arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
simboli_zrtava.jpg

Србија ће подићи Меморијал жртвама геноцида и холокауста

24. фебруар 2011.

У Србији ће бити подигнут Меморијални центар жртвама злочина геноцида и холокауста, почињених над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату, а идејни пројекат требало би да буде готов до краја јуна, изјавио је данас председник Заједнице јеврејских општина Србије, Александар Нећак Пројекат Меморијалног центра требало би да буде презентиран на припремној конференцији Међународног одбора за едукацију о холокаусту 26. јуна у Јерусалиму, рекао је Нећак у разговору за Танјуг поводом Дана сећања којим се обележава 65. годишњица пробоја заточеника и ослобађања усташког концлогора Јасеновац. Он је објаснио да ће овај пројекат, уз националну стратегију неговања сећања на жртве геноцида и холокауста које су починили хрватски фашисти и немачки

minirano.jpg

Обновите Спомен – дом у Дивоселу!

18. фебруар 2011.

Ових дана обишао сам село Дивосело. Моjа туга и бол за несталим народом племенитог, антифашистичког Дивосела jе неизмjерна. Све jе пусто, нигдjе ништа, нема кућа ни огњишта. Гдjе jе наше Дивосело, гдjе су драге баке наше и дjедови с косом биjелом, зар и они живот дадоше у пламену с Дивоселом. У Дивоселу, том великом лиjепом селу са своjим заселцима, укључуjући Читлук и Орнице, некада jе живjело 2.800 становника, а сада живе душе нема због људске немани. Познавао сам сваку кућу мог родног Дивосела, тог дивног напредног села. Свака обитељска кућа била jе антифашистичка тврђава коjа jе током Другог свjетског рата угостила на стотине знаних и незнаних антифашистичких бораца НОВ-а и антифашиста, без обзира на

rtrs_presing.jpg

РТРС – ПРЕСИНГ: ЗЛОЧИНИ НДХ (НЕ)КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

11. фебруар 2011.

Управо данас, 07. фебруара, навршило се пуних 73 године од jедног од наjвећих и наjмонструозниjих злочина  у другом свjетском рату, у коjем jе за само неколико сати, звjерски, на кућним праговима, убиjено преко 2300 мjештана три бањалучка села, међу коjима jе било и 550 дjеце. Иако се о jезивом усташком походу надалеко чуло, чињенице говоре да се о оваквом злочину децениjама ћутало. Ми вечерас нећемо ћутати, тема Пресинга jе управо оваj злочин. Годишњица злочина у Дракулићу, Мотикама, Шарговцу и руднику Раковац  повод су дакле да вечерас говоримо о историjским чињеницама, злочинима усташког режима и нашоj култури сjећања. Зашто смо склони забораву и како, уопште од њега побjећи? Гости емисиjе су

drakulic-2011.jpg

Помен жртвама усташког покоља у Дракулићу

7. фебруар 2011.

Недjеља, 6. фебруар 2011. – У спомен храму Светог великомученика Георгиjа у Дракулићу код Бањалуке jутрос jе служена литургиjа, док ће у подне код Спомен-костурнице у Дракулићу бити служен парастос у знак сjећања на више од 2 300 Срба коjе су усташе убиле 7. фебруара 1942. године. Након литургиjе, градоначелник Бањалуке Драгољуб Давидовић рекао jе новинарима да се оваj наjстравичниjи злочин почињен на подручjу Бањалуке не смиjе заборавити, не да би се на зло враћало злим, већ да се памти како никада не би био поновљен jер, како jе навео, оном коjи не познаjе своjу прошлост приjети опасност да му се понови. Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила

130.jpg

Смишљени злочин са геноцидном намјером

7. фебруар 2011.

БАЊАЛУКА – У знак сjећања на више од 2.300 Срба коjе су усташе убиле 7. фебруара 1942. године jуче су у храму Светог великомученика Георгиjа и на спомен-костурници у Дракулићу у Бањалуци служени литургиjа и парастос, те положени виjенци и цвиjеће. Жртве су побиjене у бањалучким мjесним заjедницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. У овом злочину усташе су, под командом Анте Павелића, из такозваног „Тjелесног здруга“, уз помоћ бањалучких усташа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и „србомлатом“. Међу жртвама jе било и 551 диjете. Потпредсjедник Владе РС Антон Касиповић изjавио jе да се обиљежавању злочина над Србима у Дракулићу мора поклањати дужна пажња jер

У Загребу одржана промоција књиге аутора Миланa Басташићa,“Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.“

2. фебруар 2011.

Синоћ, jе у Загребу, у дворани Парохиjе СПЦ Загребачке, одржана ромоциjа књиге  аутора Миланa Басташићa, „Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991. Пред шездесетак гостиjу, о књизи су говорили Проф. др. Светозар Ливада, Проф. др. Ђуро Затезало и књижевник и рецензент Василиjе Каран. Током промоциjе, Др Душан Басташић jе упознао госте са радом и циљевима Удружења грађана jадовно 1941. основаног у Бањалуци. Своjе утиске о књизи изниjели су и домаћин, господин Велимир Секулић и парох Отац Маринко Јуретић.   Везане виjести: „Bilogora i Grubišno Polje 1941-1991.“ – Bilješka: Velimir Sekulić Загреб: Књига о страдању Срба  

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

ПРЕНОСИМО: Загреб: Књига о страдању Срба

2. фебруар 2011.

У Загребу jе одржана промоциjа књиге Милана Басташића „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“ Промоциjу, коjоj jе присуствовао већи броj људи, организовало jе Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. из Бањалуке. О књизи коjа говори о страдању Срба тог северозападног дела Хрватске у Другом светском и рату 1990-их говорили су председник Удружења Душан Басташић, историчар Ђуро Затезало, социолог Светозар Ливада и jедан од рецензената, бањалучки писац Василиjе Каран. Пошто аутор ниjе могао да дође, приказан jе видео запис његове изjаве. Страдања Срба у том краjу где jе пре 1941. живело 8.000 Срба почела су у ноћи 26/27 априла 1941. кад jе 504 мушкараца покупљено по кућама, одведено

krst.jpg

БАСТАШИЋ: НДХ СВЕ ВИШЕ ПРИСУТНА У ХРВАТСКОЈ

2. фебруар 2011.

„Миса задушница“, која је служена у Загребу за усташког поглавника Анту Павелића, свједочи о томе да се НДХ у данашњој Хрватској и у хрватском корпусу у БиХ, односно на цијелом простору бивше НДХ, не покушава само рехабилитовати, него је све више присутна у јавном животу, сматра предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941. Душан Басташић.„Вијест да је у Загребу служена миса за Павелића и за његовог кољача Јуру Францетића не чуди много. То је само ствар континуитета. Од 1991. године у неоусташкој држави Хрватској, која се прозвала `неовисна` само зато што је ријеч `независна`, по њима, српска, добили смо куну као платежно средство која је постојала

kometnik.jpg

Подигнути споменик Србима погинулима у рату деведесетих

2. фебруар 2011.

КОМЕМОРАЦИЈЕ И ове године на комеморацији жртвама усташког масакра у селу Кометник у опћини Воћин, одржаној на годишњицу покоља 14. јануара 1942. године окупио се већи број мјештана, али и представника српске заједнице и локалне самоуправе Помен жртвама служио је протојереј-ставрофор Жарко Ускоковић, а у име Одбора за обиљежавање присутнима се обратио Игор Павковић, замјеник начелника опћине Воћин из редова српске заједнице. Павковић је подсјетио на догађаје од прије 69 година и страдање око 300 недужних сељака села Кометника, Добрића и околице Воћина, који су брутално мучени и побијени као одмазда за неколико усташа који су погинули у борби с партизанима. – То искуство није било довољно па је 90-их

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Публикације – Publications

2. фебруар 2011.

Др Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941. – 1991. Издавачи: -УДРУЖЕЊЕ ПРЕЖИВЈЕЛИХ ЛОГОРАША ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, БАЊА ЛУКА За издавача: Дипл. Инг. Гоjко Кнежевић -МЕНАЏЕР КОМПАНИЈА Д.О.О. БАЊА ЛУКА За издавача: Др Душан Басташић Главни уредник: Проф. др Ђорђе Микић Рецензенти: Проф. др Вељко Ђурић Мишина Василиjе Каран, књижевник   Промоциjа у Бањалуци 12.01.2010. Промоциjа у Београду 10.02.2010. Промоциjа у Новом Саду 15.04.2010. Промоциjа у Љубљани 22.04.2010. Промоциjа у Загребу 09.06.2010.  

На Васкрс сијевнуле каме, ножеви, маљеви

2. фебруар 2011.

Свештеници Епархије бањолучке Српске православне цркве јуче су служили парастос у Бијелом Потоку, код Бање Луке, на спомен-обиљежју страдалим Србима у том мјеста, које су на звјерски начин побиле усташе на Васкрс 1942. године. На спомен-обиљежју се налазе имена 54 жртве доби од једне до преко осамдесет година, побијени маљевима, камама, сјекирама и другим хладним оружјем на највећи хришћански празник. Злочин су 4. априла 1942. године извршиле усташе из Дебељака. Број жратава усташког злочина који је извршен тог дана још није коначно утврђен. Удружење „Бијели Поток“ формирало је стручну екипу која би требало да расвијетли тај догађај и утврди тачан број убијених. Парастосу су присуствовали потомци жртава, представници Града Бања

Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и 1942. године

1. фебруар 2011.

Билогора и Грубишно поље 1941 – 1991. Почетна страна… Садржај поглавља Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и 1942. године Географски положај и становништво Окупација и успостава усташке власти Хапшења, терор и депортације Напад партизана и усташка одмазда Свједочанства о геноциду Злосутно прољеће Бомбардиран је Београд, рат је почео Хрватска сељачка заштита на сцени Побуна 108. пука на мобилизацијском зборишту у Клокочевцу Долазак брата Стеве Ноћ страве и ужаса Комшије и пријатељи, који то више нису Неколико ширих, аутентичних свједочења Марвеним вагонима за Копривницу Колоне смртника иду према Велебиту Тихомир Т. Продановић:

63581_1561476951817_1082115483_1565699_1071551_n.jpg

Акција Светосавске омладинске заједнице Прњавор на уређењу спомен обиљежја побијеним Србима у селу Кремна.

1. фебруар 2011.

Да се злочин коjи се десио над Србима у периду Другог свjетског рата не би заборавио, а самим тим и страдање народа прњаворског краjа, Светосавска омладинска заjедница Прњавор jе приступила истраживању, лоцирању и чишћењу гробница и спомен обиљежjа коjа су у протеклом периоду од неких двадесет и више година заборављена и запуштена. Прва акциjа jе поведена у селу Кремна, чишћењем и уређивањем спомен плоче и локациjе гдjе су сахрањени посмртни остаци углавном жена и дjеце коjе су усташе побили а потом и спалили 16.децембра 1941.године у засеоку Петровићи. Спомен плоче су подигнуте 33 године послиjе овог злочина, тек 1974.године, и од тада jе ова гробница препуштена забораву као и поменути

Владика Григорије

26.07.2009 ГАЦКО – Историјски час за сјећање на покољ у Придворици

1. фебруар 2011.

У селу Придворци, општина Гацко, данас jе одржан историjски час у знак сjећања на велики злочин коjи су починиле усташе и муслимани на Божић 1942. године када су побили око 180 жена дjеце и стараца из овога села. Говорећи о овом стравичном злочину, владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе рекао jе да, иако убиjени, крв страдалих мученика постала jе сjеме коjе ће херцеговачку дjецу обратити живом Богу и сjеме из коjег ће нићи пшеница коjа многе родове даjе. Владика Григориjе позвао jе вjернике на мир и праштања без обзира на злодjела и подсjетио да ниjе на људима да суде, већ само на Богу. „Зато, иако jе урађено велико злодjело, треба праштати

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА