arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Mićo Martinović: Istinita priča o „Komadiću kruha“ jedna je od najbolnijih priča koje sam čuo i pročitao

21. novembar 2022.

Rastavljanje anđela od njihovih majki, slično je odvajanju Hristosa od Marije na Golgoti, ali i još strašnije zbog nevinosti te djece i nemogućnosti da sagledaju razlog za tako strašno nedjelo. Možda se mogu pohvaliti desetinama pročitanih tekstova, čak hiljadama, isto toliko i knjiga različitih sadržaja i tematike od stručne literature, beletristike, klasike, naučnih knjiga itd. Ako je netko, do srži ogolio ljudsku dušu, to je bio Dostojevski, uz njega i Igo i još poneki autori sa perfektno ispisanim stranicama tekstova. Ali… jedan sam, moguće od rijetkih ljudi koji sam imao prilike čuti više „različitih“ verzija o tom, našem… kako su naši ljudi znali reći „krvavom komadiću kruha“! Detalj, istinita priča

Milan Bojić: Cela teritorija NDH bila je jedan veliki Jasenovac

19. novembar 2022.

Srpski narod opijen jugoslovenstvom dobio je Jasenovac, opijen komunizmom dobio je „Oluju“. Proces opijanja srpskog naroda ekumenizmom traje, a put do ekumenskog jedinstva sa rimokatolicima vodi preko gaženja Jasenovačkih žrtava. Uvod Dragi oče, braćo i sestre pomaže Bog. Došli smo danas na ovo sveto mesto smireni, sa osećanjem tuge i sramote. Osećanje stida nas obuzima kada stojimo na ovom svetom mučilištu osvećenom krvlju naših predaka, kada nedostojni stojimo pred njihovim svetim moštima. Došli smo ovde sa pognutim glavama pokajnički, jer smo narod koji zaboravlja svoje svete mučenike. Narod koji zaboravlja njihovu svetu žrtvu, njihovo, za nas decu 21. veka, neshvatljivo stradanje. Ima još mnogo svetih mesta u srpskim zemljama sa

VETERAN: MЫ BROSILI USTAŠA V ЯMU!

17. novembar 2022.

V sentяbre 2014 goda, v organizacii Fonda edinstva pravoslavnыh narodov, я učastvoval v konferencii posvящennoй 70-letiю osvoboždeniя Moldovы i Юgo-Vostočnoй Evropы ot fašizma, v Kišineve, Moldova.Pervogo dnя konferencii, prяmo pered načalom, vse učastniki vstali i tiho govorili: veteran, veteran… Я obernulsя i uvidel krepkogo starika, kotorый vošel i sel rяdom so mnoй. SRPSKI Эto bыl Mirko Sirovina, gercegovinec, opolčenec-dobrovolьec 1941 goda, a zatem partizan, čelovek, kotorogo srazu posle voйnы otpravili v Rossiю, v Sovetskiй Soюz, dlя doobučeniя, i v 1948 godu, vo vremena Informbюro , on rešil ostatьsя tam. Na konferencii, konečno že, я govoril o lagernom komplekse Gospič-Яdovno-Pag, gde bыlo ubito 38 tыsяč serbov, i эta moя rečь, kotoraя

dr. Đuro Zatezalo

Dr Đuro Zatezalo: MASOVNE GROBNICE I STRATIŠTA

16. novembar 2022.

Đuro Zatezalo: „Radio sam svoj seljački i kovački posao” – SVJEDOČANSTVA GENOCIDA U NDH 1941. – 1945. II dopunjeno izdanje JAME, BEZDANKE, MASOVNE GROBNICE, SUROVA GUBILIŠTA ŽIVOTA SRPSKOG NARODA NA PODRUČJU KORDUNA, BANIJE, GORSKOG KOTARA I LIKE – 1945. GODINE MASOVNE GROBNICE I STRATIŠTA KORDUN 1.         Hrvatski Blagaj, Slunj, zgrada osnovne škole, 5. do 8. maja 1941, mučilište srpskog naroda Veljuna, Perjasice i okolnih srpskih sela. 2.         Hrvatski Blagaj, Slunj, dolina između zgrade škole (mučilište) i katoličke crkve, 6. do 8. maja 1941. ustaše poklale ili usmrtile sjekirama i maljevima 520 Srba – muškaraca. Poznati Veljunski pokolj. 3.         Veljun, školska i žandarmerijska zgrada, 6. maja 1941. godine, mučilište srpskih civila.

„JEVREJI I SRBI ZAUVEK PRIJATELjI“ Vučić sa Ester Bajer i Bredom Kalef: Bila mi je velika čast da ugostim dve heroine

10. novembar 2022.

Predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je sa Ester Bajer, jednom od retkih preživelih logorašica iz logora Sajmište, i sa operskom divom Bredom Kalef, koja je u Drugom svetskom ratu izgubila 25 članova porodice. – Jevreji i Srbi zauvek prijatelji! Stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu je nešto što uvek moramo da osudimo i nikada zaboravimo. Bila mi je velika čast da ugostim dve heroine preteškog, ali i čudesnog životnog puta, od kojih sam naučio da je hrabrost koja se bori jača od slabosti koja traje – objavio je predsednik Vučić na svom Instagram profilu. – Ester Bajer i Breda Kalef su, svaka na svoj način, obeležile istoriju našeg kolektivnog stradanja, ali i

Z. Čvorović, V. Dimitrijević: Dva bitna dokumenta vezana za broj žrtava u Jasenovcu

9. novembar 2022.

Zabeleška nemačkog oficira za transport „da se ne veruje ustaškoj propagandi o Jasenovcu kao radnom logoru“ i ustaški dopis da Jasenovac može da primi „neograničeni broj zatočenika“. Umesto uvoda U prvom tomu četvorotomnika „Koncentracioni logor Jasenovac“ poznatog genocidologa Antuna Miletića nalaze se dva bitna dokumenta za razumevanje problema vezanog za broj žrtava u Jasenovcu. Jedan potiče od nemačkog oficira za transport, Artura Hefnera, a upućen je kapetanu Mecgeru. U njemu ga on opominje da ne veruje ustaškoj propagandi o Jasenovcu kao „radnom logoru“, i podseća ga da je Jasenovac KOMPLEKS LOGORA, što znači da se u njemu ubijalo na mnogo mesta, a ne samo na jednom. Drugi dokument je ustaški

Ilija Vujnović

Divoselo – zločinom do pustoši – zapisi Ilije Vujnovića

9. novembar 2022.

U jesen 2003. godina, nakon 10 godina provedenih u izbjeglištvu uputio sam se iz Gospića u Divoselo. Na izlazu iz Gospića, kod pravoslavnog groblja pokraj mene se zaustavio auto, čujem poziv: „Ilija gdje si se uputio?“. Priđem, pozdravim, ali nisam uspio da prepoznam koga sam sreo, pa kažem: „Ja nikako ne mogu da te prepoznam, a ti mene prepozna u vožnji“.„Nije ni čudo, nismo se vidjeli 13 godina, ja sam Mićo Dragaš“.„Nisi se ti puno promjenio, ali ja sam u godinama kad sve prekriva tama zaborava. Pošao sam u Divoselo, ne vjerujem da ću stići do ostatka moje kuće, nije ni važno, želja mi je da vidim što uspijem“. Dosta

Mira Radojević, istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Mira Radojević: „Dekonstrukcije jasenovačkog mita“ – razlozi i posledice

6. novembar 2022.

Zbog čega vodeći mediji neretko tvrde kako su se „istoričari složili“ da broj jasenovačkih žrtava odgovara procenama Muzeja žrtava genocida? To jednostavno nije tačno. Izvor: Pečat, 5. 11. 2021. Teško je oteti se utisku da smo poslednjih tridesetak godina, naročito u najnovije vreme, postali nevoljni svedoci, učesnici i žrtve jednog čudovišnog procesa u kome se naopako okreće sve ono što smo kao nacija znali o svojoj prošlosti, u šta smo verovali i na šta smo se oslanjali. „Nesrećni srpski narod“, napisao je u predvečerje Drugog svetskog rata Milan Grol, svakih je deset godina „zaluđivan drugom ideologijom“, sve dok nije izgubio svest o vrednostima kojima se rukovodio dok se pod svojim

Dva stratišta usred Beograda sa 14.000 žrtava sakrio nemar

5. novembar 2022.

Srpski civili, pobijeni na Starom sajmištu tokom Drugog svetskog rata, masovno, pored Gardoša, sahranjivani i na Bežanijskoj kosi, a mesta su do danas gotovo neobeležena. Slobodan Kokotović (93), bivši gimnazijski profesor i načelnik društvenih delatnosti u Opštini Novi Beograd, jedini je živi svedok strašnog kraja srpskih logoraša u Belanovića rupi na Bežanijskoj kosi. Imao je samo 16 godina kada su, 1942, leševi sa Sajmišta dovoženi zaprežnim kolima. Njih gotovo 3.600, kako je utvrdila Državna komisija još 1945. godine, skončalo je u Belanovića rupi. SUBNOR navodi da ih je ovde pokopano čak 8.000?! Ova masovna grobnica, baš kao i ona na Gardošu, u Zemunu, na Jevrejskom groblju, gde je, kako su

Ko i zašto učenicima u Srbiji krije istinu o stradanju Srba u logoru Zemun?

2. novembar 2022.

Neko bi to prepoznao kao čin autošovizma, neko kao manifestaciju duha samoporicanja ili antisrbizma ali je neupitno da je riječ o činu vređanja žrtava i njihovih potomaka. U dnevnom izdanju novina kao i na portalu kompanije Novosti, 27. oktobra ove godine, objavljen je prilog pod naslovom „ BEOGRADSKE STAZE STRADANjA: Na mapi budućih školskih ekskurzija biće i mesta masovnih ubistava Jevreja, Roma i Srba u prestonici“ autora R. Dragovića. Tema priloga je vezana za nedavnu inicijativu Muzeja žrtava genocida, upućenu ministru prosvjete, nauke i tehnološkog razvoja g. Branku Ružiću da se obilasci mjesta ratnih stradanja uvrste u obavezne programe rekreativnih nastava, studijskih putovanja i učeničkih ekskurzija osnovnih i srednjih škola

Akcija Otkos – trijumf ustaštva i fašizma!

29. oktobar 2022.

Kao i proteklih nekoliko godina, u subotu 29. oktobra ove godine sa početkom u 11 časova u crkvi sv. Marka u Beogradu, biće služen parastos izginulim borcima Teritorijalne obrane opštine Grubišno Polje u građanskom ratu u Hrvatskoj 1991, te civilima sa tog područja stradalim u periodu od 1991. do 1997. godine. Piše: Ranko Radelić Inicijativa za obilježavanja ovih događaja započetih pre trideset godina u kojima je život izgubila 76 osoba i čiji su egzekutori paravojne formacije, terorističke grupe i pojedinci organizovani ili podržani od hrvatskih vlasti,  došla je od Zavičajnog udruženja „Bilogora“ čije je sjedište u Beogradu. Većinu stradalih čine civili, svega troje od njih je izgubilo život u ratnim

NAJAVA: Promocija knjige „Narodna nošnja Srba Livanjskog polja“ u Beogradu

26. oktobar 2022.

Promocija će biti održana 01. novembra 2022. godine u 19 časova u Etnografskom muzeju, Beograd, Studentski trg 13. U izdanju Udruženja OML iz štampe je izašla knjiga Narodna nošnja Srba Livanjskog polja, koju je priredila Gordana Dostanić kao svojevrsnu kompilaciju ranije objavljenih radova i tekstova raznih autora. U knjizi je obrađeno formiranje narodne nošnje, nazivi i opis njenih pojedinačnih delova, način izrade, sličnosti i razlike sa nošnjom susednih područja, opis gradske i seoske nošnje Srba ikavaca i ijekavaca, ukrašavanje i nakit… Autorskim tekstom Jasna Vujičić je predstavila svoj lični pristup čuvanju tradicije izrade nošnje. Pored bogatih ilustracija knjiga sadrži i popis livanjske nošnje u zbirkama Etnografskog muzeja Beograd i Zemaljskog

Prof. dr Gideon Grajf

Gideon Grajf: Očigledno da moj prijatelj Zurof nije imao vremena da se detaljnije pozabavi pitanjima broja postradalih u Jasenovcu

26. oktobar 2022.

Ja sam istoričar za koga činjenice predstavljaju najvažniju komponentu analize i izvođenja istorijskih zaključaka. Činjenice govore same za sebe. Kome je stalo do istine, a ne do bespuća povijesne zbiljnosti, jasno je o čemu se radi. Napomena redakcije: Prenosimo deo intervjua prof. dr Gideona Grajfa koji je vodila Biljana Đorović, objavljenog u magazinu Pečat i prenešenog na internet stranici Pravoslavne mitropolije crnogorsko-primorske. “Na suđenju Adolfu Ajhmanu u Jerusalimu 1961. svedok optužbe Aleksandar Arnon otkrio je da je u Jasenovcu ubijeno od 600.000 do 700.000 ljudi, dok je u drugim logorskim kompleksima NDH (Jadovno, pre svega) pobijeno još nekoliko stotina hiljada. Istoričar Menahem Šelah je u svojoj knjizi “Istorija holokausta- Jugoslavija”,

Branko_Copic.jpg

BRANKO..

25. oktobar 2022.

Kad zaželiš pobjeći od stvarnosti i vratiti se snovima djeteta, pođe ruka prema polici sa njegovim knjigama. Generacije su odrasle uz njegove knjige. Piše: Željko Kresojević Branko kaže da je njegov začarani svijet sav satkan od bajki i maštarenja, mjesečine i prozračne svile, bio svojevrsni svijet oktobra, ali onog našeg, krajiškog, smirenog, zlatnog oktobra u ranu jesen, o Miholjdanu, kada su im u kuću dolazili dragi gosti, kad je sve bilo puno priča i obilja, kad je i mačka bila sita i miroljubiva, a miš debeo i bezbrižan… Ti đedovi oktobarski dani predstavljaju osnovnu riznicu svih njegovih literarnih motiva. Sad tek vidim kolika je sreća bila odrasti na selu uz

Služen parastos žrtvama Pokolja u Palančištu i Gornjem Jelovcu

24. oktobar 2022.

U nedjelju 23. oktobra 2022. godine, u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u Malom Palančištu, održano je molitveno sabranje i obilježeno 80. godina od Pokolja nad srpskim narodom u selima Veliko i Malo Palančište i Gornji Jelovac kod Prijedora. Svetu Liturgiju i parastos, služio je paroh palančiški Otac Vladislav Vučanović. Nakon parastosa, u parohijskom domu priređeno je posluženje. Pored parohijana, većinom potomaka žrtava, molitvenom okupljanju prisustvovali su i članovi udruženja građana Jadovno 1941. iz Banje Luke. Sa Ocem Vladislavom, nas nekoliko je otišlo i do Velikog Palančišta, gdje su na spomen hramu Svetih apostola Petra i Pavla, nedavno postavljene mermerne ploče sa uklesanim imenima žrtava. Neposredno uz Spomen hram nalazi se

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA