Стратишта НДХ Архиве - Страница 237 од 355 - Јадовно 1941.

75 година од страдања 52 ученика школе у Шарговцу

7. фебруар 2017.

РЕПУБЛИКА СРПСКА, ЈУ ОСНОВНА ШКОЛА „ЂУРА ЈАКШИЋ“ СУБОТИЧКА бр. 28 БАЊА ЛУКА Телефон / факс 051/ 380- 980, 051/381-840; е-mail: [email protected] Поштовани, Позивамо Вас да у уторак, 7. фебруара 2017. године посјетите ЈУ Основну школу “Ђура Јакшић“ и присуствујете обиљежавању 75 – годишњице страдања 52 ученика наше школе. Тога дана, с почетком у 12 часова и 30 минута, прекинућемо тишину, проговорити о овом догађају и одати почаст невиним жртвама. Надамо се да ћете својим присуством увеличати овај важан догађај. С поштовањем, Директор: Дарко Томић Везане вијести: СПОМЕН-ПЛОЧА КАО ЗНАК СЈЕЋАЊА НА 52 УЧЕНИКА РТРС – документарни филм „НИНА“ – Свjедочанство о покољу у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац

Комисије о Степинцу у Новом Саду 13. и 14. фебруара

7. фебруар 2017.

Трећи састанак католичко-православне мешовите комисије, која разматра живот и дело Алојзија Степинца пре, током и након Другог светског рата, требало би да буде одржана 13. и 14. фебруара у Новом Саду, а како је раније најављено, она ће се бавити односом кардинала Степинца према НДХ. Никола Кнежевић из новосадског Центра за истраживање религије, политике и друштва, рекао је у изјави за Танјуг да ће трећа и четврта рунда бити најтеже за преговоре, јер се мишљења и погледи према прошлости овде највише разилазе. Према његовим речима, четврта рунда требало би да разматра однос Степинца према СПЦ. Оцењујући да ће пета рунда можда бити и најмање оптерећена историјским тумачењима, јер ће се бавити

Имена и презимена банијских Срба (3)

6. фебруар 2017.

Наставак Лађевић, Лазан, Лазаревић, Лазић, Лалић, Ландуп, Лапчевић, Лацковић, Латин, Латрија, Лелић, Лемић, Летић, Летица, Ливун, Ликар, Липар, Лисица, Литра, Личанин, Личина, Ловреновић, Ловрић, Лончар, Лончаревић, Лотина, Лукач, Лукачевић, Лукић, Лумија… Љиљак, Љубинковић, Љубичић, Љубишић, Љубовић, Љубојевић, Љубојевић-Павловић… Мађар, Мађарац, Мазалица, Мајкић, Мајсторовић, Малача, Малбаша, Малбашић, Малевић, Маленчић, Малешевић, Маливук, Малинић, Маљковић, Мамић, Мамузић, Мандић, Манић, Манојловић, Марин, Маринковић, Марић, Маричић, Марјановић, Маркиш, Марковић, Мартиновић, Мартић, Марушић, Марчетић, Масловара, Матијашевић, Матијевић, Матић, Матковић, Мацакања, Мацановић, Мацут, Мачак, Маџарац, Машала, Машић, Меанџија, Медаковић, Медаковић-Бојић, Медведњак, Медић, Менићанин, Месар, Метикош, Мећава, Мијановић, Мијатовић, Мијук, Микашиновић, Микелић, Микић, Микичић, Микулић, Милакара, Милаковић, Миланковић, Милачевић, Милашиновић, Миленковић, Милетић, Милешевић, Милинковић, Милић, Милићевић, Миличевић, Миличић,

Борис Беговић: Три четвртине века

6. фебруар 2017.

Налаз да је НДХ била држава, сматрам, даје посебну тежину њеном злочиначком карактеру. А свака годишњица њеног оснивања прилика је да даље и дубље истражујемо тај стравичан поредак. Приближава се 75 година откако је 10. априла 1941. проглашена Независна држава Хрватска. Тај чин и оно што је следило у 49 месеци њеног постојања спадају, вероватно, у најмрачнија поглавља историје јужнословенских простора и најтрагичнија српске историје. О природи те творевине, њеном пореклу и резултатима, бар што се бројки тиче, ипак не постоји консензус. Једино што се, изгледа, сви слажу око тога да је њено политичко наслеђе још увек живо – најновији модни трендови из Загреба упућују на виталност идеја на којима

Угашена огњишта

6. фебруар 2017.

Десетогодишњицa постојања завичајног портала Пребиловци – село на интернету обиљeжена је електронском књигом ”Угашена огњишта”. Књига представља допринос култури сјећања o страдању народа у Пребиловцима 1941. године. Е-book појавила се о Савиндану 2017. године. У свјетским релацијама дубинa и ширинa злочина у овом селу могуће је упоредити једино са страдањем чешког села Лидице. У Пребиловцима, многољудном селу, на почетку Другог свјетског рата, из чак 61 породицe нико није преживио. Из тих фамилија ликвидирано је 227 чељади – за херцеговачке прилике читаво једно село. Приређивачи ”Угашених огњишта” користили су аутентичне изјаве преживјелих Пребиловчана које су дате послије Другог свјетског рата Државној комисији за утврђивање злочина као и друге архивске изворе, поменик жртава Српске православне цркве и

Зашто су потомци жртава незадовољни поставком јасеновачког музеја

6. фебруар 2017.

Међународна алијанса за сећање на Холокауст која окупља више од 30 земаља, позвала је крајем прошле године Хрватску да иновира поставку у јасеновачком музеју, да је употпуни информацијама о историјском контексту и о одговорнима за злочин у на том стратишту током Другог светског рата. Сталну поставку у јасеновачком музеју критикују предстваници Рома, Јевреја и Срба још откако је постављена 2006. године. На месту на којем је некад био концентрациони логор Јасеновац нема никаквих трагова, јер су их на крају рата усташе уништиле. Осим споменика Камени цвет, ту је и Музеј, место где би посетиоци могли да се упознају са свим ужасима који су се ту догодили. Управо се то оспорава

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац.

Парастос за 2.300 Срба које су поклале усташе

5. фебруар 2017.

Код Спомен-костурнице у Дракулићу служен је парастос за 2.300 Срба које су у само једном дану прије 75 година поклале усташе у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Служењу парастоса присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, министар правде Српске Антон Касиповић, српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић, делегација Народне скупштине Републике Српске, градоначелник Бањалуке Игор Радојичић. Парастосу, након којег ће бити положени вијенци на Спомен-костурницу и одржани пригодни говори, присуствују и представници невладиних организација проистеклих из одбрамбеног отаџбиниског рата, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Претходно је у

Милаковић: Дан усташког покоља у Дракулићу прогласити Даном жалости

5. фебруар 2017.

Потпредсједник Скупштине Града Бањалука Милан Милаковић поднијеће идуће седмице градском парламенту иницијативу да се даном жалости на подручју града прогласи 7. фебруар, дан када су 1942. године усташе поклале око 2.300 Срба, међу којима 551 дијете, у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. „Иницијативу предлажемо имајући у виду да тог дана грађани Бањалуке треба да изразе почаст свим жртвама овог покоља, који се не смије заборавити“, изјавио је Срни Милаковић, који је данас пристуствовао парастосу у бањалучком насељу Дракулић, гдје се обиљежава 75 година од усташког покоља. Сваке прве недјеље у фебруару служи се парастос и заупокојена литургија у храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу, а први

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац.

У Дракулићу почело обиљежавање 75 година од усташког покоља

5. фебруар 2017.

Светом литургијом у Спомен-храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу јутрос је почело обиљежавање 75 година од усташког покоља Срба у том бањалучком насељу, као и у оближњим мјестима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. Литургији присуствују директор републичког Секретаријата за вјере Драган Давидовић, представници града Бањалуке, потомци жртава овог усташког покоља и бројни грађани Бањалуке. Након литургије, код Спомен-костурнице у Дракулићу у 12.00 часова биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године извршиле покољ Срба у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је

Скулптуре Катарине Трипковић и цртежи Драгана Јеловца са изложбе „Јасеновац – право на незаборав” (Фото Н. Т.)

Шта су Италијани и Немци писали о логорима у НДХ

5. фебруар 2017.

У својој књизи „Југославија 1941” Италијан Салваторе Лои пише да је Србин био крив за један „огромно сраман злочин” – што се родио као Србин Ранка Шукунда, рођена Билић 1933, а преминула прошле године, са свега својих девет година била је заточеник логора Стара Градишка у НДХ. Њена старија сестра Анка имала је 18 када је убијена у Јасеновцу. Партизани су 1943. били надомак тога да ослободе логор у Старој Градишки и власти логора су се повлачиле. Ранку је тада узео један домобран и одвео својој кући. Тако је Ранка одрасла с амбивалентним осећањима. Са сетом и нежношћу сећала се Хрвата који су јој спасили живот и односили се према

75 година од покоља у Штрпцима код Прњавора

5. фебруар 2017.

На данашњи дан, 7. фебруара 1942. године, навршава се тачно 75 година од усташког покоља Срба, углавном жена и дjеце у прњаворском селу Штрпци. Оваj злочин се догодио на исти дан када и наjвећи хрватски злочин у jедном дану у току Другог свjетског рата, односно злочин геноцида у бањалучким селима Дракулић, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац када jе усмрћени између 2.300 и 2.700 Срба, од чега 551 диjете. У спомен-храму Светог Јована Богослова у штрбачком засеоку Ганинци, данас jе служена заупокоjена литургиjа и помен за све невино пострадале у фебруару 1942. Догађаj коjи се збио приjе равно 75 година jе у народу нашег краjа изблиjедио, те jе ово jедан од начина да се молитвено

Данас парастос убијеним Србима у Дракулићу

5. фебруар 2017.

Служењем литургије и парастоса, те полагањем вијенаца на споменик у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 75 година од усташког покоља над српским становништвом у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Обиљежавање почиње у 9.00 часова служењем Свете литургије у Спомен-храму Светог Великомученика Георгија у Дракулићу, речено је Срни у Српској православној црквеној општини Дракулић. У 12.00 часова код Спомен-костурнице у Дракулићу биће служен парастос за невино убијене, након чега ће бити положени вијенци и одржани пригодни говори. Усташе су у раним јутарњим часовима 7. фебруара 1942. извршиле покољ над српским становништвом у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима,

Парастос у Дракулићу, 01. фебруара 2015. Фото: Д. Борковић

Овдје управо анђели Божији плачу

4. фебруар 2017.

Бесjеда Оца Срђана Рољића на парастосу у Дракулићу Помаже Бог, драга браћо и сестре! Сабрали смо се на овом светом мjесту страдања. Свети владика Николаj о страдању православних Срба упечатљиво свjедочи: “Питао ме jедан Рус, колико jе жртава дала Србиjа у прошлом рату. Једну четвртину свога становништва, одговорио сам. А колико то износи? питао jе он даље. То jе, рекох му, више него све становништво Албаниjе. Или то jе као кад би Италиjа или Француска жртвовале по 10 милиона, или Немачка преко 15 милиона, или рецимо кад би Америка изгубила 30 милиона, или Русиjа 40 милиона, или Индиjа 90 милиона, или Китаj 100 милиона. Тек тада jе таj добри брат

Дјечји логор у Стаклани, Сисак, 1942. Фото: ЈУСП Јасеновац

Страдала 721. 000 Срба, што је 80 одсто укупних губитака

4. фебруар 2017.

У Другом свjетском рату, на подручjу данашње БиХ, страдала jе 721.000 Срба, муслимани су имали 68.000 страдалих, а Хрвати 24.000. Посљедица свега jе радикална промjена демографске слике, наводи Директор београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоjе Иванишевић. Приредила: Весна ШУРБАТ Током Другог свjетског рата, на подручjу данашње БиХ, од 904.000 страдалих – 721.000 су Срби, коjи су чинили готово 80 одсто укупних губитака, истиче историчар Миливоjе Иванишевић. Муслимански губици у БиХ износили су 68.000 лица, односно 7,5 одсто, а хрватски 24.000 или 2,7 одсто од укупних губитака БиХ. Страдала су и 11.024 Јевреjа. Иванишевић указуjе да jе разлог за прикривање српских губитака то што су показатељи првог

Боримо се против заборава

2. фебруар 2017.

У целом свету 27. јануара обележен је дан сећања на Холокауст. Централна манифестација одржана је у Генералној скупштини Уједињених нација, док је једна од пратећих манифестација била изложба поводом 75 година од оснивања злогласног логора Јасеновац, која је отворена у граду Хобокен у америчкој држави Њу Џерзи. Делегацију Србије у Генералној скупштини УН предводио је Владимир Божовић, саветник и специјални изасланик председника Владе Србије Александра Вућића. Божовић је разговорао и са Генералним скретаром Уједињених нација Антониом Гутересом и замолио га да следеће године Република Србија учествује у обележавања дана Холокауста и у самој згради УН, пратећим програмом и изложбом. Како је истакао, посебно га је импресионирала порука овогодишњег главног говорника,