Стратишта НДХ Архиве - Страница 25 од 359 - Јадовно 1941.

Злочин у личком селу Комић 01. августа 1941. године

1. август 2025.

Усташки терор над српским народом на териториjи удбинског котара достигао jе кулминациjу пред краj jула и првим данима августа 1941. године, када jе поклана већа група невиних људи из села Комић. У ово село смjештено на jужном рубу котара, удбинске усташе нису уопште долазиле, нити jе неко од успостављања усташке власти био ухапшен и одведен у затвор. Овом покољу претходио jе говор Миле Будака, Павелићевог доглавника, у његовом родом селу Свети Рок, коjи jе хушкаjући усташе на Србе том приликом поред осталог, рекао да ниjе довољно стабло посjећи, већ да му треба и кориjен ишчупати. Непосредно послиjе овога услиjедио jе покољ Гњатовића у селу Расоjа, поред Ловинца, затим у Плочи,

Злочин у личком селу Штикада 01. августа 1941. године

1. август 2025.

Преживjели су свjедочили да су Борку Сушу, некрштено диjете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац. Усташе су 01. августа 1941. године упале у село Штикада поред Грачаца, попљачкали храну и предмете од вриjедности, хапсили људе лажући их да иду за Госпић, а затим на рад у Њемачку. Убрзо су несрећницима сами открили шта их чека, тако што су успут на наjбестиjалниjи начин сакатили, клали и убиjали све на коjе су наишли. Групу jе предводио познати кољач Лука Ивезић из Гудуре. Риjетки преживjели су свjедочили да су Борку Сушу, некрштено диjете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац. Други дан су купили све редом под кринком

Клечка јама код Огулина – стратиште жртава усташког злочина геноцида

31. јул 2025.

Над Клечку јаму тешко је и доћи, а још теже говорити и писати о свирепом озакоњеном масовном злочину кога починише над невиним људима звијери у људској сподоби у вријеме безумља постојања сателитске Хитлерове творевине, НДХ Анте Павелића, 1941 – 1945. Ми живући не смијемо никад заборавити пакао оваквог масовног уморства невиних који мученички издахнуше у најгрознијим мукама било у својим кућама, стајама, сјеницама, на њивама, у кршћанским светињама црквама, школама, у шумама, на масовним стратиштима у безданим јамама, као што је и ова овдје под Клеком – Клечка јама гдје су усташе у времену од маја до краја аугуста 1941. године, углавном хладним оруђем усмртиле 452 човјека, само зато што

ПЛАКАЛИ СМО ПЈЕВАЈУЋИ

30. јул 2025.

У деведесет првој години живота, Милена (Алексић) Кецман објављује драгоцјену књигу од значаја за српску културну баштину. Милена је рођена 29. јануара 1934. године у селу Ракелићи, код Приједора. Скоро цијели свој радни вијек провела је у просвјети — најприје као учитељица, а потом као наставница руског језика. Посвећена своме позиву, и након одласка у пензију остала је везана за образовање, усмјеравајући свој труд на очување сјећања и историје родног краја. Вођена жељом да будућим генерацијама остави вриједно свједочанство о прошлости, почела је да сакупља податке о селу, ослањајући се на властита сјећања, казивања комшија и пријатеља, као и доступну документацију. У свом раду обухватила је период Краљевине Југославије, а

Дан када су ме бацили у јаму

30. јул 2025.

“Не сећам се уопште како сам из пећине доспела у jаму, нити ко ме jе тачно од комшиjа бацио у провалиjу. Маjка и сестра су ми причале да су мислиле како сам мртва пошто сам имала грдну рану на глави. Кажу да ми се мозак видео и да jе крв шикљала на све стране, а имала сам тада само десет година. До данас ми jе остао ожиљак на десноj слепоочници, део лобање ми фали, а мозак ми штити само кожа. Тек после пет дана сам се, кажу, освестила и почела да дозивам маjку. Преко мене jе било мртвог народа, jедва су ме извукли испод њих …” Стравично сећање казуjе нам

Распоред богослужења: Прослављање Светих новомученика ливањских

29. јул 2025.

Свети свештеномученици и новомученици ливањски биће прослављени богослужењима у више православних храмова на подручју ФБиХ, Републике Српске, Србије, али и широм света, свуда где данас живе потомци страдалника. 27. јула Чикаго, у цркви Светог Николе, Света литургија у 9.00 часова 29. јула Голињево, у цркви у селу Голињево (Ливно), Света литургија у 9.30 часова Бања Лука,у цркви Светог Јована Богослова, вечерња служба у 18.00 часова Банстол, у цркви Свете Марије Магдалене, акатист, у 18.00 часова 30. јула Ливно, у Спомен капели Св. Великомученице Марине, Света Архијерејска литургија – ДОКЕЧ ВЛАДИКЕ У 9.15, Света Архијерејска литургија у наставку. Београд, у цркви Светог Марка, Света литургија у 8.00 часова Нови Сад, у Саборној цркви,

ПРЕБИЛОВЦИ: Предавањем проф. Милоша Ковића започело обиљежавање годишњице страдања

27. јул 2025.

Историчар Милош Ковић рекао је да геноцид над Србима у Пребиловцима који су усташе починиле 1941. године мора бити уграђен у темеље српског идентитета да би се чувало сјећање на свете мученике и да се то више никад не понови. Ковић је синоћ у Културном центру “Свети краљ Милутин” у Пребиловцима одржао предавање у сусрет обиљежавању Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких и 10 година од освештања Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима. Ковић је рекао да Пребиловци нису обично село и да се може поредити само са српским гетима на Косову и Метохији. “Овде осетите све дамаре српске историје и српског предања, трагедије и васкрсења, голготе и васкрсења. Овде не можете

То људи људима не раде!

26. јул 2025.

Никола Костур из Цивљана у Северноj Далмациjи родио се по други пут кад jе у jуну 1941. испузао из jаме Тучић код Грачаца, где су га с петорицом рођака бациле усташе. За собом jе оставио стотине лешева Срба из суседних села коjе су у jами убиjале доjучерашње комшиjе и кумови од 10. априла 1941, кад jе проглашена Независна Држава Хрватска. Почели су да круже гласови да усташе хватаjу по Босни, Лици и Кордуну Србе, убиjаjу их, муче или живе бацаjу у jаме. Хрвати су демантовали ове вести. Уосталом, приче коjе су кружиле биле су тако страшне да су изгледале невероватне. Хрвати коjи су кумовали са Србима одраниjе и били у

Владимир Бурсаћ: Сећање на више од 100 мушкараца из села Грмуша, код Бихаћа, који су у недељу 27. и 29. јула 1941.г одведени и убијени на стратишту Гаравице

26. јул 2025.

На Гаравицама су људи доведени до вододерина. Ту су им скидали одјећу, и наге ударали маљем, у потиљак и слепоочницу. Људи су падали, канали су се пунили мртвим тијелима. Рано ујутру у недељу 27.јула 1941.г службена лица НДХ улазе у село. У питању је била група од око 18 наоружаних људи предвођених двојицом новопостављених кнезова села (Кутлача Стево и Миљуш Пајо). Ови људи су рано ујутру зашли по селу и позвали све одрасле мушкарце да дођу код школе и донесу оружје и војничке униформе. Људима кажу ”да је од власти дошло наређење да људи предају оружје, ма какво оно било. Оружје треба да донесу код цркве и школе, добиће потврду да

УОЧИ ОГЊЕНЕ МАРИЈЕ

24. јул 2025.

То су ти дани када су их у колони повели, када деци нису дали ни кап воде, када су жене унезверено стезале децу, једно у наручју друго за руку… То су ти дани када су, никоме криви, живи летели на дно дубоких крашких јама. То су ти дани када су Срби нестајали, одлазили заједно у вечност. Пише: Цвијета Радић То су ти дани када ти врелина ваздуха улази у груди, а сунце сиђе до самог темена. То су ти дани када се радујеш зрелом житу и зрелој трави и гледаш у небо хоће ли се умилостивити земљи топлом капи кише… Не, не. То су ти дани када су они стезали

ПРОШАО КРОЗ ЛОГОРЕ НА СТАРОМ САЈМИШТУ: Преживео рањавање, тифус, глад и бомбе

23. јул 2025.

Логораш Раде Влаисављевић (95) подржао иницијативу “Новости” да се обележе стратишта. Имао 20 година и 40 килограма, погођен у обе руке и ногу. Био и на принудном раду. РАДЕ Влаисављевић (95) један је од најстаријих, а можда и најстарији преживели логораш који је прошао кроз логоре на Старом сајмишту. Ту је доживео савезничко бомбардовање, у априлу 1944, па је пребачен у Милишића циглану на Звездари. Много његове сабраће, логораша, изгинуло је или умрло од глади и тифуса. Управо зато је овај витални деведесетпетогодишњак поздравио иницијативу “Новости” да држава достојно обележи масовне гробнице на Гардошу и Бежанији, где је покопано између 11.000 и 14.000 српских жртава. Историчар Милан Кољанин из Комисије

Златомир Лазић: УСТАШКИ РЕВИЗИОНИЗАМ ЦРКВЕ У ХРВАТСКОЈ

23. јул 2025.

Искрено, ми Срби смо у константној дефанзиви, са импулсивном реакцијом, на мах, без истрајности и континуитета, са јако оскудним знањем наших историчара. Не смем ни да помислим шта би било са нашом културом сећања на страдање деце у НДХ да није било Драгоја Лукића. А Лукић то није писао јуче, већ пре готово пола века. И био је једно од те деце. И није мрзео Хрвате, напротив. Њему за то није био потребан Тито, као што је данас „српским медијима“ и професионалним аналитичарима, који не силазе са националних ТВ, потребан Вучић. Имао сам прилике да у једном сећању Јане Кох, која је као активиста Црвеног крижа из Загреба учествовала у

Истина о хрватској борби против нацизма

23. јул 2025.

Све учесталији и безобзирнији покушаји ревизије историје Другог светског рата захтевају да се неспорне чињенице не забораве, већ да уђу у колективно памћење. То се пре свега односи на геноцид који је над Србима извршила НДХ, коју је и идејом – уклонити реметилачки фактор, и делом – новим геноцидом, оствареним не само у „Бљеску” и „Олуји”, већ и целокупном потоњом политиком, наследила Република Хрватска, која се сада, без имало скрупула, жели приказати као највећи борац против нацизма. Притом заборавља одушевљени дочек Загрепчана уз цвеће на Хитлеровим тенковима и панично масовно бежање истих пред падом Загреба, најдуже опстале престонице фашистичких држава, јер Тито није допустио да Стаљин испуни обећање дато Павелићу,

ТО ЈЕ НАМА ЛИКА

22. јул 2025.

Ето, дошла сам ти Лико, дошла на моју дедовину, на моја два рода, два презимена, две крсне славе – Светог Николу и Светог Ђурђа, два имања, два кућишта и два прага у корову. И нико ми се није обрадовао… Нико ме није ни познао… Пише: Гордана Достанић „Дошла сам ти, Лико! Да ли сам домаћин или гост?…“ – говори Оливера своју причу над пријебојском јамом Голубњачом. Мени је после дуго одзвањао у ушима само тај почетак њене приче о Лици: „Дошла сам ти, Лико…! Дошла сам ти, Лико…!“ Онда сам у себи те речи шапатом понављала и питала се зашто их понављам и зашто сам јој дошла. Како много радости,

ГЕНОЦИДНА ИДЕОЛОГИЈА ХРВАТА

22. јул 2025.

− о узроцима и времену настанка − Пише: Василије Ђ. Крестић Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог светског рата улепшавани и дотеривани према дневнополитичким потребaма, питање државног и историјског права Хрватске, које је у основи свих српских и хрватскох неспоразума, сукоба, геноцидног страдања Срба, па и рата до којег је дошло између њих 1991. године, није приказано на научно веродостојан начин. Стога што се без