arrow up
Драган Марковина Фото: telegram.hr

Редикулозне иницијативе клерикалне и проусташке деснице нормално би друштво једноставно игнорисало

Како идеје које су некад биле недопустиве постају мејнстрим Милитантне католичке групације успјеле су произвести атмосферу у којој се сасвим озбиљно расправља о томе који су наслови због неморала недопустиви у средњошколској лектири, треба ли забранити позоришну представу или плакат за представу, а антисрпство иницијативе за промјеном изборног закона се готово и не скрива. Између нове клерикалне и старе проусташке деснице нема формалних додира, али се оне налазе на истом задатку увођења једнообразног тоталитарног друштва и укидања умјетничких слобода. Здраво и модерно друштво о таквим идејама не полемише, него их примјерено исмије и једноставно прескочи Хрватска јавност представља примјер узорка на који начин допуштање редикулозних и опасних иницијатива с временом

Светосавска омладинска заједница Бијељина организује предавање на тему "Моје Јадовно". Народна библиотека "Филип Вишњић" Бијељина Четвртак, 29.децембар 2011.године у 18:00 часова

Сјећање на хероје борбе против фашизма

Полагањем вијенаца на споменик антифашистима и пријемом у Градској управи Бијељине данас су чланови СУБНОР-а обиљежили дан првог ослобођења града у Другом свјетском рату 1943. године. Градоначелник Бијељине Мићо Мићић обећао је потомцима и поштоваоцима тековина антифашистичке борбе да ће све бисте народних хероја из Семберије, које су у ранијем периоду оштећене и уклоњене са градски улица, бити враћене на једно мјесто у Градски парк. „Не смијемо заборавити велике жртве и борбу народа против фашизма као највећег зла у историји“, рекао је Мићић на пријему за чланове градске организације СУБНОР-а и њихове госте из удружења антифашиста у сусједној Србији и Федерацији БиХ. Предсједник СУБНОР-а у Бијељини Михајло Видић подсјетио је

Сјећање Ђује Вуклиш

Апстракт: Овај текст садржи сјећање Ђује Вуклиш, рођене 1930. у породици Марин у Бачванима, општина Козарска Дубица. Сјећање садржи кратак историјат породице, праћен детањним приказом личног доживљаја током окупације и рата, с посебним освртом на збјегове у Козари и на страдање током Козарске офанзиве, као и даљи ток рата у селима дубичког краја. Сјећањеје забиљежио и средио за објављивање њен унук Горан Вуклиш. Кључне ријечи: село Бачвани; Козара; логор Јасеновац; усташе Бака Ђуја Вуклиш (1930), желећи да сачува сјећање на страдање своје породице, али и страдање српског народа Поткозарја, дала ми је у задатак да вјерно запишем њене ријечи. Из родног села Бачвани код Козарске Дубице, са својим народом кренула је пут

(Фото Танјуг/С. Радовановић)

Весић: Израђен Нацрт закона о Старом Сајмишту

ЈАСЕНОВАЦ – Комисија за претварања у меморијални комплекс места где је био нацистички логор Старо Сајмиште израдила је Нацрт закона о Старом Сајмишту, изјавио је градски менаџер Горан Весић, који је данас присуствовао седници те комисије у манастиру Јасеновац у Хрватској. „Потпуно је природно да будемо данас у Јасеновцу, с обзиром на то да је, после 10. маја 1942. године, када су нацисти објавили да су убили све Јевреје у Београду, логор Старо Сајмиште служио углавном за Србе и антифашисте са подручја Козаре, који нису могли да буду депортовани у Јасеновац, јер је тај логор био препун”, рекао је Весић новинарима. Он је истакао да је веза између Јасеновца и Старог

Фото: Неда Радуловић-Viswanatha

Француски поучак

Намргодио се сигурно тога 16. јула хрватски премијер, а презриво је зафрктала и шефица државе, чувши говор француског предсједника Emmanuela Macrona пред члановима владе, преживјелим логорашима, рабинима и градоначелницима, говор којим је прекинуо 70-годишњи завјет ћутње и порицање француске одговорности за Vel’ d’Hiv, случај прогона из 1942. више од 13 хиљада Јевреја од којих је већина скончала у Аушвицу, а међу њима и 4115 дјеце. Бројка, свакако, кудикамо мања од оне страдалих Срба, Јевреја и комуниста у хрватском Јасеновцу. „Осуђујем све смицалице оних који данас говоре да Vichy није био Француска, није наравно представљао цијели француски народ, али јест био власт и администрација“. За злочин депортације Јевреја, махом избјеглица који су 1938.

hercegovina-prebilovci-2012-11.jpg

Пребиловци 1990. – Видео – парастос код Шурманачке јаме

У августу 1941. године, у вриjеме великог геноцидног покоља Срба у Независноj Држави Хрватскоj, убиjено jе  826  од укупно 1000 српских житеља Пребиловаца. Међу страдилима су скоро све жене и дjеца из села.  Наjвише их jе убиjено у Шурманачкоj jами код Међугорjа. Жртве рата Пребиловаца до краjа рата достигле су цифру од 850, што jе 85 одсто  српских становника села. Према истраживању jапанског дневног листа „Асахи шимбун“,  Пребиловци су међу четири наjстрадалниjе села у свиjету у Другом свjетском рату. За исти лист геноцид Хрвата над Србима у Другом свjетском рату jе jедно од обележjа глобалне историjе 20. века. Преживjели очеви и браћа жртава одлучили су jош у току рата да поново засниваjу породице и да сачуваjу село.

Вељко Ђурић Мишина

Вељко Ђурић Мишина: Удворичком политиком према Хрватској издајемо жртве

Политика у савременој Србији у много чему представља само прости наставак оне која је вођена у комунистичкој Југославији, у том контексту треба посматрати однос свих политичара од распада Југославије до данас не само према Јасеновцу него и према НДХ, истиче проф др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида  Српски народ је у дубокој моралној кризи. Саберите злочине у породици, прихватите чињеницу да је државни врх криминилизовао народ од дна до врха, да систем дрогира омладину, а прост народ ријалитији. Једнопартијски плурализам и беспоговорна послушност вођи су нешто што нас спречава да идемо напред ка бољитку. Тако је пропуштена прилика да у директном разговору са обожаваоцима лика и дела надбискупа

Часни Крстови на мјестима уништених православних храмова на Банији

ПЕТРИЊА – Парохију петрињску поред града Петриње чини још 55 насељених мјеста, на чијем је подручју до Другог свјетског рата било чак 18 функционалних храмова. Највећи број храмова уништен је у току Другог свјетског рата, док су преостали уништени у току посљедњих ратних збивања, те је од укупно 18 некадашњих храмова чак 10 уништено до темеља. На тим мјестима данас није остао ни „камен на камену“ који би вјерно свједочио о постојању и мученичкој судбини ових светиња. Тим поводом парох петрињски Саша Умићевић покренуо је иницијативу за обиљежавање тих мјеста. „Како би се ова мјеста, освећена молитвама и покајничким сузама генерација вјерника сачували од заборава и означили, покренули смо иницијативу за израду

Маринко Чулић

Пoврaтaк у 1941.

У сjajнoj књизи ‘1941. – гoдинa кoja сe врaћa’ Гoлдстeин je oписao пaртизaнe кao нeку врсту УНПРOФOР-a кojи je сприjeчиo рaт Хрвaтa и Србa и усмjeриo их у зajeдничку бoрбу прoтив oкупaтoрa и кoлaбoрaнaтa. Дaнaс нeмa никoгa ткo би прeузeo ту улoгу и Хрвaтскa je зeмљa бeз aмoртизeрa кojи би уклoнили мeђунaциoнaлнe, aли и другe кoнфликтe Jaкo je дoбрo дa je тo критиковалa и пoвeћa групa кoлeгa из лиjeвoлибeрaлних нoвинa, пa ћeмo oвдje сa зaдoвoљствoм бити пojaчaлo тих критикa. Дa, вeликa je, у нeбo вaпиjућa срaмoтa дa je Aндрej Плeнкoвић пристao дa ‘Хитлeр из нaшeг сoкaкa’ Maркo Скejo будe рaвнoпрaвни сагoвoрник њeгoвим министримa, a истoдoбнo je у пoвoду смрти Слaвкa Гoлдстeинa пoслao породици крaтки тeлeгрaм сучешћа

Нeмa их вишe – oбиљeжja у Вoдoтeчу

Стрaх у Вoдoтeчу

У Лици зaбиљeжeнo нoвo скрнaвљeњe aнтифaшистичких спoмeникa: Укрaдeнe су плoчe с имeнимa рaтних жртaвa и бoрaцa тe три бистe нaрoдних хeрoja стрaдaлих нa oвoм пoдручjу Сeлo Вoдoтeч у Личкo-сeњскoj жупaниjи, сeдaм килoмeтaрa удaљeнo oд Брињa, крaсиo je Спoмeн-пaрк брaтствa и jeдинствa сa скулптурaмa бoрaцa и бистaмa трoje нaрoдних хeрoja тe плoчaмa нa кojимa су билa имeнa пoгинулих пaртизaнa и жртaвa рaтa. Нaрoднoг хeрoja Ивицу Лoвинчићa су 1942. гoдинe стриjeљaли Taлиjaни, Љубицу Гeрoвaц су истe гoдинe убили и пoтoм мaсaкрирaли устaшe, a Срђaн Узeлaц je 1944. гoдинe пoгинуo у бoрби с устaшaмa. Нeпoзнaти пoчиниoци срeдинoм мjeсeцa oдниjeли су дeвeт плoчa и свe три бистe, a мjeштaни кojи живe пo рaштркaним зaсeoцимa шoкирaни су дoгaђajeм. – Пoчeткoм рaтa

Пребиловци (Фото: Jadovno.com)

Село које је постало синоним за страдање Срба у НДХ: Најстрадалније село у Европи у Другом светском рату (ВИДЕО)

Да ли сте чули за село Пребиловци, у општини Чапљина? Ово село је постало синоним за страдање Срба у НДХ, јер је у свега неколико дана августа месеца 1941. године број Срба у овом селу смањен са око 1.000 на испод 200. По овоме су најстрадалније село у Европи у Другом светском рату, а међу првих неколико у свету по истој статистици. Село иначе датира још из средњег века, о чему постоје бројни записи у документима и архивама. Чак и први турски попис Херцеговине неспорно говори да је ово село и сво окружење „српска земља“ чиме се даје неспоран одговор на питање „чија је земља Херцеговина?“ . Православци су били

Prebilovci2.jpg

Слово Милорада Екмечића 1990 у Пребиловцима

Пред пребиловачком школом гдjе су били пренешени костурни остаци извађени из Голубинке и jош неколико херцеговачких jама. Слово Милорада Екмечића jе одржано након опиjела коjе jе служио Митрополит Дабробосански и епископ Захумско- херцеговачки високопреосвећени Владислав. „Над отвореним гробом, тужни зборе, данас не треба лагати. Не треба изговорити нити jедну криву риjеч. Данас не треба дати повода за осjећање да се са људском свиjешћу може правити погодба. Данас треба зборити истину. Прошло 76 година од оног кобног љета 1941., када су хрватске усташе покушале да граде своjу државу на костима невине дjеце и жена. Иако нису jедини, Пребиловци у том ђердану стратишта и великих гробница, заузимаjу jедно од главних мjеста. Над

Јасеновац Фото: РТРС

Саборни храм добио мошти јасеновачких мученика

Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару је од преосвећног епископа пакрачко-славонског Јована добио дио моштију Светих мученика јасеновачких. Из Митрополије црногорско-приморске саопштено је да је посебан благослов што је ријеч о моштима дјеце која су мученички пострадала у дјечијем логору у селу Млака, недалеко од Јасеновца. „О дубини усташких злочина најбоље говори податак да је злогласна Независна Држава Хрватска била једина земља у свијету која је имала концентрационе логоре за дјецу“, наводи се у саопштењу. У саопштењу се подсјећа да су, осим логора у Млаки, српска дјеца страдала и у логорима у Јастребарском и Сиску. „Више од 20.000, углавном српске дјеце, страдало је у овим логорима“, наводи се у

Зашто?

Сваки човек својим мртвима постави обележје, као спомен да су постојали и свет својим животом обдарили. Сваки народ, онима који су за њих у ратовима гинули, подигне обележје, за спомен на њихову жртву. Дирати у те спомене мртвима је вандалски чин јер значи, не пуко рушење камена, већ узнемирење душе покојника која живе не може у том чину зауставити. Такав вандалски чин догодио се неког од претходних дана (или ноћи) у селу Челебић, на спомен-гробљу на Барјаку. Спомен-плочу са именима страдалих Челебићана у рату 1992-1995.године, непозната особа (или особе) су у безумном чину мржње разлупале. Тиме су повредили осећања не само Срба него сваког човека који поштује своје и туђе

„Старохрватски поздрав“

Од свог доласка на власт, HDZ („Hrvatska demokratska zajednica“) упорно покушава да рехабилитује и у службену употребу врати подрав ZDS (Za dom-spremni!) као тобож наводни „старохрватски“, а не службени поздрав хрватске фашистичке NDH. Дежурни тумачи хрватске „тисућљетне повијести“ (непостојећа миленијумска историја), труде се да пронађу прихватљиво објашњење за ЕU која се заклиње у европски антифашизам, али ипак не слави Дан победе кога су брже преименовали у Дан Европе, само да се не помиње антифашистичка победа у Другом светском рату, где су и Хрвати као народ учествовали на страни нациста и фашиста, док су појединци као антифашисти били у два српска покрета отпора, све док Црвена армија није скршила нацистичку војску у Стаљинграду!

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.