Povodom teksta „Izlivi neistina i mržnje Veljka Đurića” Milivoja Ivaniševića Jedino što me je obradovalo od svega što su napisala gospoda iz „Srpskog memorijala” jesu poslednje tri reči u poslednjoj rečenici (koja, uzgred budi rečeno, broji 50 reči!), u tekstu naslovljenom „Izlivi neistina i mržnje Veljka Đurića” Milivoja Ivaniševića: „…nećemo više odgovarati”. Doduše, s malom zadrškom: nisu oni reagovali na moje tekstove, već sam ja reagovao na gomilu ispraznosti koje je iskazao Ivanišević u tekstu „SPC prikuplja podatke o srpskim žrtvama u 20. veku” (Politika, 26. jul 2016). I dalje čvrsto verujem da je neumesno da se rukovodioci „Srpskog memorijala” mešaju u ono čemu očigledno nisu dorasli. Ako su želeli

Poslednjih nedelja u listu „Politika“ vodi se žučna polemika između čelnih ljudi Srpskog memorijala i v. d. direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu Veljka Đurića Mišine o potrebi da Srbija dobije mesto za imena svih srpskih žrtava u 20. veku. Jedan od aktera te prepiske, inicijator i predsednik Skupštine Društva za podizanje Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u 20. veku, proslavljeni srpski šahista Aleksandar Matanović u razgovoru za „Vesti“ kaže da je i sam zbunjen Đurićevim istupom. Ideja o izgradnji Srpskog memorijala dobila je najširu podršku, ali su se pojavili i protivnici? – Da su za ovih dvadesetak godina uradili barem nešto, ne bismo imali ni „bljeskove“ ni „oluje“, ni

Povodom teksta Veljka Đurića Mišina „Zašto pljuju na mene iz ’Srpskog memorijala’” Svojim tekstom u jučerašnjoj „Politici”, u kojem se neprimerenim rečnikom žali, „Zašto pljuju na mene iz ’Srpskog memorijala”, Veljko Đurić Mišina najviše je rekao o sebi samom. Ali, on to, očigledno, ne shvata, jer je velika njegova želja da na stranicama ovog lista nekako dobije publicitet. Nedolično statusu koji želi da ima i dužnosti na kojoj se trenutno nalazi, on olako koristi reč „laž” i konstrukciju „gomila praznih reči”, valjda da bi iza toga nekako sakrio prazninu onoga što govori. Kaže da je svako tvrđenje da su brojevi srpskih ratnih žrtava poznati „gola laž”. A ko je to

Na čelu Druge biskupske konferencije, oktobra 1941, bio je zagrebački nadbiskup, a na tom skupu su donete direktive i uredbe o prelasku pravoslavnih Srba ili, kako je proustaška elita govorila, „grkoistočnjaka”, u katoličku veru Ukidanjem presude Vrhovnog suda NR Hrvatske iz 1946. godine zbog navodnih pravnih nedostataka optužnice i presude, sudija županijskog suda u Zagrebu Ivan Turudić približio je savremenu Hrvatsku i Katoličku crkvu u Hrvatskoj čovečanskom nečoveštvu funkcije državnih i crkvenih organa Nezavisne države Hrvatske 1941–1945. godine. Još jednom su pogaženi mnogi ljudski principi, isto kao što su gaženi u NDH kada se ovoj zločinačkoj raboti svojim statusom i voljom pridružio sam nadbiskup zagrebački i predsednik Biskupske konferencije dr