arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Проживјела два вијека и три рата

У 107. години живота, Љубица Лончар сигурно jе наjстариjа становница Хрватске. Дубоку старост проводи у шибенскоj улици Пут гимназиjе, гдjе о њоj брине шездесетогодишњи унук Милорад Лончар Мића, коjи радо истиче да jе он „jедини дjед коjи има живу баку“. Поред Миће, збраjа бака Љубица своjе потомство као животно благо: jош шестеро унучади, десетеро праунчади и jедна чукунунучица. Преживjела jе бака Љубица Лончар у свом виjеку и оно што jе наjтеже свакоj маjци, смрт двиjе кћери и jедног сина, а jедна кћи jош jоj jе жива. Броjна породица, кроз минуло стољеће и бурне догађаjе, расула се свуда по свиjету. У контакту jе jедино са девет година млађом сестром Миленом коjа

Немају ни један аргумент да ме ухапсе

Након хапшења Јосипа Бољковца због наводног ратног злочина, у сличном се контексту спомиње и име народног хероjа, 92-годишњег Раде Булата. Поразговарали смо на те теме у генераловом стану дан након што се вратио с прослава на Жумберку, гдjе jе битке била његова XIII пролетерска и из кордунског Сjеничака, гдjе jе славна бригада основана. Иначе, Булат jе предратни комунист, командант неких од наjзначаjниjих jединица Народноослободилачке воjске у Хрватскоj (XIII пролетерске бригаде, 32. дивизиjе те начелник Главног штаба X корпуса) и касниjи истакнути jавни радник. Дакле, кажите нам нешто о тоj борби за Крашић, за коjу се у jавности и међу онима коjи симпатизираjу поражену страну говори да jе спорна? – Било

bijeli-potok-bl.jpg

Удружење Бијели Поток – Бања Лука: Отварање пројекта „Зажубори истином“

Удружење породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора 1941. – 1945., за бригу о спомен комплексу Биjели Поток – Бања Лука,  планираjући активности за 2012. годину, годину у коjоj жели на наjбољи начин обиљежити 70-ту годишњицу страдања Срба Биjелог Потока, и 10-ту годишњицу од подизања спомен обиљежjа, активирало jе проjекат „Зажубори истином“. Проjекат jе систематичан и може да послужи и као полугодишњи план Удружења. У ствари, jедним документом, тj. jедним проjектом ће се обухватити све активности од информисања шире jавности о догађаjу, до презентациjе коначног циља, изградње мемориjалног центра и обиљежавање годишњице страдања, другог дана Васкрса. Манифестациjа ће се одржати у уторак 29. новембра са почетком у 08.00 часова у

Служен парастос палим борцима и цивилима општина Босанско Грахово и Ливно

Дана 12.11.2011. године, у Босанском Грахову, служена jе заупокоjена Света Литургиjа и парастос, свим пострадалим воjницима и цивилима општина Босанско Грахово и Ливно коjи су пострадали у протеклом али и у осталим ратовима коjи су се водили на овим теренима. Свету Литургиjу, у храму Светих апостола Петра и Павла служили су протоjереj-ставрофор Жељко Ђурица парох лиjевљански и протонамjесник Александар Рељић парох граховски. Прошле године, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког господина Хризостома, даном погинулих воjника и цивила општина Босанко Грахово и Ливно одређена jе друга субота у мjесецу новембру. Такође по благослову нашег Владике одлучено jе да се у порти храма Светих апостола Петра и Павла у Босанском Грахову подигне

Ален Будаj

Опасна релативизација усташких злочина

Директор Маргеловог института из Загреба Ален Будаj упозорио jе да у Хрватскоj постоjи jака тенденциjа да се усташки злочини релативизуjу и умањуjу тако што се кривица баца на Ниjемце и Италиjане, иако jе свирепост усташа далеко надмашила њемачке и италиjанске окупаторске снаге. „Непрестано се у штампаним медиjима говори о страховитим злочинима хрватских антифашиста и партизана, а касниjе поратног Титовог jугословенског режима против Хрвата, што jе довело до тога да jе у Хрватскоj осмишљена краjње лоша и штетна музеjска поставка у Јасеновцу, а на сцени jе и прогон партизанских бораца од хрватског правосуђа `посттуђмановог` ХДЗ-а“, рекао jе Будаj за Срну. Коментаришући инициjативу, покренуту у Хрватскоj, да некадашњи италиjански радни логор Кампор

Загреб новцем ЕУ финансира прикривање злочина

– Одлука да некадашњи италиjански радни логор Кампор на острву Рабу буде мjесто за градњу главног хрватског центра за очување сjећања на жртве у коjем ће се чувати документациjа о концентрационим логорима на подручjу Јадрана граничи са елементарном пристоjношћу – као да усташки логори не постоjе, изjавио jе предсjедник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Басташић. „Неспорна jе потреба да се обиљежи мjесто некадашњег италиjанског радног логора Кампор на острву Рабу, мада jе тамошње спомен-гробље уређено jош 1953. године. Међутим, близу Кампора, али далеко од очиjу jавности и предалеко од хрватске савjести, налази се мjесто усташког логора Слана на острву Пагу“, рекао jе Басташић за Срну. Ексхумирани лешеви у логору Слана на

rtrs.jpg

РТРС- ДНЕВНИК – 08. ФЕБРУАР 2009. – У знак сјећања на више од 2.300 побијених Срба

Жртве су побиjене у бањалучким мjесним заjедницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац. У овом злочину усташе су, под командом Анте Павелића, из такозваног „Тjелесног здруга“, уз помоћ бањалучких усташа, побиле Србе без иjедног испаљеног метка, сjекирама, ножевима крамповима и „србомлатом“. Међу жртвама jе било и 551 диjете.      

rtrs.jpg

РТРС – НАСЛОВИ – 25. октобар 2010. – ПАКАО У РАВНОМ ДОЦУ

У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су у jаму на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године, а спасени након шест недjеља и три дана. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму. Једна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, живи у селу Губер код Ливна. Још jе жива и Милица Маљковић, рођена Бошковић, коjа живи у Сурчину, те Мара Јурић, рођена Лалић, коjа живи у Банатском Деспотовцу. У цркви у Руjанима само jедном годишње служи се литургиjа jер нема Срба у том мjесту.

Обиљежена годишњица страдања у Бијелом Потоку

БАЊАЛУКА, 26. АПРИЛА – Служењем помена и полагањем виjенаца на спомен обиљежjу у бањалучком насељу Биjели Поток, jуче jе обиљежена 69. годишњица од усташког масакра 54 Срба у овом мjесту.  Виjенце на споменик жртвама положили су делегациjе града Бањалуке, СУБНОР-а, Спомен-подручjа Доња Градина, те представници Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора 1941 – 1945. „Биjели Поток“. Представници Удружења подсjетили су да су у овом мjесту на Васкрс 4. априла 1942. године усташе из сусjедног села Дебељаци на звjерски начин хладним оружjем побиле мjештане српске националности у доби од jедне до преко 80 година. Помену и полагању виjенаца присуствовали су представници Владе и Сената Републике Српске /РС/, те чланови породице Адамовић, потврдио jе

Прича која лута свиетом

Промовисана књига Прича која лута свиетом

КОТОР ВАРОШ – У општинскоj Борачкоj организациjи Котор Варош промовисана jе књига „Прича коjа лута свиетом“, аутора Тихомира Леваjца из Бањалуке, прича о злочинима у Народноj пучкоj школи у Шарговцу за вриjеме Другог свjетског рата. Прича jе написана у форми писма бивше учитељице Добриле Мартиновић из Народне пучке школе у Шарговцу. Међу 2.298 убиjених Срба у Шарговцу тада су убиjени и ученици ове школе. Професор Остоjа Ђукић рекао jе вечерас да књига показуjе да се истина не може уништити и поручуjе да се злочин никада не понови. Рецензент Мирко Вуковић нагласио jе да jе прича Тихомира Леваjца преведена на свjетске jезике и да jе аутор на таj начин постигао циљ

Прича која лута свиетом

ШАРГОВАЧКА СТРАШНА „ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЈЕТОМ“

У Котор Вароши ће ускоро бити промовисана књига Тихомира Леваjца „Прича коjа лута свиjетом“, свjедочанство о 52 ученика српске националности коjе су поклале усташе у фебруару 1942. године у школи у Шарговцу, поред Бањалуке. „Прича коjа лута свиjетом“ уствари jе писмо из луднице, из санаториjума, коjе пише бивша учитељица `Народне пучке школе` у Шарговцу, католкиња, папи Јовану Павлу Другом коjи jе у jуну 2003. године дошао у Бањалуку да блаженим прогласи лаика Ивана Мерца на Петрићевцу, на мjесту на коjем jе 6. фебруара 1942. године фратар петрићевачког самостана фра Вjекослав Филиповић, са своjом сабраћом и сарадницима у злодjелу донио одлуку да се изврши покољ српског живља у околним селима Дрaкулић,

Владимир Умељић

Владимир Умељић: Коментар на прилог: „Јасеновац се користи за политичке интересе“

English Поштована редакцијо, Слажем се, наравно, да се бројем српских жртава у време Србоцида хрватске државе 1941-1945 не ретко политички манипулише. Са стране хрватске политичке, интелектуалне и клерикалне елите је то, нажалост, пре правило него изузетак. Тачно је, исто тако, да је геноцид увек геноцид, када год одговара дефиницији Рафаела Лемкина и дотичној резолуцији Уједињених нација, а без обзира на квантитет жртава. Заступам мишљење да се број жртава Србоцида 1941-1945. засада (и исто тако – нажалост) само може и то врло опрезно процењивати и то пре свега на основу веродостојних и проверљивих историјских извора. Тој врсти извора, сложићете се, припадају пре свега она сведочанства, која долазе од тадашњих тутора „НДХ“,

Србе и Јевреје везује страдање кроз историју

Страдање Срба и Јевреjа кроз историjу судбински повезуjе ова два народа, изjавио jе Срни директор Градске управе Модина Јорам Хармон. „За мене jе наjупечатљивиjи доjам током посjете Бањалуци било учешће на годишњем помену уСпомен-подручjу Доња Градина, коjи судбински повезуjе Јевреjе и Србе у њиховом страдању кроз историjу“, рекао jе Хармон током посjете активиста Фериjалног савеза Републике Српске граду Модину. Он jе навео да jе приликом боравка у Бањалуци имао прилику да се сретне са тада премиjером, а сада предсjедником Републике Српске Милорадом Додиком, тадашњим предсjедником РС Раjком Кузмановићем и градоначелником Бањалуке Драгољубом Давидовићем и стекне, како jе рекао, jак доjам о руководству Републике и града. Захваливши се на приjему у

Jasenovac_kameni_cvijet.jpg

ИЗВИЊЕЊЕ ТВЕ ЗБОГ ПРИЛОГА О ЈАСЕНОВЦУ

Шпанска телевизиjска мрежа ТВЕ извинила се Србима jер у водећоj емисиjи информативног програма „Недjељни извjештаj“, приказаноj 17. септембра, у коjоj jе тема усташки логор у Јасеновцу, међу жртвама ниjе поменут српски народ, иако jе чак 600.000 људи током Другог свjетског рата убиjено тамо само зато што су били Срби. Прво извињење jедне свjетске медиjске куће Србима услиjедило jе тек послиjе бурних негодовања и петициjе више од 600 људи, махом Срба, али и Јевреjа, као и Ефраима Зурофа, директора Центра „Симон Визентал“. „Грешка jе направљена у 15-минутноj репортажи посвећеноj убиству усташког злочинца Макса Лубурића, коjи се под именом Висенте Перес скривао у Шпаниjи. У репортажи jе говорено о Независноj Држави Хрватскоj

Prof. Raphael Israeli

Јасеновац се користи за политичке интересе

English У материjалима у коjим jе у посљедњих 20 година писано о логору Јасеновац наjмање jе историjе, а превише садржаjа коjи служи за дневнополитичке интересе, изjавио jе Срни професор са Трумановог института Хебреjског универзитета у Јерусалиму Рафаел Исраели. „Истражуjући материjал коjи jе писан у посљедњих 20 година о овим страдањима, налазим мало историjе, а превише обостраних, чак непримjерених напада, ненаучног приступа, са више политике и дневнополитичких активности, коjе имаjу за циљ мобилисање одређених интереса“, оциjенио jе Исраели. Он jе, уочи посjете активиста Фериjалног савеза Републике Српске Музеjу Јад вашем, рекао да су jедан од камена спотицања у свакоj прилици између научних радника из Хрватске и оних из Србиjе, укључуjући и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.