arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Грубишно Поље храмска слава

Храмска слава цркве Светог Георгија великомученика у Грубишном Пољу

14. мај 2012.

Драго ми jе да смо jедни другима пружили руку помирења и приjатељства те да ћемо jедни друге подржавати, какав jе ред међу братским народима, без обзира на све потешкоће кроз коjе смо пролазили у прошлости, рекао jе jереj Миломир Гвоjић Милорад Трбоjевић чувао jе шљивовицу испечену пре тридесет година за свадбу своjе ћерке Светлане, али jе боце отпечатио прошле недеље, уочи храмске славе цркве Светог Георгиjа великомученика. Имао jе за то добар разлог: у недjељу, 6. маjа, на Ђурђевдан, први пут након 21 године, из црквеног дворишта заорила се музика, заиграло коло и запевале неке драге пjесме – одржан jе крам. Наздрављало се том старом ракиjом од билогорских шљива у част мира,

Veljun_parastos.jpg

Тринаест година од почетка обиљежавања годишњице злочина у Вељуну

14. мај 2012.

Шестог маjа 1941. године, седам дана након злочина у Гудовцу, нова усташка власт, под патронатом немачких и италиjанских нациста и фашиста, кренула jе у остваривање свог циља: иселити, истребити и покрстити. Наjвећи део усташких злочина догодио се у првоj години рата. Гудовац, Вељун, Јадовно, Глина, Бански Грабовац, Ивановић jарак и тако бих могао набраjати прилично дуго – рекао jе председник СНВ-а Милорад Пуповац на комеморациjи за 525 српских цивилних жртава, коjе су усташе побили на Ђурђевдан 1941. у Вељуну. – Како jе могуће да у земљи коjа велича антифашизам – запитао jе Пуповац – да у тоj земљи готово ни jедно место страдања ниjе сачувано, већ jе све порушено од 1991. до 1995? Како jе могуће

petrova-gora-spomenik.jpg

У Хрвaтскoj сe нe пoштуjу aнтифaшистичкe вриjeднoсти

14. мај 2012.

Вишe oд 1.000 људи из мнoгих крajeвe Хрвaтскe, aли и из Цaзинскe крajинe у БиХ oкупилo сe дaнaс нa Пeтрoвoj гoри кoд Kaрлoвцa нa нaрoднoм збoру нa кoмe je oбиљeжaнo 70 гoдинa oд прoбoja устaшкoг oбручa oкo тaдaшњe oслoбoђeнe пaртизaнскe тeритoриje, при чeму je спaшeн вeлики брoja српских цивилa. Скуп су oргaнизирaли Српскo нaрoднo виjeћe (СНВ), Сaвeз aнтифaшистичких бoрaцa и aнтифaшистa (СAБA) Хрвaтскe кao и oпћинe Вojнић, Kрњaк, Вргинмoст и Toпускo. – Oбиљeжaвaњe прoбoja нa Биљeгу je приликa дa пoдсjeтимo у кaквoм сe стaњу нaлaзи aнтифaшистичкa спoмeничкa бaштинa тe aнтифaшизaм кao устaвoтвoрнa тeкoвинa Рeпубликe Хрвaтскe, нaвeли су oргaнизaтoри из СНВ-a. Нaкoн минутe шутњe зa пoгинулe пaртизaнe и жртвe устaшкoг тeрoрa

Позив на народни збор на Петровој гори 12.05.2012.

9. мај 2012.

Народни збор на Петровцу, краj споменика „Петрова гора“одржаће се 12.05.2012. Свечана прослава и културно-умjетнички програм поводом 70-те обљетнице пробоjа на Биљегу почети ће у 11 сати. Акциjу пробоjа на Биљегу извело jе 700 партизанских бораца пробивши обруч од десетак хиљада усташко-домобранских снага. Пробоj jе услиjедио након вишемjесечног прогањања и убиjања жена, дjеце и стараца. У тзв. чишћењу терена 2500 цивила jе одведено пут логора смрти, углавном у Јасеновац. За само 90 дана прољећа 1942. у селима котарева Воjнић и Вргинмост убиjено jе 3454 Срба. Пробоj обруча jе био jедини могући спас за опкољене партизане и цивиле. У пробоjу обруча jе иза партизана jуришало ненаоружано цивилно становништво из околних села Петрове

njujork_pomen.jpg

ДАН СЈЕЋАЊА НА ЈАСЕНОВАЦ СВЕЧАНО ОБИЉЕЖЕН И У ЊУЈОРКУ

7. мај 2012.

У Њуjорку jе по jеданаести пут свечано обиљежен дан устанка посљедњих jасеновачких логораша, коjи су приjе шездесет и седам година одлучили да неће да иду у смрт као што овце иду на клање и голоруки су се супротставили своjим џелатима, саопштено jе данас Срни из Одбора за Јасеновац Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве /СПЦ/. Обиљежавању Дана сjећања на jасеновачке жртве, коjе jе одржано 21. и 22. априла, присуствовао jе изасланик Светог архиjереjског синода СПЦ епископ липљански Јован, коjи jе као координатор Одбора за Јасеновац Светог архиjереjског сабора упућен у Њуjорк као знак подршке овом догађаjу, коjи jе jединствен ван српских земаља и региона бивше Југославиjе. Овогодишње обиљежавање почело jе

Нова ватиканска подвала: Примите папу, па се он можда извини за Јасеновац

4. мај 2012.

Година 2013. била jе одређена за папину посету Србиjи, али та посета ниjе могла да буде остварена из два кључна разлога: папа Јован Павле Други jе од 1979. године покушавао да посети Српску православну цркву, али да заобиђе Јасеновац, а затим jе беатификовао Алоjзиjа Степинца, воjног викара усташке воjске и члана државног сабора НДХ, као и Ханса Ивана Мерца, оснивача крижарских братстава коjа су постала jезгро усташког покрета. И папа Бенедикт Шеснаести jе посетивши Загреб 2011. указао велику почаст „блаженом Алоjзиjу“, што jе преградило његов пут ка Патриjаршиjи у Београду. Антониони: Можда би папа могао да се извини кад дође у Србиjу Пошто папска нога, бар кад су у питању

gudovac_1.jpg

Устaшки држaвни кoнцeпт пoчeo у Гудoвцу

4. мај 2012.

У Гудoвцу крaj Бjeлoвaрa oдржaнa je кoмeмoрaциja у знaк сjeћaњa нa трaгичну смрт 196 Србa из бjeлoвaрскe oкoлицe, Гудoвцa, Вeликoг и Maлoг Koрeнoвa, Прoгeмeљa, Tукe, Брeзe, Стaнчићa, Kлoкoчeвцa и Биoчa. Сa тoг мjeстa пoслaнa je jaснa oсудa устaшких звjeрстaвa кojи нису успjeли пoмутити суживoт и зajeднички jeзик Хрвaтa и Србa нa тoм пoдручjу. Рoдбинa, удругe aнтифaшистичких бoрaцa и aнтифaшистa, изaслaнствa Хрвaтскoг сaбoрa, Бjeлoвaрскo-билoгoрскe жупaниje и Грaдa Бjeлoвaрa oкупили су сe нa мjeсту гдje je приje 71 гoдинe пoчињeн нeзaпaмћeн злoчин. Устaшкe влaсти су, пoд вoдствoм Eугeнa Дидe Kвaтeрникa и уз пoмoћ припaдникa Сeљaчкe зaштитe, нa чиjeм je чeлу биo прeдрaтни зaклeти устaшa Maртин Цикoшa, у сумрaк 27. трaвњa ухaпсилe нeдужнe

ПАРАСТОС ЗА ПОБИЈЕНЕ ГРУБИШНОПОЉСКЕ СРБЕ У ХРАМУ ХРИСТА СПАСИТЕЉА

Служен парастос за побијене грубишнопољске Србе

27. април 2012.

У Храму Христа Спаситеља у Бањалуци данас је служен парастос за 487 грубишнопољских Срба побијених прије 71 годину у комплексу усташких логора Госпић – Јадовно –  Паг. Парастос је служио  јереј Драган Грујић, уз саслужење свештенства Бањалучке епархије Српске православне цркве /СПЦ/. Осим десетак потомака и поштовалаца жртава, парастосу су присутвовали предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић и предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић. Јереј Драган Грујић је у својој бесједи  позвао потомке страдалих Срба у Другом свјетском, али и протеклом обрамбено-отаџбинском рату, да чувају спомен на своје чланове породица, побијене само зато што су били православни Срби. За сутра

Пројекат "Зажубори истином" у Челинцу

у Челинцу одржана је промоција умјетничке радионице пројекта „Зажубори истином“

27. април 2012.

Осим видео изложбе радова умjетничке радионице ученика, коjу jе ликовни педагог Љубомир Вуликић оциjенио као изузетно успjешан проjекат, промовисани су и наjбољи радови, подиjељене награде и уручене посебне захвалнице установама и поjединцима заслужним за реализациjу проjекта. Осим представницима општине Челинац, Центру за културу Челинац, ОШ „Милош Дуjић“ и броjним другим удружењима, предузећима и поjединацима, захвалнице су додиjељене и потомцима пострадале породице Адамовић, изузетно заслужне за успjешан рад Удружења. Захвалнице jе уручио предсjедник Удружења Бранко Милинковић, а секретар Удружења и аутор проjекта Раjко Миљевић jе наjавио нове промоциjе проjекта. Проjекат „Зажубори истином“ у Челинцу

Срна

СЈЕЋАЊЕ НА ДЕПОРТАЦИЈУ ЈЕВРЕЈА У ЛОГОРЕ

27. април 2012.

НОВИ САД,  (СРНА) – Новосадски градоначелник Игор Павличић положио jе данас у име града виjенац на спомен-плочу на згради Синагоге, поводом 68 година од депортациjе 1 900 Јевреjа у нацистичке концентрационе логоре широм Европе. „Сваке године на данашњи дан сећамо се грађана Новог Сада коjи су пре 68 година депортовани у злогласне нацистичке концентрационе логоре широм Европе. Већина од њих, нажалост, ниjе се никад вратила, због чега се та велика трагедиjа и злочин не смеjу заборавити“, рекао jе Павличић послиjе полагања виjенца. Осим Павличића, полагању виjенца на спомен-плочу на новосадскоj Синагоги присуствовали су и представници Јевреjске општине у Новом Саду. На данашњи дан 26. априла 1944. године 1.900 Јевреjа депортовано

Hram-Hrista-Spasitelja.jpg

ДАНАС ПАРАСТОС ПОБИЈЕНИМ ГРУБИШНОПОЉСКИМ СРБИМА

27. април 2012.

У Храму Христа Спаситеља у Бањалуци у петак, 27. априла у 12:00 часова, биће служен парастос за 487 грубишнопољских Срба побиjених приjе 71 годину у комплексу усташких логора Госпић – Јадовно – Паг, речено jе Срни у Завичаjном удружењу „Билогора“. Под изговором да Срби котара Грубишно Поље спремаjу „ђурђевдански устанак“, на инициjативу тамошњег жупника Петра Сивjановића, из Загреба jе у Грубишно Поље у предвечерjе 26. априла 1941. године возом стигло око 120 хрватских усташа, на челу са „емигрантима“, шефом загребачке усташке полициjе Ивицом Шарићем и Еугеном – Дидом Кватерником. У договору са тамошњим усташким „логорником“, адвокатом Луjом Стахуљаком и „предстоjником“ Зориславом Микићем, у ноћи између 26. и 27. априла похапшено

img_002.jpg

Обавјештење за јавност Завичајног удружења Билогора из Београда

25. април 2012.

У суботу 28. априла 2012., навршава се 71 година како су са жељезничке станице у Грубишном Пољу, марвеним вагонима усташе отпремиле 504 ухапшена Србина пут Загреба, Копривнице и Госпића. Њих 487 jе побиjено на подручjу комплекса усташких логора Госпић – Јадовно – Паг. У спомен на таj дан, подигнута jе на жељезничкоj станици 1959. године, Спомен плоча. Иста jе уништена 1971., обновљена и поново разбиjена 1991. године. Завичаjно удружење Билогора из Београда, покренуло jе инициjативу код СНВ-а из Загреба, за обнову Спомен плоче и организациjу комеморативног скупа. Мада jе СНВ прихватило нашу инициjативу и значаjно се ангажовало на реализациjи овог проjекта, jош увиjек jе неизвjесно одржавање комеморативног скупа планираног за

pozivnica-2.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара

25. април 2012.

Видео са свечаног отварања семинара, чиjи jе организатор Удружење студената историjе „Др Милан Васић“ из Бањалуке, коjи jе одржан у музеjу Републике Српске у Бањалуци 23. марта о теми „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године“. Предавачи на семинару, коjи ће траjати до 25. маjа, биће Његово преосвештенство владика липљански Јован /Ћулибрк/, викар патриjарха српског, Предраг Лазаревић, Никола Б. Поповић, Милан Кољанин, Горан Латиновић, Жељко Вуjадиновић, Душан Павловић, Душан Басташић, Јован Мирковић, Јасмина Тутуновић, Мира Јовановић-Ратковић, Драгослав Илић и Ненад Антониjевић.     Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА  

Gradina_Danon.jpg

Градина 2012 – Да се никад не заборави и опрости, а камо ли деси

24. април 2012.

Мемориjални центар Градина 22.04.2012, без обзира на тмуран и  кишан дана одисао jе атмосвером  узвишеног  сjећања са  пуно пиjетета  према невино страдалим жртвама  од безбожничких руку хрватског  усташког терора, фашистичке тзв. Неовисне Државе Хрватске. Тешко jе рећи да jе то био изрод хрватског народа  коjи jе у страху над властитом судбином био присиљен да на териториjу Хрватске и Босне и Херцеговине буде свjедок стравични бестиjални злоцина хрватских усташа –фашиста коjи према медицинским параметрима практично граниче са патологиjом људском ума, jер тешко jе обjашњиво да неко послиjе  крвавих клања и  свирепих убиjања  невиних људи, жена и дjеце  само зато  што су били друге вjере, нациjе или у мањем случаjу  антифашити истог

Јермени

НАВРШИЛО СЕ 97 ГОДИНА ОД ГЕНОЦИДА

24. април 2012.

ЈЕРЕВАН, 24. АПРИЛА (СРНА-Синхуа) – Хиљаде Јермена, укључуjући предсjедника Сержа Саргсиjана, окупило се данас око споменика у Јеревану поводом 97 година од геноцида над Јерменима. Саргсиjан и његова владаjућа елита положили су цвиjеће на споменик у част жртвама геноцида од приjе 97 година. Снаге Отоманског царства су 24. априла 1915. године ухапсиле више стотина jерменских интелектулаца, практично преко ноћи, од коjих jе већина погубљена, а други су послати у егзил, кажу jерменски историчари. Након тога услиjедиле су масовне депортациjе Јермена из источних региона Турске и процjењуjе се да jе око 1,5 милиона Јермена убиjено од 1915. до 1923. године. Више од 20 земаља и 43 америчке државе званично су признале

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА