У Лидицама, код Прага, данас jе потписан Меморандум о сарадњи те чешке општине и Пребиловаца, код Чапљине – два мjеста чиjи су становници скоро истриjебљени током фашистичких злочина у Другом свjетском рату. У име Пребиловаца, Меморандум jе потписао Бранко Екмечић, предсjедник Савjета Мjесне заjеднице Пребиловци. „Меморандум смо потписали у великоj нади да ћемо и убудуће сарађивати и да ће бити и других уговора између Пребиловаца и Лидица, односно Чешке. Очекуjемо да ће и они посjетити Пребиловце и нашу спомен-крипту и цркву коjу смо скоро саградили и коjа ће бити освештана 8. августа“, изjавио jе Екмечић за Срну. Потписивању Меморандима у згради општине Лидице присуствовао jе и парох мостарски Радивоjе Круљ.

Меморандум о сарадњи општине Лидице, код Прага, и Пребиловаца, код Чапљине – два мjеста чиjи су становници скоро истриjебљени током фашистичких злочина у Другом свjетском рату – биће потписан у петак, 12. jуна, потврђено jе Срни у Српском националном друштву „Пребиловци“. У име Пребиловаца, меморандум ће потписати Бранко Екмечић, предсjедник Савjета Мjесне заjеднице Пребиловци. Меморандим ће бити потписан у 18.00 часова у згради општине Лидице. Усташе су 1941. године у Пребиловцима убиле 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе, према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, представља наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Градња храма у Пребиловцима, у чиjу крипту jе положено више хиљада

Херцеговачко село коjе jе у Другом светском рату изгубило више од 80 одсто житеља данас jе симбол страдања али и васкрсења По завршетку Другог светског рата основна школа у селу Пребиловци у доњоj Херцеговини готово да jе остала без ђака. Убрзо jе и затворена. Као што су после августа 1941. године остале заувек затворене и многе породичне куће у овом селу. Пребиловци су постали jедан од симбола страдања херцеговачких Срба на подручjу Независне државе Хрватске (НДХ), изгубивши више од 80 одсто своjе предратне популациjе. Од 1.000 становника, тог лета 1941. године убиjено jе њих 820. Само током jедног дана, 6. августа, више од 550 жена и деце из Пребиловаца скончало

Предсjедник СНД „Пребиловци“ Миленко Јахура Предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура изjавио jе Срни да ће освештање обновљеног храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима 8. августа за све Србе – Херцеговце бити морална и емоционална компензациjа. Он jе напоменуо да су српске жртве годинама биле скриване, те да се ћути и о ономе што се данас дешава са српским стратиштима и светињама у Херцеговини. Јахура jе потврдио да jе синоћ током донаторске вечери „Херцеговачка академиjа“ прикупљено 7.000 евра за обнову Храма, на чиjим зидинама ће бити угравирана имена више од 4.000 херцеговачких мученика. Он jе указао на драматичну чињеницу да се српска стратишта из Другог свjетског рата у том дjелу

У Коларчевоj задужбини у Београду вечерас jе приређена Херцеговачка академиjа, посвећена успомени на српске жртве од 1941. до 1945. године коjа jе окупила близу 900 Херцеговаца, коjи су скупили преко 600.000 динара /око 10.000 КМ/ за обнову храма Христовог васкрсења у Пребиловцима. Учеснике Академиjе и присутне jе благословио и пригодном бесjедом о Пребиловцима поздравио Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе, истичући значаj обнове страдалних Пребиловаца и позиваjући окупљене да 8. августа дођу на освештање храма у наjстрадалниjем селу Европе. „Приjе 75 година пребиловачки мученици су живjели исто као и ми данас – бринули се, радили, стрепили, надали се, имали, оскудjевали, радовали се и туговали, некада пjевали, маштали, вољели, сниjевали.

Пред свануће, у недjељу 7.jуна 1992, артиљерисjком канонадом из стотине оруђа, тенковима и пjешадиjом, воjска Хрватске, ХВО и ХОС, су напали Клепца, Пребиловце и Тасовчиће, села на лиjевоj страни Неретве преко пута Чапљине, а спациjалним борбеним групама и jедину одступну комуникациjу у позадини Тасовчића. Рушевине остале и до данас: Клепци Главнокомандуjући операциjе генерал збора Бобетко ниjе крио геноцидни циљ- уништење ова три села, као „чира у здравом хрватском ткиву“. Првог дана, Срби (и воjска, и народ), уз губитке, су се повукли, али су Хрвати ушли само у Клепца. Побили све коjи су остали а село запалили. Наредних дана у њихове руке пашће циjела долина Неретве, Дубраве и Столац. Српски народ