маштарије

Опет одбили „Дјецу Козаре“: Филмски центар Србије трећи пут није подржао филм о страдању српског народа у НДХ

Потпуно сам разочаран, ово што се дешава за мене је скандалозно, каже Лордан. Један од најзначајнијих стваралаца југословенске кинематографије, са пројектом новог филма „Дјеца Козаре“, о страдању српског народа у доба НДХ, по трећи пут је одбијен на конкурсу ФЦС (два пута на конкурсима у категорији за дугометражне игране филмове са националном темом). И мада у образложењу за ову одлуку УО ФЦС наводи да је реч о „значајној теми која третира најтрагичније тренутке наше прошлости, из пера чувеног Арсена Диклића, и да завређује сваку пажњу“, пројекат овог филма је, ипак, опет остао без подршке. – Ограничена средства којима је на овом конкурсу ФЦС располагала комисија, као и комплексност ожививљавања епохе

Надежда Винавер: Предговор за књигу Николе Николића „Богови зла – о Јасеновачком логору“

Предговор књизи Јасеновачки логор који је написала Надежда Винавер. Аутентично сведочанство преживелог логораша, Хрвата југословенске оријентације др Николе Николића, књига „Јасеновачки логор“, коју је објавио „ННК Интернационал“, изашла је ове, 2015. године. Књига садржи описе појединачних и масовних страдања заточеника Јасеновачког логора, око 100 фотографија, цртежа и мапа и представља снажно сведочанство о трагичној судбини српског народа у Другом светском рату. Књига „Јасеновачки логор“ имала је трновит пут. Први пут је објављена 1948, али се преко тога прелазило ћутке. Доживела је још два измењена и прилично ублажена издања, због политике братства и јединства. „ННК Интернационал“ објавио је аутентичну верзију из 1948. На „Борби за веру“, доносимо поговор за ову изврсну књигу

Помозимо обнову споменика страдалничког села Чаваш у Поповом Пољу

Село Чаваш у Поповом Пољу је последње село на десној обали реке Требишњице. У периоду између два светска рата у селу је живело око три стотине становника од чега 150 Срба а остало су били Хрвати. За време II светског рата на свиреп начин страдао је 101 мештанин српске националности  од 150 колико је село тада бројало,што овај злочин сврстава у најтеже злочине на овим просторима. Тог 11.августа 1941. у раним јутарњим часова усташе опкољавају село и на губилиште подно села Чаваш одводе све мештане који су се у селу затекли жене,децу и старце. Настрадали су чланови породица Милошевић,Милетић,Мијатовић и Михић. Након другог светског рата 1956 године преживела родбина,пријатељи и

Истина о Јасеновцу – Ратко Дмитровић

Говор Ратка Дмитровића на трибини, “ЈАСЕНОВАЦ-прећутани геноцид“ у организациjи Покрета Српске Двери у Чачку, 11. марта 2013. године. Ратко Дмитровић, првокласни познавалац српско-хрватских односа, њихове свакодневнице, хрватског живота, хрватске културе, новинар и колимниста „Печата‟, рођен у близини Јасеновца. Говорио jе о страдању српског народа, феномену усташког убиjања, о поjави Срба конвертита, њиховом учешћу у зверским убиjањима православне браће као начину уклањања сведока срамоте одрицања верског и националног идентитета; о томе каква jе хрватска држава и зашто jе таква, али и да Срби не ствараjу илузиjе о братским односим са онима коjи им никада нису били приjатељи. По њему, Јасеновац jе наjзлогласниjи логор у свету, jер нико никад ниjе убиjао своjе противнике

Бокан: Не могу да воде „плодни дијалог“ истина и лаж, страдање и злочинство

МОРАМО ОВО ДА КОРИСТИМО КАО КЉУЧНИ, СУШТИНСКИ АРГУМЕНТ У МУЧНОМ „ПРЕБРОЈАВАЊУ“ ЈАСЕНОВАЧКИХ (И СВИХ ДРУГИХ СРПСКИХ) ЖРТАВА. Пре свега да сажмемо ове аргументе у једну једину мисао: НЕ МОГУ ДА СЕ ПОРЕДЕ АРГУМЕНТИ ПОТОМАКА СРПСКИХ ЖРТАВА СА ПРИЧОМ БРАНИЛАЦА ЊИХОВИХ УСТАШКИХ ЏЕЛАТА. И то је најважније за разумети у овој, често мучној, а увек језиво тешкој (за слушати) причи о броју и начинима убијања српских и других жртава систематског убијања од стране нацистичких и скоро па људождерских џелата у црним униформама са знаком Павелићеве вампиролике државе. То је суштина свега! Када ми, можда, и претерамо у ма чему – наш темељ је увек истина. А шта год бранитељи усташких џелата

Сведочење из пакла

Потресно казивање сликара и скулптора Недељка Неђе Гоге, који је као петогодишњак преживео хрватски концентрациони логор за српску децу у Сиску. На предлог сисачког бискупа Владе Кошића, у Сиску ће за који дан, 30. новембра, бити одржан „научни” скуп ,,Збрињавање ратне сирочади у Сиску 1942–1943”. Организатори су Хрватски студиј Свеучилишта у Загребу и Хрватско католичко свеучилиште. Међу учесницима ће бити и др Влатка Вукелић, која је почетком овог месеца у „Гласу концила” изјавила да је тврдња о постојању концентрационог логора за децу у Сиску, у време НДХ, „апсолутна лаж”. Циљ предстојећег скупа је, према њеним речима, да се докажу напори локалног становништва и надбискупа Алојзија Степинца у помоћи деци која

Прњавор: Служен парастос за 22 жртве усташког терора

Код спомен-обиљежја на Радловцу, недалеко од Прњавора, служен је парастос за 22 Србина из села Млинци, Парамије, Чорле, Доњи Гаљиповци и Срповци које су усташе заклале 05. децембра 1941. године. Парастос су организовали Мјесна борачка организација Прњавор, општинска организација СУБНОР-а и породице жртава усташког терора. Предсједник СУБНОР-а Раде Радоњић рекао је да је најмлађа жртва имала 17, а најстарија 49 година. – Изгубили су живот само зато што су били Срби. Ти људи су били недужни што је додатни разлог да очувамо сјећање на њихову жртву – истакао је Радоњић. Он је подсјетио да се у непосредној близини налази и такозвана Зихова јама, у коју су бацани Срби за вријеме

Владимир Димитријевић: Швајцарски сведок страдања Срба у НДХ

Наш знаменити учитељ историјских истина, Лазо М. Костић, настојао је да до својих читалаца донесе што више сведочења о страдању Срба од непријатеља у Другом светском рату. Тако је у свом делу „Додатак књизи Хрватска зверства у Другом светском рату према изјавама њихових савезника“ (Издање писца, Мелбурн, 1975, 76-82) навео и сведочење Жака Исара, Швајцарца са француског говорног подручја, који је пре рата био новински дописник из Краљевине Југославије, и који се, кад је рат почео, затекао на југословенској територији. Успео да је да се врати у домовину, и тамо је објавио књигу „Виђено у Југославији“, из које Костић даје изводе. Колико нам је познато, књига није преведена на српски

ПРЊАВОР: Покољ Срба код градског гробља-гробница „Радуловац 1941“

4. децембра 2019. године навршава се 78 година од страдања Срба у масовноj гробници „Радуловац 1941.“ поред прњаворског градског гробља. Пише: Боjан Милиjашевић, СОЗ Прњавор 4. децембра 1941. године око поднева, оружане снаге Независне државе Хрватске из гарнизона у Прњавору упадаjу у села западно од Прњавора: Чорле, Парамиjе, Млинце и Лишњу. Једна група усташа и домобрана у селу Лишњи, тачниjе на имању Николе Чорног, хватаjу већи броj Срба коjи су се ту затекли jер су то jутро дошли циjеде уље из сjеменки управо код Чорног. Срби нису слутили никакву опасност. Заробљенике тада спроводе до Симића брда уздигнутих руку, гдjе су их построjили, претресли и одузели све драгоцjености. Након краћег разговора

Преживео ликвидацију у Јасеновцу маја 1945.

Покољ четника из уже пратње војводе Павла Ђуришића преживио је Мане-Манојло Вековић, родом од Мојковца. Мане је успио да дође код четника колашинске бригаде и да опише своју трагедију и трагедију осталих четника који су спаљени у крематоријуму концем априла мјесеца 1945. године. „Када су хрватске усташе спалиле војводу Павла Ђуришића са осталих 32 четника и интелектуалаца из Црне Горе, тада су довели и 20 четника из Павлове уже пратње да и њих баце живе у крематоријум. Усташе су прво повезали све четнике са рукама на леђима и тако их приводили крематоријуму који је био у подруму зграде. Сјећам се да сам избројио 10 степеница када сам се попео на

Може ли јединствени уџбеник историје да објасни Јасеновац Србима и Хрватима?

Уколико се оствари пројекат Савета Европе за стварање јединственог уџбеника из историје који је најавио министар просвете Младен Шарчевић, Срби и Хрвати ће, као и цела Европа, исто тумачити Холокауст. Министар Шарчевић је тим поводом прошле недеље учествовао на конференцији у Паризу, где је речено да би пројекат могао да се оствари за пет година и да би допринео реалнијем сагледавању савремене српске историје. Суштина целокупног посла је, рекао је Шарчевић, да се уџбеник темељи искључиво на научном погледу и раду јер би га писали универзитетски професори и стручњаци из европских земаља, међу којима би били и представници српске академске заједнице. О овој идеји, која је још у зачетку, у Паризу су разговарали представници 37

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.