arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ђурђица Драгаш: Прича о Деси из Дивосела

8. мај 2023.

Дошла си ми ноћас у сну… први пут. Дошла си ми ноћас у сну…први пут… У шуштавој белој хаљиници, с дечјим рукама, с очима пуним неба. Смешиле смо се једна другој јер… ми смо иста крв! Причала си ми о том дану, о јутарњој роси и пожутелом, усталасаном класју. Мирисале смо заједно свеже скувано млеко и јеле тврди хлеб. Шапутала си ми о мајчином скуту и дедином брку, о руменом дечаку Јовану. Јуриле смо за шареним телетом, миловале звезду на коњском челу, слушале птице и шуму… Препознавале смо једна другу, без додира и погледа јер… ми смо иста крв! Причала си ми о страху, о очевој бори на челу, о

Ђурђевдански устанак

6. мај 2023.

Ђурђевдански устанак је назив за оружани отпор Срба у Кијеву код Санског Моста који је избио је 6. маја 1941. године. То је био први оружани отпор властима Независне Државе Хрватске, али и уопште први оружани отпор на територији окупиране Краљевине Југославије током Другог свијетског рата. До оружаног отпора дошло када су усташе у једној од акција под изговором „одузимања оружја“ од Срба, дошле на Ђурђевдан, 6. маја 1941. године у српски дио села Кијево, у којем је неколико породица прослављало крсну славу. У кућама ових домаћина усташе су се понашале веома бахато, малтретирајући госте и понижавајући домаћине превртањем славских трпеза и ломљењем славских свијећа. Чак су и запалили кућу

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 04-05. мај 1945. Годишњица страдања Срба у логору Сисак

4. мај 2023.

Сисак, Теслићева стаклана и бараке даље према риjеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маjа 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected] .

„УМАЊЕЊЕ БРОЈА ЈАСЕНОВАЧКИХ ЖРТАВА ВОДИ ПОРИЦАЊУ ЗЛОЧИНА“ Режисер Момчило Мрдаковић упозорио на прекрајање историје

3. мај 2023.

Српски режисер и архитекта Момчило Мрдаковић, аутор црнохуморне комедије „Мамарош“, рекао је да припрема два нова филма која ће се бавити темом злочина над Србима и Јеврејима у Другом свјетском рату, те указује на опасност од ревизије, порицања и умањења српских жртава у усташком логору Јасеновцу. Мрдаковић, чија ужа и шира породица страдала у Јасеновцу, истиче у интервју Срни да умањење броја јасеновачких жртава води порицању тог злочина, па се појављују историчари из Хрватске који не говоре о побијеним Србима у Јасеновцу, него да су побијени „устаници комунисти“. Он је навео да ће један филм бити о његовој мајци Вукосави Мрдаковић, рођеној Глигић, која је преживјела усташки логор Стару Градишку

Ђорђе Брујић: ЈАСЕНОВАЦ У ДВИЈЕ СЛИКЕ

3. мај 2023.

Покушао сам да ти затворим очи, да сањамо скупа.. Кожара Ноћ из другог просијањаДонесе зрнце свјетлоносне клице,Облаком се мјесец увио у сушу,А овдје у пепелишту истог постојањаТвоје је чело хладно, и руке, и лице,И не могу више дотаћи ти душу,Ни угријати прамен њеног нестајања. Није у овој соби једини мирис студи,Нити мравља грудва једина тишина:Босе су наше стопе и голе су нам груди,На временском трену у ком је сламнат одарСамо је привид трупла и његова бјелина;Разапете коже живот су других људи,И плави, ријечни вртлог што у даху нам је модар, Као јесење море које под длановима кријем;Покушао сам да ти затворим очи, да сањамо скупаОнај повез вјетра на коме те

О вечитој деци Јасеновца

30. април 2023.

Сви медији на српском језику у протеклих неколико дана, баш уочи дана сећања на Јасеновац (немамо празник који се овако зове, већ се ради о обележавању пробоја последњих логораша 22. априла 1945) пренели су вест која би била нека врста сатисфакције жртвама: Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посед спискова деце спасене у мисији Диане Будисављевић. Пише: Немања Девић Речено је да се ради о оригиналним списковима са именима 5.800 деце, углавном српских сирочића са Козаре, за који се мислило да је изгубљен, или уништен, а који прецизно говори о њиховом идентитету и судбини. Зашто су ти спискови данас важни? Смелом акцијом Диане Будисављевић око 12.000 дечака и

Противсрпски плакат о Јасеновцу

28. април 2023.

Овај плакат плаћен нашим пореским новцем је противсрпски! Видите ли овдје Србе? Дакле, у питању је геноцид над неким (неименованим) народом, у некаквом логору који су држали (неименовани) џелати. Прво, овај плакат је лош у стручном, ликовном и пропагандном смислу. Направио га је неко са никаквим смислом за промоцију и пристало. Бодљикава жица у облику хоризонтално постављене Тополе ужаса, не да се коментарисати са нивоа ликовног, чак ни у вријеме социјалистичког реализма. Са разине 21. вијека, овдје готово нико не би препознао ни Тополу. Из огромног новца слупаног у овакве промашаје, нити би неко дијете могло, нити ће у недељу нешто научити. Са нивоа популаризације, ово је потпуно дилетантски. И

У Београду одржана Међународна научна конференција о Јасеновцу

25. април 2023.

У Београду је 22.и 23. априла одржана Међународна научна конференција „Одјеци Јасеновца – Сагласни и несагласни наративи“. Била је то 21. по реду годишња конференција коју Институт за истраживање Јасеновца из Њујорка организује у знак сећања на жртве троструког геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. Ове комеморативне конференције су двадесет  година одржаване у Њујорку, и ово је први пут да су се учесници окупили у главном граду Србије. О различитим аспектима историје страдања стотина хиљада недужних људи у НДХ и култури сећања на њих, говорили су доајени међу историчарима из Србије, академик др Василије Крестић и војни историчар магистар Антун Милетић, као и истакнути стручњаци из иностранства

НАЈАВА: У Београду Међународна научна конференција посвећена Јасеновцу

20. април 2023.

„Одјеци Јасеновца: Сагласни и сукобљени наративи„ Спонзор конференције је „Институт за истраживање Јасеновца“, невладина и непрофитна организација, основана у САД 1998. године, посвећена образовању света о фашистичко – нацистичким Геноцидима против Срба, Рома и Јевреја на Балкану. Место и време одржавања конференције: Хотел М Булевар ослобођења 56 a Београд, Србија 22. и 23. април 2023. Конференцију можете пратити у директном преносу путем ZOOM аликације: Позивни линк / Invite Link:  https://us06web.zoom.us/j/84784290702?pwd=TDlMT2J6VVc0a0hUTTcvZStrRnJwdz09Приступни код / Passcode (for smartphone participants): 074050 Програм: Субота, 22. април 2023. – Први дан Конференције 10:00  Уводне речи и обраћања учесницима Конференције 1. Поздравна реч и уводне напомене професора Барија Литучија, Извршног директора Института за истраживање Јасеновца и председника

Парастос и помен жртвама у Доњој Градини 23. априла (ВИДЕО)

20. април 2023.

Централна манифестација обиљежавања помена жртвама злочина-геноцида Независне Државе Хрватске у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини биће одржана у недјељу, 23. априла, уз масовно учешће грађана и ученика из свих основних и средњих школа у Републици Српској и присуство највиших званичника Републике Српске и Србије. Дан раније у Дому културе у Козарској Дубици биће одржана Меморијална академија „Завјет сјећању“. Републичким одбором за обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту у Доњој Градини предсједава предсједник Републике Српске Милорад Додик, а програмом комеморације окупљање учесника 23. априла у Доњој Градини планирано је од 9.30 до 10.00 часова. Вијенци

Булштајн за РТРС: Моја одговорност – пренијети истину о страдању у Доњој Градини (ВИДЕО)

19. април 2023.

Новинар телавивског листа „Израел данас“, Ариел Булштајн објавио је текст о страдању Срба и Јевреја у злогласном концентрационом логору Јасеновац. Он је за РТРС рекао да су у том страдању највеће жртве били Срби и Јевреји. – Злочини су почели са нацистичком Њемачком, а наставили се усташким режимом у Хрватској који је, уз подршку муслимана, блиско сарађивао са нацистима. Њихове највеће жртве били су Срби и Јевреји. У Јасеновцу је убијено пола милиона Срба и десетине хиљада Јевреја, само због националне припадности. Моја је одговорност да народу Израела пренесем истину да у пољима Доње Градине леже остаци наше браће и сестара, жртава нацистичког и усташког режима – рекао је Булштајн

Podsedlo_Vojnic.jpg

Нека га, нека умре од глади

17. април 2023.

Млађи усташа видjевши да оваj други има намjеру заклати моjу маjку, рекао му jе: “Пусти ту жену, куда ће ово диjете без ње”, нашто му jе он одговорио: “Нека га, нека умре од глади.” “У магловито jануарско jутро 1943. године у мом засеоку Подседло изненадиле су нас усташе. Налазио сам се у кући с маjком. Било ми jе тада 5 година. Отац Илиjа Малешевић, брат Бошко и сестра Мила налазили су се у партизанима негдjе на Кордуну. Стариjи брат Раде и сестра Станка побjегли су од куће и склонили се у сусjедне грмове. Био jе висок сниjег. Пред нашом кућом поjавила су се двоjица усташа. Ушли су бахато у кућу. Рекли

Александар Ружић: Јасеновац – препрека или истина

17. април 2023.

Милиони жртава које су донели светски и грађански ратови у двадесетом веку су допринели утемељењу националних идентитета или креирању нових на један или други начин. До креирања нових националних идентитета у двадесетом веку се долазило на неколико начина, али најдоминантнија су два: први је негација туђе нације као главна идентитеска црта што на крају производи политичку кризу на одређеном простору, други је деколонизација тј. у највећем броју случајева ослободилачки рат покореног народа против колонизатора и добијање сопствене државе. Ако причамо о двадесетом веку из перспективе српске националне свести, то време је било испуњено српским страдањем, а под страдањем у овом смислу подразумевамо и физичку екстреминацију и културолошко посрнуће. Шест ратова,

На местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење

16. април 2023.

Често се на тужном и патњама ишараном лицу у најмањем добру најлепши осмех види. Из муке и шибања изроди се искуство и чврстина, отпорност на све ударце и захвалност за сваки мали дар. Из сиромаштва, уз рад и труд, изроди се и израста богата, широка душа. У кући сиромаха некада је најбоље видљива љубав – и колико је за истинску срећу мало потребно. А на местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење. Мени је Бог дао да видим многа таква страдална места: у Херцеговини, у Лици, на Косову и Метохији… где се наш народ нашао пред истребљењем, па ипак упорно на свом камену или

Василије Ђ. Крестић

Василије Крестић: Јасеновац ‒парадигма страдалништва

15. април 2023.

Бесједа академика проф. др Василија Крестића на свечаној академији одржаној у САНУ 21. априла 2021. поводом 80 година од успостављања усташких логора смрти. Поштоване госпође и господо, уважени пријатељи,           Згрожен стравичним злочинима који су се дешавaли у Независној држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни  на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није без разлога тврдио да се о злочинима тих размера, који су се десили у усташкој хрватској држави, не може и несме ћутати. Сматрао је да све генерације Срба, не само

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА