Стратишта НДХ Архиве - Страница 294 од 356 - Јадовно 1941.

Пребиловачка деца међу српским светитељима

10. јун 2015.

Херцеговачко село коjе jе у Другом светском рату изгубило више од 80 одсто житеља данас jе симбол страдања али и васкрсења По завршетку Другог светског рата основна школа у селу Пребиловци у доњоj Херцеговини готово да jе остала без ђака. Убрзо jе и затворена. Као што су после августа 1941. године остале заувек затворене и многе породичне куће у овом селу. Пребиловци су постали jедан од симбола страдања херцеговачких Срба на подручjу Независне државе Хрватске (НДХ), изгубивши више од 80 одсто своjе предратне популациjе. Од 1.000 становника, тог лета 1941. године убиjено jе њих 820. Само током jедног дана, 6. августа, више од 550 жена и деце из Пребиловаца скончало

СРПСКЕ ЈАМЕ И СТРАТИШТА ПРЕТВОРЕНИ У ДЕПОНИЈЕ

9. јун 2015.

Предсjедник СНД „Пребиловци“ Миленко Јахура Предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура изjавио jе Срни да ће освештање обновљеног храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима 8. августа за све Србе – Херцеговце бити морална и емоционална компензациjа. Он jе напоменуо да су српске жртве годинама биле скриване, те да се ћути и о ономе што се данас дешава са српским стратиштима и светињама у Херцеговини. Јахура jе потврдио да jе синоћ током донаторске вечери „Херцеговачка академиjа“ прикупљено 7.000 евра за обнову Храма, на чиjим зидинама ће бити угравирана имена више од 4.000 херцеговачких мученика. Он jе указао на драматичну чињеницу да се српска стратишта из Другог свjетског рата у том дjелу

БРАВО ХЕРЦЕГОВЦИ Херцеговачка академија у српској престоници на понос родне груде

9. јун 2015.

У Коларчевоj задужбини у Београду вечерас jе приређена Херцеговачка академиjа, посвећена успомени на српске жртве од 1941. до 1945. године коjа jе окупила близу 900 Херцеговаца, коjи су скупили преко 600.000 динара /око 10.000 КМ/ за обнову храма Христовог васкрсења у Пребиловцима. Учеснике Академиjе и присутне jе благословио и пригодном бесjедом о Пребиловцима поздравио Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе, истичући значаj обнове страдалних Пребиловаца и позиваjући окупљене да 8. августа дођу на освештање храма у наjстрадалниjем селу Европе. „Приjе 75 година пребиловачки мученици су живjели исто као и ми данас – бринули се, радили, стрепили, надали се, имали, оскудjевали, радовали се и туговали, некада пjевали, маштали, вољели, сниjевали.

Сахрањена Зорка Делић Скиба, жена мученик и херој

7. јун 2015.

Дана 6. jуна 2015. године на гробљу Пашинац у Приjедору сахрањена jе жена мученик и хероj, jедан од задњих свjедока страхота Другог свjетског рата и страдања српског народа у Независноj држави Хрватскоj. Сахрани су присуствовали чланови породице, приjатељи и представници Удружења логораша Другог свjетског рата, Удружења Јасеновац-Доња Градина, као и чланови Удружења Јастребарско 1942, чиjи jе први предсjедник и jедан од оснивача била покоjна Зорка. Била jе писац књига и живи свjедок историjе. Два пута прекрштена у римокатоличку вjеру, jеданпут у Санском Мосту гдjе су jоj убиjени родитељи и на десетине чланова породице 1941. године, а други пут у логору за српску дjецу у Јастребарском код Загреба 1942. године, под

На данашњи дан: Геноцидна акција хрватских снага „Чагаљ“ против Срба у долини Неретве

7. јун 2015.

Пред свануће, у недjељу 7.jуна 1992, артиљерисjком канонадом из стотине оруђа, тенковима и пjешадиjом, воjска Хрватске, ХВО и ХОС, су напали Клепца, Пребиловце и Тасовчиће, села на лиjевоj страни Неретве преко пута Чапљине, а спациjалним борбеним групама и jедину одступну комуникациjу у позадини Тасовчића. Рушевине остале и до данас: Клепци Главнокомандуjући операциjе генерал збора Бобетко ниjе крио геноцидни циљ- уништење ова три села, као „чира у здравом хрватском ткиву“. Првог дана, Срби (и воjска, и народ), уз губитке, су се повукли, али су Хрвати ушли само у Клепца. Побили све коjи су остали а село запалили. Наредних дана у њихове руке пашће циjела долина Неретве, Дубраве и Столац. Српски народ

ПОЕТСКО-СЦЕНСКИ ПРИКАЗ ДЈЕЛА „ИЗ КОЛИЈЕВКЕ У ЈАСЕНОВАЦ“

6. јун 2015.

Поетско сценски приказ књиге Из колиjевке у Јасеновац У Козарскоj Дубици синоћ jе изведен поетско-сценски приказ књиге „Из колиjевке у Јасеновац“, коjу jе приредио бањалучки књижевник и публициста Милан Дашић, а у чиjоj припреми су учествовали наjпознатиjи српски академици, професори и књижевници. „Седамдесет година од завршетка Другог свjетског рата изашла jе ова књига, коjа jе уствари читуља за 19.429 дjеце, Срба, Јевреjа и Рома, коjа су страдала у Јасеновцу, jедном од наjвећих стратишта у Европи“, рекао jе академик Матиjа Бећковић. Он jе нагласио да jе злочин према дjеци, коjи jе почињен у Јасеновцу, злочин коjи се не може обjаснити и додао да су се аутори књиге „Из колиjевке у Јасеновац“

Календар геноцида: 06. јун. 1941. Годишњица страдања Срба у Далмацији

5. јун 2015.

Маратовска jама, код Кистања. Усташе су 6. jуна 1941. мучиле, поклале и бациле 550 – 600 Срба, мушкараца, жена и дjеце Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.

In memoriam: Зорка Делић Скиба 1936 – 2015.

4. јун 2015.

Свим приjатељима, познаницима и рођацима jављамо да нас jе дана 4. jуна 2015. године у 4:30 часова напустила наша Зорка. Сахрана наше драге Зорке ће бити обављена у Приjедору у суботу 6. jуна 2015. по православном обреду. Зорка Делић Скиба рођена jе 27. jануара 1936. године у селу Крухари код Санског Моста, као четврто диjете Драге Делића и Драгице, рођене Праћа.Након злочина геноцида Независне Државе Хрватске у срезу Сански Мост, када jе у околним селима и самом граду убиjено неколико хиљада Срба, а за само два дана, на Илиндан 1941. године на Шушњару убиjено 5.500 Срба, Зорка та страдања преживљава и постаjе ратно сироче. У геноциду над Србима Санског Моста

У ПЕТАК ПОЕТСКО-СЦЕНСКИ ПРИКАЗ КЊИГЕ „ИЗ КОЛИЈЕВКЕ У ЈАСЕНОВАЦ“

3. јун 2015.

Српска дjеца са Козаре Народна библиотека Козарска Дубица организоваће у петак, 5. jуна, поетско-сценски приказ књиге „Из колиjевке у Јасеновац“. Програм jе организован поводом обиљежавања 70 година од побjеде над фашизмом и пробоjа jасеновачких логораша. Издавачи књиге „Из колиjевке у Јасеновац“ су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила и Удружење „Јасеновац-Доња Градина“ из Бањалуке. Учесници програма су академик Матиjа Бећковић и књижевници Владимир Јагличић, Јованка Стоjчиновић-Николић, Боро Капетановић, Ранко Прерадовић и Ранко Павловић. Сценарио и режиjу за поетско-сценски приказ потписуjе Рената Агостин, а осим ње, глуме Смиљана Маринковић, Марина Пиjетловић, Ивана Перковић и Синиша Сушић. У оквиру поетско-сценског приказа наступиће и ученици Основне школе „Вук

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ „БРОЈЕВИ“ ДОБИО „ЗЛАТНОГ ВИТЕЗА“

2. јун 2015.

Документарни филм Броjеви Документарни филм „Броjеви“, у продукциjи Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), добио jе jедну од специjалних награда жириjа на међународном филмском фестивалу „Златни витез“ у Русиjи у конкуренциjи више од 200 филмова из 20 земаља. Аутор филма jе Бранко Лазић, сниматељи су Драган Радетић и Владимир Тодић, а монтажер Александра Милетић, саопштено jе из РТРС-а. Из ове медиjске куће подсjећаjу да jе филм „Броjеви“ прича о Зорки Делић коjа jе као jедно од козарачке дjеце преживjела ужасе логора за дjецу у Јастребарском у Хрватскоj за вриjеме Другог свjетског рата. „Зорка Делић jе у логору добила броj 97. Преживjела jе гладовања, болести, преваспитавања, изашла jе из гроба. Из логора jе

ЂУРИЋ: ФРАНЦЕТИЋЕВИ ЗЛОЧИНИ ЈОШ НИСУ ИСТРАЖЕНИ

2. јун 2015.

Вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић рекао jе да злочини коjе jе починила усташка легиjа Јуре Францетића jош нису истражени. Ђурић jе на синоћноj трибини под називом „Да се не заборави Сребреница, jуни 1943“ рекао да постоjи много докумената коjи су доступни и, што jе за науку интересантниjе, постоjи jош и недоступних докумената коjи ће, када буду доступни и када се сви стручно обраде, дати одговор на питање у чему су кориjени зла коjе су починиле Францетићеве пуковниjе. Он jе истакао да су непрецизни подаци о жртвама коjи се помињу у елаборатима коjе jе БиХ сачинила 1947. године о Францетићевим злочинима, као и подаци коjе jе

СРПКИЊА “ЗАПАЛИЛА“ ШВЕДСКУ говором о Јасеновцу

1. јун 2015.

На дан Светог Новомученика Вукашина од Клепаца 29. маjа 2015. године у препуноj конференционоj сали Радничког универзитета у Стокхолму – АБФ, одржано jе Вече сећања поводом 70 година од како су усташе напустиле Јасеновачки систем хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома. Програм комеморациjе jе био приређен искључиво за шведску публику коjа jе веома мало знала о геноциду и холокаусту у Независноj Држави Хрватскоj у Другом светском рату. Програм jе отворила изложба страдања jасеновачких жртава филмског ствараоца Симе Брдара као и награђивани докуметарни филм ЈУСП Доња Градина истог аутора „Чиста крв“, коjи говори о jасеновачком логорашу, живом сведоку, Јевреjину Цадику Данону – Брацу. Такође jе приказан одломак из

ОСУДА ПОСТАВЉАЊА БИЈЕЛЕ ТРАКЕ НА СПОМЕНИК НАРОДНОМ ХЕРОЈУ

1. јун 2015.

Предсjедник приjедорске организациjе СУБНОР-а Вељко Родић осудио jе данас постављање биjеле траке на споменик народном хероjу доктору Младену Стоjановићу око подигнуте руке коjа симболише одлучност борбе за све људе. Биjела трака на споменику Младену Стоjановићу „Такав чин заслужуjе осуду свих слободарски настроjених људи, а посебно наше организациjе коjа jе осjетљива кад неко за своj рачун и за своjе циљеве жели да злоупотриjеби име и дjело нашег прослављеног доктора“, рекао jе Родић на конференциjи за новинаре у Приjедору. Он jе навео да jе организатор jучерашњег дана биjелих трака у Приjедору желио обиљежити 31. маj 1992. године. „То jе дан коjи jе по свему био посљедица неуспjелог напада на Приjедор. Таj напад

НАДГРОБНА ПЛОЧА ЗА ЖРТВЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА

1. јун 2015.

Према званичним подацима, у Сребреници и на Залазjу приjе 72 године убиjено jе 228 Срба, од коjих 80 дjеце. Према незваничним подацима, та два дана убиjено jе више од 250 српских цивила у Сребреници и околним селима. Полагање виjенаца код спомен костурнице Приредио: Миро ПЕЈИЋ Код Спомен-костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници служен jе парастос за више од 250 српских цивила коjе су усташе убиле на други дан православног празника Троjице 1943. године и трећи дан Троjчиндана на Залазjу. На Спомен-костурницу, у коjоj су, како jе написано, положени земни остаци неких жртава, постављена jе надгробна плоча на коjоj jе наведено да jе 29. jединица натпоручника Независне Државе Хрватске Јосипа Курелца,

Зворник: Ту почивају Срби

1. јун 2015.

Борци Осмака о масовноj гробници пронађеноj у селу Снагову. Демантовали Тужилаштво БиХ да ту леже страни воjници Борачка организациjа општине Осмаци демантовала jе недавне наводе Тужилаштва БиХ да посмртни остаци, пронађени у селу Снагово, недалеко од Зворника, припадаjу италиjанским и немачким воjницима из Другог светског рата. БО Осмаци истиче да jе на локациjи села Снагова коjе jе насељено муслиманским становништвом, а поводом обележавања скупа у Сребреници, уређиван простор за одмаралишта и, приликом копања земљишта, откривен jедан део људских костиjу“. – Представници Института за нестале на челу са господином Муратовићем обратили су се Тужилаштву БиХ да им да одобрење за откопавање гробнице, jер тврде да се ту налазе посмртни остаци Бошњака