
Степинчеве кости као мошти подељене црквама у Хрватској, Миленко Јахура у „Српском св(иј)ету“
Суза наша нема родитеља, ми ни данас немамо коме да се обратимо“, објашњава гост Српско св(иј)ета и апелује на људе да се више интересују, јер је скрнављење, непомињање, сакривање и немар, насилно узимање земљишта и мијењање назива дио геноцида који траје. „Усташе нам 1941. године нису дирали гробове, али 1992. су Србима у Пребиловцима, онима који су преживели Други светски рат, уништаване гробнице и спаљиване кости. Гробнице моје породице су такође отваране. Био сам срећан када сам видео да њихове кости нису уништене. Оцу је био само поклопац отворен, кад сам дошао 1999. тамо, кости стричева су биле разбацане, стрину нисам могао ни да нађем. Постоје фотографије које сведоче да













