Скочите на садржај
Управо данас, 07. фебруара, навршило се пуних 73 године од једног од највећих и најмонструознијих злочина у другом свјетском рату, у којем је за само неколико сати, звјерски, на кућним праговима, убијено преко 2300 мјештана три бањалучка села, међу којима је било и 550 дјеце. Иако се о језивом усташком походу надалеко чуло, чињенице говоре да се о оваквом злочину деценијама ћутало. Ми вечерас нећемо ћутати, тема Пресинга је управо овај злочин. Годишњица злочина у Дракулићу, Мотикама, Шарговцу и руднику Раковац повод су дакле да вечерас говоримо о историјским чињеницама, злочинима усташког режима и нашој култури сјећања. Зашто смо склони забораву и како, уопште од њега побјећи? Гости емисије су
Недјеља, 6. фебруар 2011. – У спомен храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу код Бањалуке јутрос је служена литургија, док ће у подне код Спомен-костурнице у Дракулићу бити служен парастос у знак сјећања на више од 2 300 Срба које су усташе убиле 7. фебруара 1942. године. Након литургије, градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић рекао је новинарима да се овај најстравичнији злочин почињен на подручју Бањалуке не смије заборавити, не да би се на зло враћало злим, већ да се памти како никада не би био поновљен јер, како је навео, оном који не познаје своју прошлост пријети опасност да му се понови. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила
БАЊАЛУКА – У знак сјећања на више од 2.300 Срба које су усташе убиле 7. фебруара 1942. године јуче су у храму Светог великомученика Георгија и на спомен-костурници у Дракулићу у Бањалуци служени литургија и парастос, те положени вијенци и цвијеће. Жртве су побијене у бањалучким мјесним заједницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. У овом злочину усташе су, под командом Анте Павелића, из такозваног „Тјелесног здруга“, уз помоћ бањалучких усташа, побиле Србе без иједног испаљеног метка, сјекирама, ножевима крамповима и „србомлатом“. Међу жртвама је било и 551 дијете. Потпредсједник Владе РС Антон Касиповић изјавио је да се обиљежавању злочина над Србима у Дракулићу мора поклањати дужна пажња јер
Синоћ, је у Загребу, у дворани Парохије СПЦ Загребачке, одржана ромоција књиге аутора Милана Басташића, „Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991. Пред шездесетак гостију, о књизи су говорили Проф. др. Светозар Ливада, Проф. др. Ђуро Затезало и књижевник и рецензент Василије Каран. Током промоције, Др Душан Басташић је упознао госте са радом и циљевима Удружења грађана јадовно 1941. основаног у Бањалуци. Своје утиске о књизи изнијели су и домаћин, господин Велимир Секулић и парох Отац Маринко Јуретић. Везане вијести: „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“ – Биљешка: Велимир Секулић Загреб: Књига о страдању Срба
У Загребу је одржана промоција књиге Милана Басташића „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“ Промоцију, којој је присуствовао већи број људи, организовало је Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. из Бањалуке. О књизи која говори о страдању Срба тог северозападног дела Хрватске у Другом светском и рату 1990-их говорили су председник Удружења Душан Басташић, историчар Ђуро Затезало, социолог Светозар Ливада и један од рецензената, бањалучки писац Василије Каран. Пошто аутор није могао да дође, приказан је видео запис његове изјаве. Страдања Срба у том крају где је пре 1941. живело 8.000 Срба почела су у ноћи 26/27 априла 1941. кад је 504 мушкараца покупљено по кућама, одведено
„Миса задушница“, која је служена у Загребу за усташког поглавника Анту Павелића, свједочи о томе да се НДХ у данашњој Хрватској и у хрватском корпусу у БиХ, односно на цијелом простору бивше НДХ, не покушава само рехабилитовати, него је све више присутна у јавном животу, сматра предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. Душан Басташић.„Вијест да је у Загребу служена миса за Павелића и за његовог кољача Јуру Францетића не чуди много. То је само ствар континуитета. Од 1991. године у неоусташкој држави Хрватској, која се прозвала `неовисна` само зато што је ријеч `независна`, по њима, српска, добили смо куну као платежно средство која је постојала
КОМЕМОРАЦИЈЕ И ове године на комеморацији жртвама усташког масакра у селу Кометник у опћини Воћин, одржаној на годишњицу покоља 14. јануара 1942. године окупио се већи број мјештана, али и представника српске заједнице и локалне самоуправе Помен жртвама служио је протојереј-ставрофор Жарко Ускоковић, а у име Одбора за обиљежавање присутнима се обратио Игор Павковић, замјеник начелника опћине Воћин из редова српске заједнице. Павковић је подсјетио на догађаје од прије 69 година и страдање око 300 недужних сељака села Кометника, Добрића и околице Воћина, који су брутално мучени и побијени као одмазда за неколико усташа који су погинули у борби с партизанима. – То искуство није било довољно па је 90-их
Др Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941. – 1991. Издавачи: -УДРУЖЕЊЕ ПРЕЖИВЈЕЛИХ ЛОГОРАША ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, БАЊА ЛУКА За издавача: Дипл. Инг. Гојко Кнежевић -МЕНАЏЕР КОМПАНИЈА Д.О.О. БАЊА ЛУКА За издавача: Др Душан Басташић Главни уредник: Проф. др Ђорђе Микић Рецензенти: Проф. др Вељко Ђурић Мишина Василије Каран, књижевник Промоција у Бањалуци 12.01.2010. Промоција у Београду 10.02.2010. Промоција у Новом Саду 15.04.2010. Промоција у Љубљани 22.04.2010. Промоција у Загребу 09.06.2010.
Свештеници Епархије бањолучке Српске православне цркве јуче су служили парастос у Бијелом Потоку, код Бање Луке, на спомен-обиљежју страдалим Србима у том мјеста, које су на звјерски начин побиле усташе на Васкрс 1942. године. На спомен-обиљежју се налазе имена 54 жртве доби од једне до преко осамдесет година, побијени маљевима, камама, сјекирама и другим хладним оружјем на највећи хришћански празник. Злочин су 4. априла 1942. године извршиле усташе из Дебељака. Број жратава усташког злочина који је извршен тог дана још није коначно утврђен. Удружење „Бијели Поток“ формирало је стручну екипу која би требало да расвијетли тај догађај и утврди тачан број убијених. Парастосу су присуствовали потомци жртава, представници Града Бања
Билогора и Грубишно поље 1941 – 1991. Почетна страна… Садржај поглавља Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и 1942. године Географски положај и становништво Окупација и успостава усташке власти Хапшења, терор и депортације Напад партизана и усташка одмазда Свједочанства о геноциду Злосутно прољеће Бомбардиран је Београд, рат је почео Хрватска сељачка заштита на сцени Побуна 108. пука на мобилизацијском зборишту у Клокочевцу Долазак брата Стеве Ноћ страве и ужаса Комшије и пријатељи, који то више нису Неколико ширих, аутентичних свједочења Марвеним вагонима за Копривницу Колоне смртника иду према Велебиту Тихомир Т. Продановић:
Да се злочин који се десио над Србима у периду Другог свјетског рата не би заборавио, а самим тим и страдање народа прњаворског краја, Светосавска омладинска заједница Прњавор је приступила истраживању, лоцирању и чишћењу гробница и спомен обиљежја која су у протеклом периоду од неких двадесет и више година заборављена и запуштена. Прва акција је поведена у селу Кремна, чишћењем и уређивањем спомен плоче и локације гдје су сахрањени посмртни остаци углавном жена и дјеце које су усташе побили а потом и спалили 16.децембра 1941.године у засеоку Петровићи. Спомен плоче су подигнуте 33 године послије овог злочина, тек 1974.године, и од тада је ова гробница препуштена забораву као и поменути
У селу Придворци, општина Гацко, данас је одржан историјски час у знак сјећања на велики злочин који су починиле усташе и муслимани на Божић 1942. године када су побили око 180 жена дјеце и стараца из овога села. Говорећи о овом стравичном злочину, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је да, иако убијени, крв страдалих мученика постала је сјеме које ће херцеговачку дјецу обратити живом Богу и сјеме из којег ће нићи пшеница која многе родове даје. Владика Григорије позвао је вјернике на мир и праштања без обзира на злодјела и подсјетио да није на људима да суде, већ само на Богу. „Зато, иако је урађено велико злодјело, треба праштати
Геноцид над Србима и Србијом: Пребиловци 6.8.1941. Бијели Поток 5.4.1942. † Пребиловци геноцид 8.4.2010. † Посмртни остаци 600 мртвих у Пребиловцима, као и остаци других Срба из Чапљине, општине Столац и других области (по неким рачуницама око 3.000 људи, а посмртни остаци су прикупљени у око 120 дрвених сандука) су извађени из јаме у Сурманци 1990 и сахрањени у новоизграђену цркву у Пребиловцима. Нажалост, у јуну 1992, црква је срушена и сви остаци су претворени у прашину и пепео. То је учињено од стране припадника ХОС-а, ХВО-а и редовне хрватске војске. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 01. фебруара 2011. године.
Гаравице надомак Бихаћа су стравично мјесто усташког злочина и геноцида над Српским народом Крајине од 1941-1945. године. Према неслужбеним подацима на Гаравицама је убијено и заклано између 12-15000 невиних људи, прије свега срба, рома и јевреја. О Гаравицама се политички “мудро“ ћутало читавих 50 и више година, како би се над невиним жртвама усташког злочина и геноцида експериментисало са братством и јединством. Године 1990/91., а потом и наредне од 1992.- до данас показаше да се љубав, братсво и јединство не могу градити на лажи, превари и гријеху. Комунисти су пропустили историјску прилику коју им је свијет дао да казне усташке ратне злочинце, да осуде геноцид над Српски, Јеврејским и Ромским
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да је обиљежавање
Девету годину за редом, 77 година од страдања, са благословом Епископа горњокарловачког
Споменик браћи Соколовић, Мехмеду и Макарију, паши и патријарху, споменик је души
Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић присуствоваће сутра код Шаранове
Видовдан и косовски завет (или мит, како они то више воле да
Сукоб Тита и Стаљина био је сукоб две ауторитарне личности и оставио
На мјесном спомен-обиљежју Блатине-Прибањ у општини Пале данас је служен парастос и
У полицијско-безбедносним агенцијама често је више запослених припадника националних мањина него српских
Први пјешадијски батаљон Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ обиљежио
Истакнути и позвани људи српског народа, интелектулаци упутили су Видовдански позив који
У оквиру обиљежавања Седмице видовданског страдања у знак сјећања на неколико стотина
Код спомен-крста у близини јаме Понор у фочанској мјесној заједници Миљевина данас
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Сербиан
Армениан
Цроатиан
Дутцх
Енглисх
Френцх
Герман
Греек
Хебреw
Хунгариан
Италиан
Норwегиан
Полисх
Руссиан
Словениан
Спанисх
