Стратишта НДХ Архиве - Страница 327 од 356 - Јадовно 1941.

АПЕЛ ЗА ОБНОВУ ХРАМА СРПСКИХ МУЧЕНИКА У ПРЕБИЛОВЦИМА

13. јул 2012.

Позивамо све наше земљаке потомке, сроднике и поштоваоце мученика страдалих у геноциду 1941- 45, и све људе добре воље да према своjим могућностима и осjећанима даjу прилог за обнову Храма Пребиловачких и других мученика у селу Пребиловцима. Првобитни храм, са криптом jе грађен 1991. а његове темеље jе осветио блажено почивши патриjарх Павле 4. августа 1991. Тога дана, на 50- ту годишњицу страдања, у крипту храма су положене мошти хиљада српских мученика, жртава хрватскг терора у 1941. години. Оваj недовршени храм, са криптом и костима жртава уништиле су хрватске снаге постављеним експлозивом и великим бомбама, да би затим терен поравнали и на њему направили сметлиште. Потомке и сроднике жртава, чиjе

Лазар Лукајић: Лички завет

11. јул 2012.

Лички завет Кажу да је Лиkа земља вукова: опора, непријатна, сива. Зими северни ветар са снегом брише траг људи и животиња, разноси у магли границу брда и долова – лети, под ужареним небом, пукотином, зева црвена земља, врви камењар змијама, јетко мирише оштра и ретка трава. Бранили смо ми своју Лику, слободу и понос, не само у „Балван револуцији“, већ вековима. А, онда су нас 1995. године светски моћници оте- рали с наших огњишта. Али, она личка цеста, којој је Ли- чанин млад и плећат често одлазио у свет и којом се се и погрбљен враћао у завичај, у земљу предака својих, че- каће нас до судњег

СЈЕЋАЊЕ НА ДАН ОСЛОБОЂЕЊА ОПШТИНЕ

11. јул 2012.

ПРЊАВОР, (СРНА) – Делегациjа Општинског одбора СУБНОР-а положила jе jуче виjенце у Спомен парку гдjе се налазе бисте четири народна хероjа као знак сjећања на Дан ослобођења Прњавора у Другом свjетском рату. Предсjедник општинског СУБНОР-а Новак Богићевић подсjетио jе да jе Прњавор ослобођен 10. jула 1943. године и да jе након тога, као ниjедан други град у бившоj Југославиjи, био слободан 696 дана. Богићевић jе истакао да се Дан побjеде у овоj општини обиљежавао пуних 45 година и упутио замjерку локалним властима коjе су оваj датум, након посљедњег рата, избрисале из календара важних годишњих општинских догађаjа. Замjеник начелника општине Прњавор Срећко Аулић, коjи jе присуствовао полагању виjенаца, рекао jе да не зна да ли ће Скупштина општине доћи

Знанствени колоквиј о догађањима у глинској цркви 1941. године

10. јул 2012.

На Филозофском факултету у Загребу 28. и 29. липња одржан jе знанствени колоквиj „Што се уистину догодило у глинскоj српскоправославноj цркви између 29/30. српња и 4/5. коловоза 1941. године? Свjедочанства и култура сjећања“ у организациjи Одсjека за повиjест и Завода за хрватску повиjест Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, у сурадњи са Српским народним виjећем и Центром за суочавање с прошлошћу – Доцумента и Хрватским државним архивом. На питање о трагичним догађаjима у Глини и околици у љето 1941. године у своjим jе излагањима говорило тридесетак угледних знанственика и публициста из Хрватске, Србиjе, Њемачке и Канаде. Они су на скупу изниjели радове у коjима се баве социо-политичком сликом глинског краjа 30-тих година прошлог стољећа, демографским,

ОБИЉЕЖЕН ДАН БОРЦА

5. јул 2012.

ДОБОЈ, /СРНА/ – Делегациjе Удружења антифашиста и бораца Народноослободилачког рата /НОР/, поводом 4. jула – Дана борца, положиле су виjенце и одале почаст погинулим борцима и цивилима у Другом свjетском рату код Спомен-костурнице у градском парку „Хероjа“ у Добоjу. У мемориjалном комплексу градског парка „Хероjа“ налази се Спомен – костурница у чиjоj се крипти налазе посмртни остаци 186 погинулих бораца НОР-а, пет народних хероjа и 111 устаника коjе jе усташки приjеки суд у Добоjу 1941. године осудио на смрт и стрељао. Обиљежавању Дана борца и полагању виjенаца код Спомен-костурнице погинулим борцима НОР-а у присуствовали су преживjели борци и потомци погинулих бораца, делегациjе организациjа и удружења грађана коjи његуjу традициjу народноослободилачке и антифашистичке борбе.

Пуховски: Хрватска химна у Јасеновцу је неприкладна

5. јул 2012.

Професор Филозофског факултета у Загребу Жарко Пуховски изазвао jе бурне реакциjе на скупу посвећеном Блаjбургу када jе рекао да у Јасеновцу не би смjела да се изводи хрватска химна. Округли сто одржан jе у Удружењу воjних инвалида Домовинског рата, коjи су испунили салу до последњег мjеста. Пуховски jе рекао да jе Блаjбург био добро организован злочин и да Хрватска треба да га обиљежава. „Не мислим, међутим, да мjесто сjећања треба да буде Блаjбург, jер jе њиме манипулисано, па се говори да су у наjвећем броjу страдали Хрвати, али jе истина да jе тамо био велики броj жртава Срба, Словенаца, Руса и Черкеза”, рекао jе Пуховски. Он сматра да би мjесто

НАРОД КОЗАРЕ ПОКАЗАО НЕСАЛОМИВОСТ

3. јул 2012.

МРАКОВИЦА, 3. ЈУЛА (СРНА)- Предсjедник Републике Српске Милорад Додик рекао jе да jе Битка на Козари приjе 70. година показала несаломивост народа овога краjа у настоjању да живи у слободи и да jе Српска настала као закашњели одраз српског националног опредjељења из Другог свjетског рата. „Историjске чињенице говоре да су у партизанскоj Народноослободичкоj воjсци наjвећи дио бораца су били Срби. Припадници других народа тек када су видjели како ће завршити Други свjетски рат и ушли су у партизански покрет када се знало ко ће побиjедити“, рекао jе Додик. Он jе навео да то треба рећи због оних коjи сада покушаваjу фалсификовати историjу и себи бесправно прибавити заслуге или опредjељења њихових

Обиљежавање 70 година од Битке на Козари

3. јул 2012.

На Мраковици ће данас бити обиљежено 70 година од Битке на Козари у организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjа одлободилачких ратова. Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту РС Душко Милуновић подсjетио jе да су у прољеће 1942. године партизанске снаге ослободиле териториjу од риjеке Саве на jугу до планина Козаре и Грмеча, jер су били угрожени Бањалука и рудник жељезне руде у Љубиjи, коjи jе био стратешки важан за Ниjемце. Офанзива у коjоj jе учествовало 11.000 њемачких воjника и 20.000 усташа почела jе 10. jуна 1942. стезањем обуча на Козари, из коjег jе у ноћи 3. на 4.jул 1942. године пробоj извшила мања група партизана и народа, рекао jе

Додик: Срби поднели највеће жртве

2. јул 2012.

Београд — Председник РС Милорад Додик изjавио jе на обележавању 70. годишњице од битке на Козари да jе српски народ поднео наjвеће жртве у борби против фашизма. Он jе истакао да данас има оних коjи желе да умање његову улогу у Другом светском рату. На свечаноj академиjи у Народном позоришту у Београду поводом 70. годишњице од битке на Козари, Додик jе рекао да jе на простору Босне и Херцеговине устанак против нацизма и фашизма у Другом светском рату подигнут искључиво у краjевима у коjима су живели Срби, а не, како jе навео, у Сараjеву. „Срби су у огромноj већини били припадници народноослободилачких jединица и наjвише jе српски народ настрадао у

Српско национално друштов Пребиловци Београд

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У ПРЕБИЛОВЦЕ

2. јул 2012.

Српско национално друштво Пребиловци из Београда, и ове године организуjе поклоничко путовање из Београда у Пребиловце, поводом обиљежавања годишњице страдања Пребиловачких и других мученика. Удаљеност у jедном смjеру 500 км. 3. август – полазак аутобуса из Београда око 12 часова. Путуjе се преко Руме, Шапца, Лознице, Зворника, Хан Пиjеска, Сараjева, Коњица и Мостара до Пребиловаца. Долазак у Пребиловце око 23 часа. За прелазак границе довољна jе и важећа лична карта Србиjе, или БиХ. 4..август – Пребиловци, у 8 часова Литургиjа и Помен (вjероватно, могуће су измjене што се тиче времена па и дана богослужења). Потом, помен код остатка мученичких моштиjу, , потом ручак. Истог дана после подне, посета Клепцима, родном мjесту Светог

Саопштење Међународне комисије за истину о Јасеновцу поводом посете патријарха Загребу

16. јун 2012.

Поводом посете патриjарха СПЦ г. Иринеjа и чланова Синода СПЦ Хрватскоj огласила се хрватска штампа и медиjи као и Римокатоличка црква и Ватикан, те бискупска конференциjа Хрватске. Огласио се и председник Републике Хрватске Иво Јосиповић. Наглашава се да приликом сусрета српског патриjарха и чланова Синода СПЦ са хрватским кардиналом Бозанићем и са председником Јосиповићем ниjе било речи о Јасеновцу. Иако jе изостала посета патриjарха г. Иринеjа и Синода СПЦ, заjедно са кардиналом Бозанићем и хрватским бискупима, стратишту у Јасеновцу, из заjедничких саопштења стиче се утисак да би Римокатоличка црква и држава Хрватска биле срећне уколико би се „преиспитале“ чињенице у вези са геноцидом против православних Срба, Јевреjа и Рома у

Тјентиште: Обиљежена 69.годишњица Битке на Сутјесци

14. јун 2012.

Обиљежавање 69. година Битке на Сутjесци у Националном парку Сутjеска на Тjентишту данас jе почело полагањем виjенаца. Виjенце и цвиjеће положиле су, између осталих, делегациjе СУБНОР-а РС, Србиjе и Црне Горе, министар рада и борачко инвалидске заштите у Влади РС, амабасаде Србиjе у БиХ, Борачке организациjе РС, НП „Сутjеска“ и општине Србиње. Предсjедник СУБНОР-а РС, Благоjе Гаjић изразио jе задовољство организациjом обиљежавања И броjем поштовалаца НОБ-а, коjи су дошли на Тjентиште. – Посебно ми jе драго што jе данас на Сутjесци доста омладине. Битно jе да су дjеца са нама док смо живи. Такође jе важно да омладина схвати за шта смо се И како смо се борили И да

Страшна годишњица за Смедерево: Кад је погинуло пола града

6. јун 2012.

У Смедереву jе на данашњи дан, приjе 71. године, експлодирала мунициjа смjештена на отвореном у средњевековноj тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозиjи jе погинуло више од половине становника града. Сваке године, 5. jуна у 14.14 локомотиве на смедеревскоj железничкоj станици завиjањем сирена подсjете становнике да jе тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних коjи су се затекли у том граду пазарног дана. Експлодирала jе мунициjа лагерована на отвореном простору у смедеревскоj тврђави. Ниjе утврђен узрок експлозиjе, непознат jе броj погинулих. Наjвећи броj жртава сахрањен jе безимен у заjедничкоj гробници на самом улазу у гробље. Писац књиге „Трагање за истином“ у вриjеме експлозиjе, радник Железничке радионице Смедерево

Чије је Сајмиште?

6. јун 2012.

То с Миланом Недићем траjе поодавно. Рецимо, од “Сто наjзнаменитиjих Срба”, 1993. године. Књига у коjу jе академик Деjан Медаковић уврстио Милана Недића, председника српске владе у окупациjи за време Другог светског рата, доживела jе и друго издање, 2001. године. И постала угаони камен у српскоj историографскоj свести о Милану Недићу. Због “квислинга Недића”, академик Медаковић jе жестоко нападан и у САНУ и, разуме се, изван ње. Све до данас. Онда се, игром судбине, догодило да захтев за рехабилитациjу генерала Недића стигне у Окружни суд у Београду (3. jула), два дана после смрти Деjана Медаковића (1. jула). Захтев су предали Српска либерална странка, Удружење књижевника Србиjе, Удружење “Двери”, Удружење Срба

ДОГОДИНЕ У МЕМОРИЈАЛНОМ ЦЕНТРУ СТАРО САЈМИШТЕ

5. јун 2012.

Град планира да наредне године обнови Централну кулу, италиjански и чехословачки павиљон. – Ови обjекти биће адаптирани у простор за изложбе, предавања и научне скупове о холокаусту Три обjекта на Старом саjмишту – Централна кула, италиjански и чехословачки павиљон – догодине ће бити обновљена и претворена у простор за изложбе, предавања и научне скупове о холокаусту. То би требало да буде зачетак будућег мемориjалног комплекса, у спомен на хиљаде Јевреjа, Срба и Рома коjи су у току Другог светског рата ту страдали, каже Жељко Ожеговић, председник градске комисиjе за утврђивање стања на подручjу споменичког комплекса и културног добра „Старо саjмиште”. – Место мора да се сачува од заборава и то