arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Prebilovci_izlozba_5.jpg

ВИДЕО – Изложба „Пребиловци“ – Београд 21. мај 2015.

У Београду је 21. маја 2015. у простору Народне банке Србије, отворена изложба „Пребиловци“, која свједочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, које је, према истраживању јапанског листа „Асахи шимбун“, најстрадалније село у Другом свјетском рату у Европи. Изложбу је благословио Његово преосвештенство владика-захумско херцеговачки и приморски Григорије. Изложба, која је заједнички пројекат УГ Јадовно 1941. из Бањалуке и Културног центра Новог Сада, садржи фотографије, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима. Отварању изложбе присуствовали су, између осталих, умировљени епископ захумско херцеговачки и приморски Атанасије, предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта, новинар

Jasenovac_16.jpg

Сећање на јасеновачке жртве

У згради ABF u Stokholmu (Sveavägen 41), 29. маjа, биће одржано вече сећања на жртве страдале у Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj. Логор у Јасеновцу jе jедини у Европи коjи нису надзирали Немци већ Независна Држава Хрватска (НДХ) и усташки режим пуне 4 године. Спомен подручjе Јасеновац Према подацима Интернационалне Комисиjе за откривање истине о Јасеновцу, у коjоj нема представника ни са хрватске, ни са српске териториjе, у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора страдало jе преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома, од коjих jе било преко 110 000 деце до 14 година старости. Пробоj логора априла 1945. започело око 1000 (неки извори наводе 970),

Andjeli.jpg

Књига о страдању становника Пребиловаца у «оном и овом» рату

Књига Радмиле Јовановић може се читати и као збирка приповедака и као роман и као трагедиjа будући да су приче повезане темом страдања српског народа, каже у име издавача у предговору Оливера Радуловић. Портал Пребиловци-село на Интернету преноси предговор овоj књизи. Књига Радмиле Јовановић Анђели моjи, хаjде да летимо потресна jе прича о страдању Срба у Хeрцеговини коjа потврђуjе да се историjа понавља и да су жртве рата наjслабиjи и наjнедужниjи. Посвећена jе Љубици, Пребиловачкоj маjци, коjа jе, према сведочењу егзекутора, после Видовдана 1941. године загрљена са своjе троjе неjачи полетела изнад тамне дубине у Шурманачку jаму. Наслов књиге представљаjу последње речи хероине: Анђели моjи, хаjде да летимо коjим jе соколила своjу децу и

Polaganje_vijenaca_na_spomen_plocu_pobijenim_Srbima_u_Bradini.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРПСКЕ ЦИВИЛЕ У БРАДИНИ

Полагање виjенаца на спомен плочу побиjеним Србима у Брадини Служењем Свете архиjереjске литургиjе и парастоса у обновљеноj цркви Вазнесења Господњег у Брадини, код Коњица, данас су обиљежене 23 године од спаљивања овог и околних села, при чему jе убиjено 48 српских цивила, док jе велики броj протjеран и одведен у логоре, а црква запаљена и срушена. Свештеници Српске православне цркве служили су Свету литургиjу након чега jе служен парастос и положени виjенци на спомен-обиљежjу српским жртвама отаџбинског рата у БиХ. Виjенце на спомен-обиљежjе положио jе и предсjедаваjући Предсjедништва БиХ Младен Иванић коjи jе рекао да jе Брадина симбол страдања Срба. „Обавеза jе свих нас да дођемо и поклонимо пажњу невиним

Masakriran_trinaestogodisnji_Zeljko_Masic.jpg

ЦРНОГОРСКО ТУЖИЛАШТВО ИСТРАЖУЈЕ ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У ЧАЈНИЧУ

Црногорско Специjално тужилаштво за борбу против организованог криминала, корупциjе, ратних злочина и тероризма претреса списе и доказне материjале у вези са случаjем ратног злочина над Србима у Чаjничу 1993. године, у коjима су учествовали црногорски држављани из околине Пљеваља, пише „Политика“. „Постоjе не само индициjе већ и необориви докази да су у звjерским ликвидациjама 25 цивила, рањавању више њих и одвођењу у заробљеништво, силовањима и излагању тортури, учествовали људи са подручjа Буковице, у општини Пљевља“, рекао jе за оваj лист инспектор полициjе, коjи jе недавно „добровољно“ пензионисан. Из тог времена, навео jе оваj извор, постоjи кривична приjава полициjе из Чаjнича против 38 држављана Црне Горе, од коjих неки живе у

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 25. мај 1992. Годишњица страдања Срба у Брадини

Злочин у Брадини био плански, што наjбоље говори о карактеру рата у БиХ, као и намjери муслиманских фанатика да изврше агресиjу на вjековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протjераjу за сва времена. Из МУП-а Републике Српске раниjе jе потврђено да jе поднесено шест кривичних приjава, односно извjештаjа и допуна против 18 идентификованих лица за коjе постоjи основана сумња да су 25. на 26. маj 1992. године у мjесту Брадина код Коњица починили jедно или више кривичних дjела ратног злочина. Убиjено jе наjмање 38 идентификованих српских жртава, пет жена jе силовано, док jе више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, наjвише у Челебиће.

Sluzen_parastos_u_Starom_Brodu.jpg

У СТАРОМ БРОДУ СЛУЖЕН ПОМЕН ЗА 6.000 УБИЈЕНИХ СРБА

Служен парастос у Старом Броду У спомен-капели у Старом Броду код Вишеграда данас jе служена света литургиjа и помен за више од 6.000 Срба коjе су у прољеће 1942. године убиле усташе, припадници Црне легиjе Јуре Францетића.  Свештеник Драган Вукотић рекао jе да су на данашњи дан приjе 73 године у кањон Дрине почеле пристизати прве избjеглице са сараjевско-романиjске региjе, коjе су тражиле спас у Србиjи, бjежећи од усташа. „Тих дана почели су да се дешаваjу покољи коjи су траjали све док Њемачка команда ниjе увидjела да jе риjеч о страшном злочину. Они су, згрожени звjерствима усташа, наредбом Францетићу прекинули покоље и спасили око 3.000 људи од смрти“, рекао jе

Jasenovac_ulaz_u_logor_2.jpg

Глас Концлогора

Језгро новооснованог Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, коjе негира усташке масовне злочине, налази се дубоко унутар Католичке цркве. Црква jе друштву дала неколицину истакнутих људи, почевши од његова предсjедника, свећеника Стjепана Разума, а каптолски ‘Глас Концила’ редовито публицира и промовира његове чланове Улаз у логор Јасеновац Поздрав ‘За дом спремни’ jе лиjепи кршћански и домољубни поздрав. НДХ jе била израз стољетних тежњи хрватског народа за независношћу, а усташе су били борци за хрватску слободу. Хитлер jе био човjек коjи jе Хрватима допустио и изборио независност, а поглавник, добри и поштени др. Анте Павелић, био jе мудар, благ и увиђаван државник. Логор Јасеновац био jе сабирни и радни логор коjим

Crkva_Vaznesenja_Gospodnjeg_u_Bradini.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА ВЕЛИКИ ЗЛОЧИН, КОЈИ НИЈЕ КАЖЊЕН

Тог 25. маjа 1992. године у Брадини jе убиjено наjмање 38 идентификованих српских жртава, извршено jе пет силовања, док jе више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, наjвише у Челебиће… Црква Вазнесења Господњег у Брадини Приредио: Огњен БЕГОВИЋ Православна црквена општина Коњичка, обиљежиће у понедјељак, 25. маја, у Брадини 23. године од спаљивања овог и околних села, када је брутално убијено 48 српских цивила, велики број протјеран и одведен у логоре, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирко Вранић напомиње за Срну да жртве злочина у Брадини и околним селима у општини Коњиц и

Knjiga_o_Diani_Budisavljevic.jpg

ПРОМОВИСАНА ЛОМОВИЋЕВА „КЊИГА О ДИАНИ БУДИСАВЉЕВИЋ“

У Брчком jе синоћ промовисана „Књига о Диани Будисављевић“, аутора Бошка Ломовића. Обраћаjући се љубитељима писане риjечи, Ломовић jе рекао да се за Диану Обехер Будисављевић ниjе знало 70 година, иако њено дjело представља jедан од наjвећих хуманитарних подвига током Другог свjетског рата. „Ова храбра Аустриjанка избавила jе из усташких логора у НДХ више од 15.500 српске дjеце, углавном са Козаре и Кордуна. Преживjело их jе 12.500, што jе она уредно документовала у свом дневнику коjи jе децениjама скриван од jавности“, рекао jе Ломовић. Он каже да му jе управо таj дневник, коjи jе штампан у малом тиражу, наjвише користио приликом писања књиге. Стево Ћосовић, уредник у београдскоj издавачкоj кући

Predsjednik_SND_Milenko_Jahura.jpg

Спасовдан у Београду: Изложбом „Пребиловци” представљена истина о херцеговачком страдању

У Београду jе вечерас у Галериjи Народне банке Србиjе отворена изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о усташком злочину 1941. године када jе убиjено 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе, према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, представља наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Изложба, чиjи су аутори студенти бањалучког Универзитета Предраг Лозо и Драгослав Илић, садржи фотографиjе, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима, а заjеднички jе проjекат Културног центра Новог Сада и Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Предсjедник СНД „Пребиловци“ Миленко Јахура Текст: Трифко Ћоровић Фото: Слободна Херцеговина Пуно jе симболике у чињеници да jе баш на славу српске престонице

Otvorena_izlozba_Prebilovci_u_Beogradu.jpg

У БЕОГРАДУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О СТРАДАЊУ ПРЕБИЛОВАЧКИХ СРБА

English Отворена изложба Пребиловци у Београду У Београду jе вечерас отворена изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о злочину усташа 1941. године када су убили 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе jе, према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, представља наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Изложбу jе благословио Његово преосвештенство владика-захумско херцеговачки и приморски Григориjе, коjи jе на свечаном отварању истакао да jе она важна, jер се догађа у Београду „гдjе постоjи много људи коjи jош не знаjу да постоjе Пребиловци са таквом раном, али и са таквом снагом живота коjу они у себи носе“. „Вjера људи у живот, коjи су живjели у Пребиловцима

Душан Ј. Басташић

Басташић на ТВ НАША и БН ТВ

Предсjедник УГ Јадовно 1941., др Душан Басташић Предсjедник УГ Јадовно 1941., др Душан Басташић гостовао jе 21. маjа 2015. године на ТВ Наша у емисиjи „Уз jутарњу кафу“. Ову емисиjу у Републици Српскоj преноси телевизиjа БН. Говорило се о изложби Пребиловци, али и о Јадовну, Јасеновцу…   Везане виjести: ИЗЛОЖБА „ПРЕБИЛОВЦИ“ У БЕОГРАДУ ДОКУМЕНТИ О ГЕНОЦИДУ НДХ-а НАД СРБИМА У … Дани сjећања на Јадовно 1941 – 2015. У Андрићграду о страдању Срба у Старом броду, Јадовну и Пребиловцима Моjе Јадовно – My Jadovno – Jadovno 1941.  

Cerovina_Jelena.jpg

„Србовање” Боба Дилана

Само три месеца после окончања спора између Србиjе и Хрватске по међусобним тужбама за геноцид, одлука Међународног суда правде у том случаjу била jе документ на коjи су се позивали учесници jедног судског спора у Паризу. Можда то и не би била толико чудно да се на оптуженичкоj клупи ниjе нашао легендарни амерички музичар Боб Дилан због изjаве коjом jе он наводно увредио Хрвате. Он jе у интервjуу за амерички магазин „Ролингстоун” 2012. године рекао:„Ако у своjоj крви имате робовласника или припадника Кjу-клукс-клана, црнци то могу да осете. Баш као што Јевреjи могу да осете нацистичку крв или као што Срби могу да осете хрватску крв.” У одбрану хрватске части

Vesna_Andric.jpg

Ћирилица – и као требињска посебност

„Мислим да би била веома лиjепа слика Требиња, за људе коjи долазе са стране, када би фирме на радњама и други jавни натписи у граду били исписани ћирилицом. Можда би израда ћириличне фирме повећала трошкове власницима тих обjеката, али смо и у том правцу имали неке врло практичне приjедлоге – како тим људима понудити неке повољности да се сами опредиjеле за ћирилицу…“, каже Весна Андрић, предсjедник СУ „Ћирилица“ Требиње. Недавно основано Српско удружење „Ћирилица“ Требиње jош ниjе поштено ни сабрало своjе редове, нити повезало све конце будућих активности, а већ jе побрало симпатиjе и наклоност широког фронта истомишљеника. Поручуjу, оснивањем друштва Требиње jе постало дио широког покрета коjи у земљама

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.