arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Душан Ј. Басташић

О чињењу, нечињењу и злочињењу (1)

Не знам гдје су донедавно почивали посмртни остаци четворице славонских епископа, али је преношење њихових костију у пакрачки Храм био одличан повод да се тамо, поред наших архијереја и свештенослужитеља, (опет) окупи шаролико друштво. Пише: Душан Ј. Басташић Поред вјерног народа, који је био присутан у много мањем броју од гостију, на том светом мјесту окупише се (опет) колаборационисти хрватског режима, било по задатку било због ПР-а (паблик рилејшн или односи са јавношћу), а уз њих и шачица бањалучких апологета и обожавалаца лика и дјела надлежног епископа. Вјерни православни народ у Западној Славонији послије 1995. постоји још у траговима након што је већина тамошњег српског корпуса, који је данас бројчано

Миливоје Иванишевић

Колико је Срба страдало у 20. веку (3): Кардељ „превидео“ милион жртава

У компликованом послу утврђивања истине колико је Срба страдало у 20. веку, Српски меморијал мора да одговори и на питање да ли је заиста било могуће да се процена о 1,7 милиона страдалих у Другом светском рату заснивала на бројци коју је изнео Едвард Кардељ, тада високи функционер Комунистичке партије, а да пред собом није имао никакву стручну процену на којој би базирао ту тврдњу. Утврдити и истину о Јасеновцу: Миливоје Иванишевић Миливоје Иванишевић каже да се деценијама после Другог светског рата оперисало проценом да су људски губици Југославије износили 1.706.000 становника. – Веровало се да је поменута бројка заснована на поузданим научним премисама. За лаике ништа није било спорно,

Скривање истине: Миливоје Иванишевић

Колико је Срба страдало у 20. веку (2): Отаџбина као губилиште

Ма колико звучало невероватно, Срби и даље не знају колико их је страдало у 20. веку. Овог капиталног посла ухватило се Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку, а један од оснивача овог удружења Миливоје Иванишевић за „Вести“ открива многе непознате детаље. Међу кључним је и чињеница да се и даље не зна колико је Срба страдало током Првог и Другог светског рата. – Прикривање злочина над српским народом у Југославији траје колико трају и ти злочини. Поред тога, српска страдања су упорно и на све начине оспоравали они који су томе највише допринели. Српске жртве су деценијама, или боље речено током целог двадесетог века, прећутно

Јасеновац трагика, митоманија, истина

Пoсљeдњи дaни лoгoрa смрти

Диjeлoви књигe Слaвкa Гoлдстeинa ‘Tрaгикa, митoмaниja, истинa – Jaсeнoвaц’ кoja ускoрo излaзи у издaњу Фрaктурe из Зaпрeшићa (3): Aутoри књигe ‘Jaсeнoвaчки лoгoри – истрaживaњa’ ћутe o прoбojу и jaсeнoвaчкoм рaсплeту. Зaштo? Jeр je jaсeнoвaчки финaлe дeфинитивни пeчaт нaд историјом устaшких лoгoрa. Tим зaвршним чинoм Jaсeнoвaц зaувиjeк пoтврђуje сeбe – oд пoчeткa дo крaja биo je пoмaлo свaштa, aли пo свojoj пoчeтнoj нaмjeни и брутaлнoм крajу биo je првeнствeнo и дaлeкo нajвишe лoгoр смрти Пoсљeдњу aкциjу у сeриjи ‘дизaњa сeлa’ извршили су jaсeнoвaчки устaшe 13. октобра 1942., пoд нeпoсрeднoм кoмaндoм Љубe Mилoшa и пoд нaдзoрoм Maксa Лубурићa. Нaпaли су српскa сeлa Црквeни Бoк, Стрмeн и Ивaњски Бoк нa oбaли Сaвe, oкo

Миливоје Иванишевић

Колико је Срба страдало у 20. веку (1): Списку жртава нема краја

Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку – Српски меморијал, недавно је саопштило да је при крају прикупљање библиографије о броју страдалих Срба у 20. веку. Миливоје Иванишевић, један од оснивача овог друштва и директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, у следећих неколико наставака за „Вести“ открива многе податке до којих је Српски меморијал до сада дошао, како је, на пример, Едвард Кардељ „превидео“ 1,1 милион жртава. – Захваљујући пожртвованом Јови Бајићу, при крају је регистрација књига и публикација, или библиографија радова, који обрађују проблематику српских страдања у 20. веку. То је својеврсни темељ за даља истраживања – истиче Иванишевић. До сада је,

Ни 75 година од формирања логора Јасеновац не зна се поуздано колико је људи тамо страдало (Фото: Р. Крстинић)

Српски Јад Вашем чека на локацију

Идеја Друштва за подизање центра српским жртвама у двадесетом веку је да на једном простору прикупи поименичне спискове жртава из Првог и Другог светског рата, али и новијих сукоба, попут ратова деведесетих година у Хрватској и Босни и Херцеговини Процене броја српских жртава у ратовима, различитим оружаним сукобима у двадесетом веку толико се разликују да постају погодан терен за расправе које завршавају острашћеним оптужбама. Солидна временска дистанца од чак 75 година од стварања концентрационог логора Јасеновац, на пример, није нас ближе довела истини о броју жртава тог логора на територији НДХ. И даље се на једној страни говори о десетинама хиљадама, а на другој о стотинама хиљада. Сматрајући да би

Вишеград парастос Фото: РТРС

Помен на 6.000 Срба које су усташе убиле код Вишеграда

У Старом Броду код Вишеграда служен је парастос за 6.000 Срба које су усташе убиле у марту 1942. године. Више од 50 година о овом злочину на обали Дрине се ћутало. Данас ријетки преживјели свједоче о стравичним злочинима усташке „Црне легије“. Помену на мученике из Старог брода присуствовало је више стотина становника Рогатице, Вишеграда, Сокоца и Хан Пијеска. На православни празник Младенце 1942. године српску младост, дјецу, жене и старце из Источне Босне усташка „Црна легија и муслиманска милиција“ протјерали су до обале Дрине. За оне који су остали у Милошевићима и Старом Броду осванула је крвава зора. Зарад братства и јединства о стравичном злочину ћутало се пола вијека. Ни

Вишеград: Парастос Фото: СРНА

Обиљежене 74 године од страдања 6.000 Срба у Старом Броду

У Спомен-комплексу Стари Брод, у кањону Дрине, између општина Вишеград и Рогатица, служена је заупокојена литургија и парастос за 6.000 Срба из источног дијела БиХ, које су у прољеће 1942. године звјерски убиле усташе „Црне легије“ Јуре Францетића, међу којима су предњачили муслимани из подрињског краја. Након заупокојене литургије у Спомен-капели, којој је присуствовао велики број потомака убијених Срба, свештеник Рајко Цветковић, уз саслужење два свештеника и једног ђакона, служио је парастос на Спомен-обиљежју подигнутом крај Дрине у Старом Броду. „Ово мјесто је обитавалиште мученика, а гдје су мученици, ту су и побједници. Наша вјера православна и јесте у томе васељенска што тражи да без мучеништва нема спасења“, истакао је

Идејно рјешење за Доњу Градину

Малешевић: Процедура идејног рјешења Меморијалног центра „Доња Градина“ спроведена законито

Министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић изјавио је да је комплетна процедура избора понуда за израду идејног рјешења Меморијалног центра „Доња Градина“ спроведена у складу са законом и да ту за ресорно министарство нема ништа спорно.Малешевић је рекао да ће за наредну сједницу Народне скупштине Републике Српске бити припремљена комплетна презентација. „Надам се да ћемо ићи у правцу даље реализације тог пројекта. Нека виђења одређених кругова заинтересованих за рјешавање питања спомен–подручја нисмо прибавили, али их прибављамо сада и до наредне сједнице скупштине ћемо у томе успјети“, рекао је Малешевић новинарима у Бањалуци. Он је додао да је потребно обавити разговоре са Синодом Српске православне цркве, Јеврејском заједницом и

Јасеновац трагика, митоманија, истина

Злoчинaчкa свojствa устaшкe НДХ

Диjeлoви књигe Слaвкa Гoлдстeинa ‘Tрaгикa, митoмaниja, истинa – Jaсeнoвaц’ кoja ускoрo излaзи у издaњу Фрaктурe из Зaпрeшићa (2): У нoвoуспoстaвљeнoj НДХ живjeлo je oкo 6 милионa стaнoвникa, oд тoгa oкo 3,5 милионa Хрвaтa, oкo 700 хиљада Mуслимaнa и oкo 1,800.000 Србa. Зaмисao o eтнички ‘чистим прoстoримa’ знaчилa je oкo 1,800.000 људи прoтjeрaти, пoубиjaти или прeвoђeњeм у кaтoличaнствo прeтвoрити у Хрвaтe. Пaвeлић и њeгoви блиски сарaдници брутaлним су импрoвизaциjaмa oдмaх приступили рeaлизaциjи свojих гeнoцидних идeja O гeнoциду нaд Јеврејима у Jaсeнoвцу пoстojи рeлaтивнo нajвишe дoкумeнaтa и прeпричaних пoдaтaкa. У пoчeтним мjeсeцимa лoгoрa, свe дo кaснe jeсeни 1941., Јевреја je билo нajвишe. У исцрпљуjућим рaдoвимa нa нaсипу и у присилнoм трчaњу у

У Старом Броду помен страдалим Србима

У Старом Броду, код Вишеграда, данас ће бити служен помен за 6.000 Срба које су убиле усташе 1942. године. Света литургија биће служена у капели у Старом Броду, а потом и парастос за убијене Србе. Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву у намјери да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ. Током офанзиве, усташе су мучки убиле Србе с подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу Дрину и потраже спас у Србији. Извор: Радио Телевизија Републике Српске   Везане вијести: Злочин у Старом Броду – Покољ 6000 Срба на Дрини 1942. Сакрили масакр 6.000

ЈУБИЛЕЈ: Без постојања СНД „Пребиловци“ многе истине остале би прећутане

Чини се да деценија и није превелики период, али када погледате резултате СНД Пребиловаца које предводи предсједник Миленко Јахура, ово је великих десет година. Редакција СХ уз најбоље жеље у даљем раду од срца честита овом друштву значајан јубилеј Српско национално друштво Пребиловци, удружење Срба из Доње Херцеговине? потомака и поштовалаца српских жртава са овог подручја убијених у геноциду НДХ, основано је у 19.марта 2006.године на Оснивачкој скупштини у Београду, када је усвојен и Статут удружења. Оснивачи Друштва су: Павле Булут, Миленко Јахура, Милорад Ђ. Екмечић, Јовица Влачић, Радослав Булут, Гордан Екмечић, Илија Зуровац, Милан Бекан, Миодраг Ружић, Миро Чаваљуга, +Драган Михић и + Ђоко Комад. За предсједника Скупштине друштва

МИСИЈА OSCE БиХ КОД ЕПИСКОПА АТАНАСИЈА У БОСАНСКОМ ПЕТРОВЦУ

Мисија OSCE БиХ код Епископа Атанасија у Босанском Петровцу

Шеснаестога марта 2016. године, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Атанасије примио је у седишту Епархије у Босанском Петровцу у радну посјету делегацију OSCE у БиХ. Делегацију су сачињавали Господин Александар Чеплугин, Замјеник шефа Мисије OSCE-а у БиХ, Г. Роска Вргова, Извршна службеница замјенику шефа Мисије OSCE-а у БиХ, Г. Jennifer Langlais, Службеница за питања људских права из канцеларије OSCE Дрвар, Г. Индира Хајдаревић, Службеница за питања образовања из канцеларије OSCE Дрвар, Г. Радмила Трифковић, Службеница за односе са медијима из канцеларије OSCE-а Бања Лука и Милош Бајић, Асистент кацеларије OSCE Дрвар. Састанак је инициран од стране Господина Чеплугинa, Замјеника шефа Мисије OSCE-а у БиХ. Прва тема разговора била је упознавање Епископа

Оскрвњивање Јасеновца

Неке од једночинки нових власти изазивају несуспрежљив нагон за повраћањем, попут најаве одласка новог министра културе Златка Хасанбеговића у Јасеновац. Појављивање министра с неокајаном усташком капом у Јасеновцу очито је у функцији отварања потпуно друкчије перспективе гледања на жртве тог логора. Када се прије неколико година појавио „нови ХДЗ“ збиља је у тренутку постало јасно да су неки стари стандарди и обичаји бачени у ропотарницу повијести. Никада дотад нису с овако високих катова политике стизале изјаве да су СДП и коалицијски партнери „ненародна“ и „нехрватска“ власт, а да је коалирање са Србима хрватска „срамота“ која се више не смије поновити. Али, није само то. Појавила се и нека нова естетика

Нови Сад, 22. март: Предавање „Херцеговци у две колонизације и улога добровољаца“

Удружење Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији из Новог Сада организује предавање „ХЕРЦЕГОВЦИ У ДВЕ ВЕЛИКЕ КОЛОНИЗАЦИЈЕ И УЛОГА ДОБРОВОЉАЦА“ Учествују: мр Ђорђе Ђурић – секретар Матице српске др Видоје Голубовић – председник Савеза удружења потомака и поштовалаца српских ратних добровољаца 1912 – 1918. др Милан Мицић – историчар мр Павле Орбовић – историчар Ђорђо Сладоје – песник Војин Радојичић – народни гуслар 22. марта 2016. у 18 часова Матица српска – велика сала   Извор: Слободна Херцеговина   Везане вијести: Заборављена историја колонизације Војводине – Део I – Воз без возног реда  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.