Стратишта НДХ Архиве - Страница 336 од 355 - Јадовно 1941.

Србе и Јевреје везује страдање кроз историју

7. новембар 2011.

Страдање Срба и Јевреjа кроз историjу судбински повезуjе ова два народа, изjавио jе Срни директор Градске управе Модина Јорам Хармон. „За мене jе наjупечатљивиjи доjам током посjете Бањалуци било учешће на годишњем помену уСпомен-подручjу Доња Градина, коjи судбински повезуjе Јевреjе и Србе у њиховом страдању кроз историjу“, рекао jе Хармон током посjете активиста Фериjалног савеза Републике Српске граду Модину. Он jе навео да jе приликом боравка у Бањалуци имао прилику да се сретне са тада премиjером, а сада предсjедником Републике Српске Милорадом Додиком, тадашњим предсjедником РС Раjком Кузмановићем и градоначелником Бањалуке Драгољубом Давидовићем и стекне, како jе рекао, jак доjам о руководству Републике и града. Захваливши се на приjему у

ИЗВИЊЕЊЕ ТВЕ ЗБОГ ПРИЛОГА О ЈАСЕНОВЦУ

7. новембар 2011.

Шпанска телевизиjска мрежа ТВЕ извинила се Србима jер у водећоj емисиjи информативног програма „Недjељни извjештаj“, приказаноj 17. септембра, у коjоj jе тема усташки логор у Јасеновцу, међу жртвама ниjе поменут српски народ, иако jе чак 600.000 људи током Другог свjетског рата убиjено тамо само зато што су били Срби. Прво извињење jедне свjетске медиjске куће Србима услиjедило jе тек послиjе бурних негодовања и петициjе више од 600 људи, махом Срба, али и Јевреjа, као и Ефраима Зурофа, директора Центра „Симон Визентал“. „Грешка jе направљена у 15-минутноj репортажи посвећеноj убиству усташког злочинца Макса Лубурића, коjи се под именом Висенте Перес скривао у Шпаниjи. У репортажи jе говорено о Независноj Држави Хрватскоj

Јасеновац се користи за политичке интересе

5. новембар 2011.

English У материjалима у коjим jе у посљедњих 20 година писано о логору Јасеновац наjмање jе историjе, а превише садржаjа коjи служи за дневнополитичке интересе, изjавио jе Срни професор са Трумановог института Хебреjског универзитета у Јерусалиму Рафаел Исраели. „Истражуjући материjал коjи jе писан у посљедњих 20 година о овим страдањима, налазим мало историjе, а превише обостраних, чак непримjерених напада, ненаучног приступа, са више политике и дневнополитичких активности, коjе имаjу за циљ мобилисање одређених интереса“, оциjенио jе Исраели. Он jе, уочи посjете активиста Фериjалног савеза Републике Српске Музеjу Јад вашем, рекао да су jедан од камена спотицања у свакоj прилици између научних радника из Хрватске и оних из Србиjе, укључуjући и

Ухапшен Јосип Бољковац

2. новембар 2011.

Први министар унутрашњих послова Хрватске Јосип Бољаковац ухапшен jе jутрос у Карловцу због основане сумње да jе починио ратни злочин против цивилног становишта у Дугоj Реси у маjу 1945. године. Осим Бољковца, истрага се годинама води и против некадашњег предсjедника Хрватске Владе и jедног од оснивача ХДЗ-а Јосипа Манолића и Раде Булата. Манолић, Бољковац и Булат сумњиче се за низ масовних и поjединачних убистава у коjима су и они лично учествовали, односно терете се по личноj и командноj одговорности за низ ратних злочина коjе су починиле партизанске jединице, те припадници таjне полициjе Озна, преносе хрватски медиjи. Манолић jе краjем Другог свjетског рата био шеф Озне у Бjеловару, а Бољковац у

Јасеновац на филму

31. октобар 2011.

Холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг и глумац и продуцент Тихомир Станић наjављуjу снимање филмова о Јасеновцу. Лустиг каже да га и данас држи обећање дато заточенима да ће пренети свету шта се догађало у логорима смрти. У протеклих 70 година о злочинима у Јасеновцу снимљено jе неколико документарних филмова, али само jедан играни – „Девети круг“ Франца Штиглица. После пола века, и холивудски продуцент, добитник Оскара Бранко Лустиг, и глумац и продуцент Тихомир Станић, наjављуjу снимање филма о Јасеновцу. Прилог Драгана Станоjевића Добитник Оскара за филмове „Шиндлерова листа“ и „Гладиjатор“ продуцент Бранко Лустиг jе као дете из jевреjске породице одведен у Аушвиц, а неки чланови његове породице у Јасеновац.

Опомена јасеновачког погрома

31. октобар 2011.

Председник РС Милорад Додик и израелски шеф дипломатиjе Авигдор Либерман у Доњоj Градини. Наjављена изградња мемориjалног центра у помен жртвама фашистичког терора ПРЕДСЕДНИК Републике Српске Милорад Додик и министар иностраних послова Израела Авигдор Либерман посетили су Спомен-подручjе Доња Градина код Козарске Дубице, наjвеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац, где су положили венце и одали почаст за 700.000 страдалих Срба, Јевреjа и Рома у Другом светском рату. Министар Либерман захвалио се руководству Републике Српске на напорима коjе чине у овековечењу страдања jевреjског народа на овим просторима. – За мене jе ово много више од спомен-подручjа, пошто и сам потичем из породице у коjоj се jедна половина борила у редовима Црвене

У НОВОМ ПАРКУ САХРАЊЕНО ВИШЕ ОД 700 РОМА?

28. октобар 2011.

Савез Рома Републике Српске затражио jе да се отвори масовна гробница у новом парку у Градишци и провjере наводи да ли се у њоj налазе посмртни остаци више од 700 Рома убиjених у усташком логору Стара Градишка у Другом свjетском рату. Предсjедник Савеза Саша Машић рекао jе да jе то дужност према његовим сународницима. „На сjедници Скупштине општине (Градишка) говорио сам о масовноj гробници и увjерио се да одборници о томе веома мало знаjу. Дужни смо да одамо почаст ромским жртвама – дjеци, женама, старцима. Неопходно jе да се истина о страдању Рома расвиjетли и то смо затражили од надлежних институциjа“, рекао jе Машић током обиласка мjеста гдjе се налази

Парох губински Жељко Ђурица: Бесједа поводом празника Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

21. октобар 2011.

У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, данас служимо свету Литургиjу у овоj светоj цркви коjу су наши преци посветили празнику Покрова Пресвете Богородице. Прослављаjући оваj празник сjећамо се догађаjа када jе 911. године била служба у Богородичиноj цркви у Цариграду: Међу мноштвом народа, стаjао jе свети Андреj Јуродиви са своjим учеником. У току службе он jе видио, изнад народа, Пресвету Богородицу окружену апостолима и светитељима, са омофором на рукама; као да том одjећом покрива сав народ у цркви. Указао jе руком свом ученику на ово виђење и упитао га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?“ А

Изложба порука стрељаних цивила у Крагујевцу

21. октобар 2011.

Драгољуб Јовановић, jедини преживели стрељања у Крагуjевцу 1941, поjавио се вечерас на изложби сачуваних писаних порука жртава тог нацистичког злочина. Изложба „Сећаjте се моjи мене, jер ме више нема“, посвећена обележавању 70. годишњице од стрељања цивила у крагуjевачким Шумарицама, отворена jе данас у Историjском музеjу Србиjе у Београду. Изложбу jе отворио министар рада и социjане политике Расим Љаjић, наводећи да су утврђена имена 2.381 цивила коjа су стрељани у Крагуjевцу 20. и 21. октобра 1941. године. Истичући да jе на изложби приказано око 40 сачуваних писаних порука жртава тог масовног стрељања, Љаjић jе казао да jе Крагуjевац стао у „бескраjни ред злочина коjи су извршени над цивилима“. Ове речи, истакао

У суботу сахрана жртава из тајних гробница

21. октобар 2011.

Прва колективна сахрана посмртних остатака комунистичких жртава у Србиjи убиjених послиjе завршетка Другог свjетског рата, чиjи су остаци пронађени у таjним гробницама, биће обављена у суботу, 22. октобра, у подне на Варошком гробљу у Бољевцу, општина Заjечар. На териториjи општине Бољевац извршена jе прва званична ексхумациjа убиjених послиjе 12. септембра 1944. године – саопштила jе Државна комисиjа за таjне гробнице убиjених послиjе 12. септембра 1944. године, коjа дjелуjе при Министарству правде Србиjе. Полагањем посмртних остатака у колективну гробницу биће заокружен први подухват Државне комисиjе коjа jе основана у циљу откривања таjних гробница и евидентирања страдалих по доласку комунистичке партиjе на власт. У заjедничку гробницу биће положени посмртни остаци убиjених у потоку Змиjанац, коjи су

СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРБИМА БАЧЕНИМ У ЈАМУ РАВНИ ДОЛАЦ

20. октобар 2011.

ЛИВНО, 15. ОКТОБРА (СРНА) – У селу Руjани, између Ливна и Грахова, данас jе, поводом Покрова пресвете Богородице, служена литургиjа и парастос српским мученицима коjи су страдали у jами Равни Долац у вриjеме Другог свjетског рата, изjавио jе Срни протоjереj-ставрофор Жељко Ђурица. „У стравичноj jами Равни Долац дубокоj 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су на Огњену Мариjу 30. jула 1941. године, а спасени на Усjековање главе Јована Крститеља, 11. септембра“, рекао jе Ђурица. Он jе истакао да су jош живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму, а jедна од њих, Боjа

Молитвено и литургијско славље у цркви Покрова Пресвете Богородице у Рујанима

20. октобар 2011.

Црква Покрова Пресвете Богородице у Руjанима, Фотографиjа: Раjко Крчмар СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКА ПАРОХИЈА ГУБИНСКА Позива све благочестиве парохиjане, да своjим присуством и учешћем увеличаjу молитвено и литургиjско славље, коjе ће се одржати у суботу 15. октобра 2011. године с почетком у 10:00 часова, у цркви Покрова Пресвете Богородице у Руjанима. ДОБРО НАМ ДОШЛИ! С Божиjим благословом, парох-администратор губински Протоjереj -ставрофор Жељко Ђурица Извор: www.lijevno.com У Руjанима више нема Срба У суботу 15. Октобра 2011. године, у 10.00 часова, поводом Покрова пресвете Богородице у селу Руjани између Ливна и Грахова испод Динаре, одржаће се литургиjа и парастос мученицима Огњене Мариjе Ливањске гдjе су страдали за вриjеме Другог свjетског рата Срби

70 година од страдања Срба

19. октобар 2011.

Ове 2011. године, навршава се 70 година од масовног страдања нашег Србског народа. Стравичан геноцид почео jе у прољеће 1941. године и траjао jе све до 1945. године. Ми, вjерници Српске Православне Цркве, дужни смо да за сва времена, чувамо успомену и приносимо молитве Богу, за све наше православне Србе коjи мученички пострадаше. ИМЕНИК СРБСКИХ ЖРТАВА ПО МЈЕСТИМА И ГУБИЛИШТИМА НАД КОЈИМА ЈЕ ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА ПОЧИЊЕН У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ У иновираном списку жртава, дата су углавном имена страдалих током прољећа и љета 1941. године. Усташе су убиjале и касниjе, током наредне три године и њихово немилосрђе jе стизало Србе са овог подручjа и у другим краjевима, па се имена неких од тих жртава налазе

Бездушна фешта на месту покоља

17. октобар 2011.

Негде у време кад су у Београду, у галериjи Историjског музеjа Србиjе, постављали изложбу „Спомен-обележjе у Глини – незавршен проjекат“ посвећену 70. годишњици усташког покоља Срба са Кордуна и Баниjе у цркви Рођења пресвете Богородице, у Глини jе, на истом месту где jе то клање обављено, актуелни председник Хрватске Иво Јосиповић присуствовао концерту уприличеном поводом уручивања клавира локалноj школи. На истом оном простору на коме су краjем jула и почетком августа 1941. године под црквеним сводом неколико дана заредом Павелићеви кољачи с благословом Католичке цркве тзв. србосеком одсецали главе Србима, у септембру ове године изведена jе песма „У боj, у боj“, ариjа из опере „Никола Шубић Зрински“ Ивана Заjца: „Сад,

Споменик стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама

Јасеновац и Крагујевац подијелили Србе

17. октобар 2011.

КРАГУЈЕВАЦ – Да ли ће захтjев да се 21. октобар, датум када су 1941. у Крагуjевцу Ниjемци стрељали више хиљада ђака, установи као државни празник у Србиjи и прогласи даном сjећања на све српске жртве Другог свjетског рата, постати jабука раздора међу Србима са лиjеве и десне обале Дрине? Ово питање намеће се након бурних реакциjа представника српских мемориjалних организациjа и удружења коjи сматраjу да се тим потезом засjењуjе сjећање на српске жртве на осталим стратиштима широм ондашње Краљевине Југославиjе, као и да се обезвређуjе 22. април, установљен као национални Дан сjећања на жртве геноцида почињеног у НДХ над Србима, Ромима и Јевреjима. С друге стране, инициjатори акциjе тврде да