Намргодио се сигурно тога 16. јула хрватски премијер, а презриво је зафрктала и шефица државе, чувши говор француског предсједника Emmanuela Macrona пред члановима владе, преживјелим логорашима, рабинима и градоначелницима, говор којим је прекинуо 70-годишњи завјет ћутње и порицање француске одговорности за Vel’ d’Hiv, случај прогона из 1942. више од 13 хиљада Јевреја од којих је већина скончала у Аушвицу, а међу њима и 4115 дјеце. Бројка, свакако, кудикамо мања од оне страдалих Срба, Јевреја и комуниста у хрватском Јасеновцу. „Осуђујем све смицалице оних који данас говоре да Vichy није био Француска, није наравно представљао цијели француски народ, али јест био власт и администрација“. За злочин депортације Јевреја, махом избјеглица који су 1938.

Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару је од преосвећног епископа пакрачко-славонског Јована добио дио моштију Светих мученика јасеновачких. Из Митрополије црногорско-приморске саопштено је да је посебан благослов што је ријеч о моштима дјеце која су мученички пострадала у дјечијем логору у селу Млака, недалеко од Јасеновца. „О дубини усташких злочина најбоље говори податак да је злогласна Независна Држава Хрватска била једина земља у свијету која је имала концентрационе логоре за дјецу“, наводи се у саопштењу. У саопштењу се подсјећа да су, осим логора у Млаки, српска дјеца страдала и у логорима у Јастребарском и Сиску. „Више од 20.000, углавном српске дјеце, страдало је у овим логорима“, наводи се у