arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Свијет треба да сазна истину о српским страдањима

12. јануар 2016.

Шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арие Ливне сматра да Срби не користе довољно односе са Јеврејима који могу да помогну у томе да свијет сазна за страдања Срба у Првом и Другом свјетском рату, али и у посљедњем рату у БиХ. Ливне, који је и сенатор Републике Српске, каже да је лоше то што Срби мисле да свијет зна за њихова страдања и да не морају радити на томе да се сазна истина. Он је као примјер навео да су у Холивуду у посљедње вријеме снимљена три – четири велика филма о рату у БиХ и да се ни у једном не могу видјети српска страдања, већ су Срби

Посљедњи испраћај (2)

11. јануар 2016.

Непредвиђена догађања испред колодворске зграде отела су се контроли. Заустави их заповједнички глас Хрватског полицајца. Строгим, крештавим гласом нареди Циганима: Стани, прекини! Пише: Никола Кобац Оркестар умукну. Тек што се тишина смири, по протоколу, на ред дођоше „свети оци“. У њиховој дугодишњој служби Богу и Папи – започеше своју Прву мису за живе? Одзвањају ријечи, нестају и губе се преко пруге, тамо према Дворани Лисински и насељу Трње: „Покој вјечни даруј им Господине, и свијетлост вјечна свијетлила им. Путовали у миру! Амен!“ Са друге стране „свечаног“ платоа, између Првог и Другог перона, са  стране која је заклонила „почасну композицију“, на поду, са бијелим штапом у руци, у подераној партизанској униформи,

Никола Кобац

Посљедњи испраћај

10. јануар 2016.

Стигосмо на претпосљедњу станицу! Вријеме је заустављено. На свјеже асфалтираном перону одзвања бат корака прошлости. Угланцане чизме прате увјежбани корак одавно усаглашене Хрватске политике. Пише: Никола Кобац Празнина притиска, путника мало, пролазника још мање. Раскош тек отишлог католичког Божића и новогодишње ноћи прекривен је многим тајнама. Спроводник влакова, држећи под мишком металну таблицу, наслоњен на сјену перонске расвјете, ишчекује долазак композиције. Ни мало није забринут. Уобичајен је то поступак за све доласке и одласке. Истина, начуо је да овај воз/влак има посебну тежину и дужину – свечан је. Најављује крај необичном догађају. Ходајући праволинијски напријед, па мало назад чека човјек да му се на видику (У)каже модерна локомотива (У)мивена старом

Патријарх Иринеј

Патријарх Иринеј: Не видим ништа лоше у томе да папа посети Србију

7. јануар 2016.

Посета представника једне цркве је значајан догађај и ја ту не видим ништа лоше, али битно је да ли он долази као државник или као римски епископ, изјавио је српки патријарх Иринеј за Спутњик Српски патријарх Иринеј изјавио је да се не противи томе да поглавар Католичке цркве Фрања посети Србију, али да је битно да ли он долази као државник (шеф државе Ватикан) или као римски епископ. „И једно и друго зна се у Цркви како се припрема и дешава. Посматрано са аспекта цркве и са мог личног аспекта, то је велики, значајан догађај, посета представника једне цркве и ја ту не видим ништа лоше“, изјавио је патријарх Иринеј

Хрватски историчар Хрвоје Класић

Степинац није био ратни злочинац, али није светац

5. јануар 2016.

Хрватски историчар Хрвоје Класић не мисли да је кардинал Алојзије Степинац био ратни злочинац, „али га оно што је чинио за вријеме Другог свјетског рата не чини светим“. Хрватски историчар Класић оцјењује да је суђење Степинцу за вријеме комунистичких власти било монтирано, али наводи да нема доказа да је он отрован. „Када се неко жели прогласити светим, онда он мора бити мученик и зато пуно слушамо о томе како је Степинац био трован, озрачен, малтретиран. Али, не постоје докази за то“ – наводи хрватски историчар за телевизију „Н1“. Он указује и на чињеницу да докази не играју велику улогу код оних који желе да остваре своје тежње. „Погледајте на интернету

Патријарх Иринеј Фото: РТРС

Патријарх Иринеј писао папи због канонизације Степинца

4. јануар 2016.

Српски патријарх Иринеј рекао је да је Српска православна црква против канонизације некадашњег загребачког надбискупа, кардинала Алојзија Степинца, јер је он био једна од водећих личности у пронацисичкој Независној Држави Хрватској, а ништа није учинио да заштити српски народ од геноцида. Поглавар Српске православне цркве рекао је да је у два писма папи Фрањи поручио да због тога Степинац не може бити проглашен за свеца. Патријарх Иринеј је у писмима навео да није тачно да је Степинац спашавао Србе и Јевреје у Другом свјетском рату, већ да је подржавао нацистички усташки режим, пишу београдски медији. Поглавар СПЦ-а рекао је  да је у писмима папи навео само оно што су историјске

Patrijarh_Irinej_Papa_mi_je_rekao_da_nije_hvalio_Stepinca.jpg

Откривамо што тачно смета СПЦ у вези канонизације Степинца

3. јануар 2016.

У првом писму папи Фрањи патријарх Српске православне цркве пише: ‘Ми Вас, Ваша Светости, молимо да питање канонизације кардинала Степинца скинете с дневног реда и препустите непогрешивом Суду Божјем’ Мотивиран искључиво жељом да се задовољи велики и оправдани интерес јавности, али и да се престане манипулирати неинформираним грађанима, међу њима и вјерницима, како католичким тако и православним (али и другим, жидовским, на примјер), замолио сам патријарха Српске православне цркве (СПЦ) господина Иринеја да ме прими на разговор како бих из прве руке сазнао што точно смета СПЦ-у у најављеној канонизацији загребачког надбискупа и кардинала Алојзија Степинца. Сусрет се догодио у суботу 28. студенога у сједишту патријаршије, у Београду, а разговор

Филм о страдању Срба у НДХ Фото: РТРС

Премијера документарног филма о страдању Срба у НДХ-а (ВИДЕО)

27. децембар 2015.

Документарни филм “Пакао Независне Државе Хрватске” снимљен у продукцији Музеја жртава геноцида у Београду премјерно је данас представљен у Музеју Југословенске кинотеке. Филм кроз 82 минута приказује до сада непознате чињенице о злочину над Србима у Хрватској током Другог свјетског рата. Сценариј за филм написао је директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина. Састоји се из два дијела, први приакузје историјат усташке идеологије и однос према српском народу, а други говори о судбини српске дјеце у усташким логорима.   Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Представљен документарни филм „Пакао Независне Државе Хрватске“ ВИДЕО – Логори за децу у НДХ  

Павелић и Степинац

Алојзије Степинац – bалкански Томас де Торкемада

27. децембар 2015.

Где је овде и шта се крије иза трагикомедије случај Старчевић и савремене драме Степинац светитељ? Шта се крије иза бечке делатности на југу Монархије међу Србима, Шокцима, Влајима, Буњевцима и Хрватима и прозелитизма, бившег и савременог, ,,цркве у Хрвата”? Шта се крије иза жеље загребачког Каптола да Хрвати добију свеца оснивача НДХ? Шта стоји иза ,,вековне жеље хрватског народа”, феудално сталешке корпорације Загреба и Вараждина под надзором Беча? Одговор је да светац Алојзије Степинац поставља границе Хрватске на свим територијама које никада нису биле у саставу средњевековне а још мање у оквирима Угарске, Аустрије и Аустро-Угарске. Ради се о још једној великохрватској превари са којом се слажу савремени Ватикан

Призор из НДХ

Ухватити смисао целокупне српске историје!

27. децембар 2015.

Дошао је тренутак да се саберу сви геноциди над српским народом, да се докучи смисао српске историје, и зато је Радомир Батуран написао књигу Кустос Мезезија. Прочитајте интервју са овим изузетним аутором. У сали цркве Светог Саве на Риверу у Торонту, пред бројном публиком, промовисан је роман “Кустос Мезезија” др Радомира Батурана. Роман који је издала Catena mundi, а чију су промоцију организовали црква Светог Саве и клуб часописа “Људи говоре”, по ауторовим речима, писан је више од три деценије, и једноставно је дошао прави тренутак да се обележе сви геноциди над српским народом: „Скоро сви ликови у мојој књизи, а сигурно сви догађаји, почивају на стварном, аутентичном, али ту литерарну

ИСИС - УСТАШЕ

Нема разлике између УСТАША и ИСИС-а!

26. децембар 2015.

Пише: Едуард Лимонов „Реците ми, Едуарде Венијаминовичу, зашто у извештајима из Сирије убијене видимо увек без обуће?“ Стојимо за празничним столом у новом дому московског издавача, ја са чашом вина, а мој саговорник са чашом минералне воде. „Старији поручник ће вам то боље од мене објаснити. Поручниче, молим вас објасните.“ (Поручник је дошао са мном, он је ветеран из Чеченије и борио се у Донбасу.) Поручник, врло радо: „Зато што се ципеле на фронту брзо истроше. Борци су у њима по цео дан, често и ноћу. Ви овде, у Москви, у нормалном животу, не носите стално исту обућу? А борац је стално у истој. Тамо обућа једва да сезону издржи.

Ништа од градње спортског терена у Пребиловцима

25. децембар 2015.

Дискриминација се наставља а ми немамо никога из себе! Хрвати нису дали сагласност да се у Пребиловцима, на пребиловачкој земљи гради терен за мале спортове, вриједан 20.000 Евра, поклон Републике Србије. Сва друга села у општини Чапљина добила су спортске  терене од саме општине. У исто вријеме унутар простора Пребиловаца, у КО Клепци, започели су радове на земљи одузетој од Срба. Застрашујуће је и понижавајуће да баш никога немамо у Пребиловцима ко би утврдио шта се ради на Клепашници и обавестио нас, послао нам фотографију.  Нажалост за овај шамар и неуспјех има кривице и на нашој страни, на којој није довољно енергије да се сагласност издејствује. Лоше је размишљање неких да

Пребиловци

Јахура: Пребиловци опет заборављени

25. децембар 2015.

Ситуација у вези Пребиловаца и других Срба у Чапљини је доста забрињавајућа послије пријетећег усташког говора бискуповог замјеника дон Жељка Мајића, одржаног у Клепцима средином новембра. Јуче је одржана сједница Општинског вијећа Чапљине, које и поред обећања и увјеравања, није ставило на дневни ред сагласност за градњу спортског терена у Пребиловцима. Обећавани довршетак водовода претворио се у спрдњу. По Клепашници, са`пребиловачке стране, раде грађевинске машине. Да ли се спрема градња новог хрватског насеља, пошто Пребиловци тиме до сада нису били почашћени? Нажалост, исто као и 1991, опет смо остављени и заборављени! И тада је, као и љетос друштво политичара, књижевника, глумаца и других патриота одржало „ватрене“ говоре и отишло својим

Улаз у логор Јасеновац

Представљен документарни филм „Пакао Независне Државе Хрватске“

24. децембар 2015.

 У Пресс центар УНС-а представљен документарни филм „Пакао Независне Државе Хрватске“   Говорио је др Вељко Ђурић Мишина, в. д. директора Музеја жртава геноцида Музеј жртава геноцида у свом програму рада обележава 75. годишњицу великог страдања српског народа и припадника јеврејске и ромске заједнице. У том контексту, припремљен је дугометражни документарни филм „Пакао Независне Државе Хрватске“. Текст и сценарио урадио је др Вељко Ђурић Мишина, режија Драган Ћирјанић. Први део филма односи се на историјат идеологије која је врхунац достигла у Независној Држави Хрватској и њен однос према српском народу. Други део „Излазак из пакла“ посвећен је судбинама српске деце и у њему посебно место имају казивања страдалника о тим трагедијама. Премијерно приказивање филма

Владика Григорије: Завала

23. децембар 2015.

Манастир Завала налази се на једном крају Поповог поља, тамо гдје Требишњица скоро под правим углом скреће пут Хутовог блата. Уграђен у стијену која се зове Острог, овај древни манастир личи на неког лијепог сиједог старца, који наслоњен у камену столицу гледа плодно поље кроз које тече модрозелена Требишњица. Бог зна шта он тако замишљен, сјетан и загледан памти. Памти чувеног пророка Григорија који је сахрањен по сопственој жељи под његовим прагом, да би га сви који улазе у манастир газили и подсјећали на смирење; сјећа се дјечака Стојана, који је у њему учио књигу читати, а касније светитељ постао под другом стијеном која се исто Острог зове; сјећа се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА