arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

З. Чворовић, В. Димитријевић: Два битна документа везана за број жртава у Јасеновцу

9. новембар 2022.

Забелешка немачког официра за транспорт „да се не верује усташкој пропаганди о Јасеновцу као радном логору“ и усташки допис да Јасеновац може да прими „неограничени број заточеника“. Уместо увода У првом тому четворотомника „Концентрациони логор Јасеновац“ познатог геноцидолога Антуна Милетића налазе се два битна документа за разумевање проблема везаног за број жртава у Јасеновцу. Jедан потиче од немачког официра за транспорт, Артура Хефнера, а упућен је капетану Мецгеру. У њему га он опомиње да не верује усташкој пропаганди о Јасеновцу као „радном логору“, и подсећа га да је Јасеновац КОМПЛЕКС ЛОГОРА, што значи да се у њему убијало на много места, а не само на једном. Други документ је усташки

Илиjа Вуjновић

Дивосело – злочином до пустоши – записи Илије Вујновића

9. новембар 2022.

У jесен 2003. година, након 10 година проведених у избjеглиштву упутио сам се из Госпића у Дивосело. На излазу из Госпића, код православног гробља покраj мене се зауставио ауто, чуjем позив: „Илиjа гдjе си се упутио?“. Приђем, поздравим, али нисам успио да препознам кога сам срео, па кажем: „Ја никако не могу да те препознам, а ти мене препозна у вожњи“.„Ниjе ни чудо, нисмо се видjели 13 година, jа сам Мићо Драгаш“.„Ниси се ти пуно промjенио, али jа сам у годинама кад све прекрива тама заборава. Пошао сам у Дивосело, не вjеруjем да ћу стићи до остатка моjе куће, ниjе ни важно, жеља ми jе да видим што успиjем“. Доста

Мира Радојевић, историчар и професор на Филозофском факултету у Београду.

Мира Радојевић: „Деконструкције јасеновачког мита“ – разлози и последице

6. новембар 2022.

Због чега водећи медији неретко тврде како су се „историчари сложили“ да број јасеновачких жртава одговара проценама Музеја жртава геноцида? То једноставно није тачно. Извор: Печат, 5. 11. 2021. Тешко је отети се утиску да смо последњих тридесетак година, нарочито у најновије време, постали невољни сведоци, учесници и жртве једног чудовишног процеса у коме се наопако окреће све оно што смо као нација знали о својој прошлости, у шта смо веровали и на шта смо се ослањали. „Несрећни српски народ“, написао је у предвечерје Другог светског рата Милан Грол, сваких је десет година „залуђиван другом идеологијом“, све док није изгубио свест о вредностима којима се руководио док се под својим

Два стратишта усред Београда са 14.000 жртава сакрио немар

5. новембар 2022.

Српски цивили, побијени на Старом сајмишту током Другог светског рата, масовно, поред Гардоша, сахрањивани и на Бежанијској коси, а места су до данас готово необележена. Слободан Кокотовић (93), бивши гимназијски професор и начелник друштвених делатности у Општини Нови Београд, једини је живи сведок страшног краја српских логораша у Белановића рупи на Бежанијској коси. Имао је само 16 година када су, 1942, лешеви са Сајмишта довожени запрежним колима. Њих готово 3.600, како је утврдила Државна комисија још 1945. године, скончало је у Белановића рупи. СУБНОР наводи да их је овде покопано чак 8.000?! Ова масовна гробница, баш као и она на Гардошу, у Земуну, на Јеврејском гробљу, где је, како су

Ко и зашто ученицима у Србији крије истину о страдању Срба у логору Земун?

2. новембар 2022.

Неко би то препознао као чин аутошовизма, неко као манифестацију духа самопорицања или антисрбизма али је неупитно да је ријеч о чину вређања жртава и њихових потомака. У дневном издању новина као и на порталу компаније Новости, 27. октобра ове године, објављен је прилог под насловом „ БЕОГРАДСКЕ СТАЗЕ СТРАДАЊА: На мапи будућих школских екскурзија биће и места масовних убистава Јевреја, Рома и Срба у престоници“ аутора Р. Драговића. Тема прилога је везана за недавну иницијативу Музеја жртава геноцида, упућену министру просвјете, науке и технолошког развоја г. Бранку Ружићу да се обиласци мјеста ратних страдања уврсте у обавезне програме рекреативних настава, студијских путовања и ученичких екскурзија основних и средњих школа

Акција Откос – тријумф усташтва и фашизма!

29. октобар 2022.

Као и протеклих неколико година, у суботу 29. октобра ове године са почетком у 11 часова у цркви св. Марка у Београду, биће служen парастос изгинулим борцима Териториjалне обране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватскоj 1991, те цивилима са тог подручjа страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Пише: Ранко Раделић Инициjатива за обиљежавања ових догађаjа започетих пре тридесет година у коjима jе живот изгубила 76 особа и чиjи су егзекутори паравоjне формациjе, терористичке групе и поjединци организовани или подржани од хрватских власти,  дошла jе од Завичаjног удружења „Билогора“ чиjе jе сjедиште у Београду. Већину страдалих чине цивили, свега троjе од њих jе изгубило живот у ратним

НАЈАВА: Промоција књиге „Народна ношња Срба Ливањског поља“ у Београду

26. октобар 2022.

Промоција ће бити одржана 01. новембра 2022. године у 19 часова у Етнографском музеју, Београд, Студентски трг 13. У издању Удружења ОМЛ из штампе је изашла књига Народна ношња Срба Ливањског поља, коју је приредила Гордана Достанић као својеврсну компилацију раније објављених радова и текстова разних аутора. У књизи је обрађено формирање народне ношње, називи и опис њених појединачних делова, начин израде, сличности и разлике са ношњом суседних подручја, опис градске и сеоске ношње Срба икаваца и ијекаваца, украшавање и накит… Ауторским текстом Јасна Вујичић је представила свој лични приступ чувању традиције израде ношње. Поред богатих илустрација књига садржи и попис ливањске ношње у збиркама Етнографског музеја Београд и Земаљског

Проф. др Гидеон Грајф

Гидеон Грајф: Очигледно да мој пријатељ Зуроф није имао времена да се детаљније позабави питањима броја пострадалих у Јасеновцу

26. октобар 2022.

Ја сам историчар за кога чињенице представљају најважнију компоненту анализе и извођења историјских закључака. Чињенице говоре саме за себе. Коме је стало до истине, а не до беспућа повијесне збиљности, јасно је о чему се ради. Напомена редакције: Преносимо део интервјуа проф. др Гидеона Грајфа који је водила Биљана Ђоровић, објављеног у магазину Печат и пренешеног на интернет страници Православне митрополије црногорско-приморске. “На суђењу Адолфу Ајхману у Јерусалиму 1961. сведок оптужбе Александар Арнон открио је да је у Јасеновцу убијено од 600.000 до 700.000 људи, док је у другим логорским комплексима НДХ (Јадовно, пре свега) побијено још неколико стотина хиљада. Историчар Менахем Шелах је у својој књизи “Историја холокауста- Југославија”,

Branko_Copic.jpg

БРАНКО..

25. октобар 2022.

Кад зажелиш побjећи од стварности и вратити се сновима дjетета, пође рука према полици са његовим књигама. Генерациjе су одрасле уз његове књиге. Пише: Жељко Кресоjевић Бранко каже да jе његов зачарани свиjет сав саткан од баjки и маштарења, мjесечине и прозрачне свиле, био своjеврсни свиjет октобра, али оног нашег, краjишког, смиреног, златног октобра у рану jесен, о Михољдану, када су им у кућу долазили драги гости, кад jе све било пуно прича и обиља, кад jе и мачка била сита и мирољубива, а миш дебео и безбрижан… Ти ђедови октобарски дани представљаjу основну ризницу свих његових литерарних мотива. Сад тек видим колика jе срећа била одрасти на селу уз

Служен парастос жртвама Покоља у Паланчишту и Горњем Јеловцу

24. октобар 2022.

У недјељу 23. октобра 2022. године, у храму Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту, одржано је молитвено сабрање и обиљежено 80. година од Покоља над српским народом у селима Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац код Приједора. Свету Литургију и парастос, служио је парох паланчишки Отац Владислав Вучановић. Након парастоса, у парохијском дому приређено је послужење. Поред парохијана, већином потомака жртава, молитвеном окупљању присуствовали су и чланови удружења грађана Јадовно 1941. из Бање Луке. Са Оцем Владиславом, нас неколико је отишло и до Великог Паланчишта, гдје су на спомен храму Светих апостола Петра и Павла, недавно постављене мермерне плоче са уклесаним именима жртава. Непосредно уз Спомен храм налази се

Обиљежавање страдања Срба у Паланчишту код Приједора

19. октобар 2022.

У недјељу 23.10.2022. са почетком у 9 часова, у Малом Паланчишту, код Приjедора, у парохијском храму посвећеном Успењу Пресвете Богородице, биће служен парастос и обиљежено 80 година од покоља, када су усташе за само jедну ноћ на звjерски начин убиле 342 становника српске националности, међу коjима jе било 226 дjеце. У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатниjе Осме усташке боjне, предвођена усташким поручником Батинићем, извршила jе покољ над становништвом Великог Паланчишта. Усташе су без употребљеног ватреног оружjа, ножевима, сjекирама, маљевима и вjешањем убиле 342 становника, међу коjима jе било 226 дjеце до 17 година старости. Те ноћи, на исти начин убиjено jе

Живот прича: Мали усташа

18. октобар 2022.

Прича о човеку кроз чији се живот преломила историја наших простора. Већ на почетку Другог светског рата усташе почињу да чисте српска села и стижу до његове Перне. На кућном прагу убијају мајку и сестру, а њега је задесила необична судбина. Имао је само три године када се обмотао усташи око ногу и молио да не закоље и њега. Тако му је поштеђен живот. Недуго затим стигао је у Јасеновац где је усташама био играчка. Терали су га да покаже како се коље човек. Место које је гарантовало смрт као једини исход, необичном судбином му је донело нове родитеље. Живот му је спасен по други пут. И када је живот

PREBILOVCI THE MOST IMPORTANT LESSON: A village in Herzegovina is one of the potential locations for student excursions

17. октобар 2022.

A lesson in the history of national suffering, struggle for life and victory over death in the Serbian language can be called – Prebilovci. A village in Herzegovina, which entered the world annals as a place of multiple mass crimes and a symbol of resurrection and victory of life over death. СРПСКИ Written by: R. DRAGOVIC Prebilovci is also a metaphor for the Serbian people as a whole, which despite unimaginable suffering survived and is still alive today. Therefore, there is no better place than Prebilovci for the generations of this time to get to know the past and choose their path to the future. In this place, the memory of the genocide

ПРЕБИЛОВЦИ НАЈВАЖНИЈА ЛЕКЦИЈА: Село у Херцеговини један од потенцијалних локалитета за ђачке екскурзије

14. октобар 2022.

Час историје националног страдања, борбе за живот и победе над смрћу на српском језику може да се зове – Пребиловци. Село у Херцеговини, које је ушло у светске анале као место вишеструког масовног злочина и симбол васкрсења и победе живота над смрћу. ENGLISH Пише: Р. ДРАГОВИЋ Пребиловци су и метафора српског народа у целини, који је упркос незамисливом страдању опстао и живи и данас. Од Пребиловаца, отуд, нема бољег места да генерације овог времена упознају прошлост и бирају свој пут у будућност. На овом месту живо и опипљиво је сећање на геноцид у његовом најстрашнијем облику. Херцеговачки камен овог села сведочанство је вишеструког васкрсења и живо историјско градиво. Све то

Death itself, the act of dying – that was not clear to me, I had no idea about it

12. октобар 2022.

It has been eight years since the passing away of Milan Bastašić, my father, a former eleven-year-old boy, a Jasenovac concentration camp inmate. Serbian version On this occasion, I am transcribing part of his testimony, published in 2010. in the book „Bilogora and Grubišno Polje 1941-1991“, which he authored. At the age of less than twelve, as a boy classified among men, he was transported to Jasenovac concentration camp in a cattle wooden wagon from his native Grubišno Polje.  Due to a combination of circumstances that cannot be accidental, after two months, as the patient fell ill with typhus, he returned home. He survived. The only surviving boy- Jasenovac camp inmate from

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА