arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Сима Мраовић

Сима Мраовић – Јасеновац није „страдање неког народа на неком Балкану”

Како се десило да организација изложбе о Јасеновцу у УН буде поверена асоцијацији на чијем челу је музичар из Канаде, и да ли је ова чињеница довољна да објасни што се у називу изложбе не помињу ни НДХ, ни Срби, ни Хрватска, већ Балкан и Славонија? Разговарала Мила Милосављевић На предлог Израела, Генерална скупштина Уједињених нација, на свом заседању 1. новембра 2005, једногласно је прихватила да се 27. јануар одреди као Дан сећања на Холокауст. У том смислу, у тачки 6 ове резолуције захтева се да генерални секретар успостави програм на тему „Холокауст и Уједињене нације“, као и мере које ће мобилисати цивилно друштво на сећање на Холокауст. У оквиру

Prebilovci_u_Hristovom_narucju.jpg

ВИДЕО: Пребиловци у Христовом наручју

Када се ишчита и чуjе прича о Пребиловцима, човjек остане затечен, запањен, збуњен свим оним шта jе, како jе и зашто jе учињен злочин, коjи кроз  прошли виjек  траjе и понавља се, изнова исти, у мржњи и злу. Пребиловци ни данас немаjу таблу, одредиште и путоказ гдjе су. Али они имаjу божиjи путоказ, и догађаjе коjи су их уз вjечно памћење и помен  на небу, на земљи, и први пута опиjелом одржаним у jами под земљом ставили и на небески трон. Васкрсли Пребиловци дочекли су овог августовског jутра, на jугу, краj Хутова, Неретве, Брегаве на бриjегу у Пребиловцима, на ново ходочасно мjесто, Васкрсење храма, коjи као да jе са неба

Стари Брод на Дрини Фото: РТРС

Стари Брод на Дрини: Камен-темељац за музеј посвећен српском страдању (ВИДЕО)

У спомен-комплексу у Старом Броду на Дрини положен је камен-темељац за музеј. Биће посвећен страдању српског народа 1942, када је усташка Црна легија под командом Јуре Францетиће, звјерски убила више од 6.000 Срба Подриња и Романијског платоа. Након подизања крста 2008. и освећења Спомен капеле 2014, јавила се потреба за изградњу музеја који ће подсјећати на голготу и усташки злочин над српском нејачи, на празник Младенце ’42. Музејска поставка је спремна. – На поставци смо радили осам година. Завршена је прошле године, и у њој ће бити приказани документи, слике са стратишта од Сарајева до Старог Брода које смо могли да документујемо, каже свештеник, Драган Вукотић. – Спомен-комплекс треба да свејдочи

Утјецајни јеврејски портал: „Хрватска безочно скрива своје злочине у холокаусту“

ЗАГРЕБ – Амерички онлине часопис Таблет, покренут 2009. године, један је од најутјецајнијих јеврејских медија на свијету који цитирају сви, од New York Timesa до Associated Pressa. Ових дана је на Таблету објављен дуги текст Menachema Rosensafta под насловом “Хрватска безочно покушава избацити из повијести своје злочине у холокаусту”, у којем се Хрватска смјешта у контекст “алармантног и све већег вала антисемитизма у источној Еуропи”. Ријеч је о најновијем примјеру тога како политика хрватских власти према мањинама и антифашизму наноси штету међународном имиџу РХ, преноси портал „Индеx“. На почетку текста се подсјећа да је водство јеврејске заједнице, заједно с лидерима српске мањине, бојкотирало протекле двије године државне комеморације у Јасеновцу, “показујући импресивну моралну

ДЕСНИЧАРСКИ ИСТОРИЧАРИ ПРОТИВ ЗАБРАНЕ ПОЗДРАВА „ЗА ДОМ СПРЕМНИ“

Група десничарских хрватских историчара упутила је апел властима у коме се противе забрани усташког поздрава „За дом спремни!“ те упозорили да ће, уколико до тога дође, „настати цензура и контрола мишљења“. Ови историчари тврде да је ријеч о превентивном апелу због рада Комисије за суочавање са посљедицама владавине недемократских режима, те захтијевају гарантовање „слободе мишљења, говора и историјског истраживања, као и прекид са покушајима наметања и прописивања такозваних историјских истина“. Међу потписницима апела су Иво Банац, Никица Барић, Владимир Гајгер, Златко Хасанбеговић, Tомислав Јоњић, Марио Јареб, Ана Ледерер, Јуре Кришто, Анђелко Мијатовић, Слободан Просперов Новак и Амир Обхођаш, преносе хрватски медији. Клуб посланика Истарског демократског сабора /ИДС/, Приморско-горанског савеза /ПГС/

Glinski_Gesk.jpg

Утакмица живота десног крила ‘Гешка’

Судбина храброг глинског ногометаша коjи jе утекао усташком оружjу: Наjбољи предратни нападач глинског ногометног клуба Никола Самарџиjа био jе jедина преживjела жртва маjског погрома. Побjегао jе иако jе био рањен   Уочи Другог свjетског рата наjвећу популарност у Глини уживали су ногометаши ‘Гешка’ – Глинског шпортског клуба, основаног jош 1920., коjи се успjешно такмичио у Сисачкоj ногометноj жупи. Клуб jе наступао на Оберстариjи, некад омиљеном шеталишту старих Глињана, коjе ће се концем 1930-их преуредити у ногометно игралиште и свечано отворити у прољеће 1939., када у Глини по први пут гостуjу велики загребачки клубови – ХАШК и Грађански. Пред почетак првенства 1940/41. у Глини гостуjе и Репрезентациjа Загребачког ногометног подсавеза, а

Списак 1.603 породице из 1948. године: Колонисти у Новој Гајдобри

Списак колонизованих породица у Новој Гајдобри (по попису из 1948.) Током четворогодишњег рата од 6. априла 1941. до 27. маја 1945. године, Југославија је претрпела огромна материјална разарања. Рат је однео пуно жртава, дошло је до значајних политичких промена у корист Комунистичке партије Југославије, а одласком превасходно немачке националне мањиме са простора данашње Војводине током 1944. и 1945. године осетио се значајан мањак пољопривредне радне снаге. У склопу плана везаног за обнову земље 23. августа 1945. године, донет је Закон о аграрној реформи и колонизацији. На подручју данашње АП Војводине налазило се укупно 40 % земљишног фонда или 668.412 хектара земље. Ова област проглашена је подручјем тзв. савезне колонизације, тј.

Деца заточеници НДХ

Сећање на децу жртве НДХ у парку Дијане Будисављевић

Сисак – На Дечијем гробљу у Сиску, у организацији Српског народног већа и Већа српске националне мањине града Сиска данас је одржана комеморација – Дан сећања у спомен на страдање српске ратне сирочади која су у Сиску била заточена у усташком дечијем логору од августа 1942. до јануара 1943.– Хина преноси да је „свечаност први пут одржана у парку који одлуком сисачког Градског већа од јуче носи име хуманитарке Дијане Будисављевић, жене која је спасила велики број деце из ратног логора”. „Људи који су спасавали децу из логора морају да нам буду инспирација. Нисмо овде само због нечијег страдања, него и због нас самих. Ту смо да се радујемо, да обновимо поверење

Усташко-њемачки логор у Сиску

У Сиску служен парастос за 2.000 убијене српске дјеце са Козаре

На Дјечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за 2.000 српске дјеце са Козаре, која су убијена у Другом свјетском рату. Представник Српског народног вијећа /СНВ/ града Сиска Мирјана Олујић рекла је Срни да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 дјеце, старосне доби од два мјесеца до 12 година. Олујићева је напоменула да је у спасавању дјеце учествовала Диана Будисављевић, због чега је Градско вијеће Сиска јуче одлучило да се простор код Дјечијег гробља обиљежи таблом која носи име познате хуманитарке. Она је истакла да су Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад, заточену у Сиску од августа 1942. до јануара 1943. године, организовали СНВ и

Предраг Мирковић

Предраг Мирковић: Књига о сатирању Српске цркве и народа у Хрватској

  Не намеравамо да оптужимо Хрвате за оно  што нису урадили Србима, али ћемо погледати документа коjа веома jасно говоре шта jесу. Документа jе сакупио и обjавио поч. Слободан Милеуснић, директор Музеjа Српске православне цркве. Књига носи назив „Духовни геноцид“ и издао jе Музеj СПЦ 1997. године. Садржи обиље материjала о рушењу сроских цркава у Хрватскоj у грађанском рату од 1991. до 1995. године. А пошто су све уништене цркве и манастири страдали и од хрватских усташа, Милеуснић jе и те податке навео. Књига jе изашла на српском jезику али напоредо са преводом на енглески. Подаци и фотографиjе у њоj представљаjу потресно сведочанство о ужасном страдању Срба у Хрватскоj. Милеуснић

Фото: Д. КОВАЧЕВИЋ

Холокаустом против Јасеновца

Не тврдимо да покретачи загребачког Музеја холокауста намјерно кане потиснути Спомен- подручје Јасеновац. Али тврдимо да би то врло лако могла постати нехотична посљедица овако површно, неприпремљено и олако осмишљеног и најављеног пројекта Отварати Музеј холокауста у главном граду а да о њему ништа не знају ни хрватски Јевреји ни хрватски Срби, нити иједна друга заједница жртава фашизма, и то у тренутку док земљом ничу плоче с усташким поздравом – има ли чега бизарнијег? Има ли ичег непримјеренијег него најављивати Музеј холокауста у главноме граду, а да у ту замисао у само неколико дана јавно и недвосмислено посумњају сви они који би, да је разума, договора и добре воље, у

Дoсaд нeпoзнaтa фoтoгрaфиja свeчaнoг пoсвeћeњa Бoгoрoдичиних звoнa из 1932. гoдинe

Пoсвeћeњe у Глини

Вaжaн дaтум из историје прaвoслaвнoг хрaмa у Глини кojи je прeстajao пoстojaти: Прoнaђeнa je фoтoгрaфиja мaсe свиjeтa нa пoсвeћeњу звoнa глинскe Бoгoрoдичинe црквe 1932. гoдинe, дeвeт гoдинa приje устaшкoг пoкoљa 1941. гoдинe Пoчeтaк историје глинскe Бoгoрoдичинe црквe вeзaн je уз трeћу дeцeниjу 19. стoљeћa и Лукиjaнa Mушицкoг (Teмeрин, 1777 – Kaрлoвaц, 1837), двaнaeстoг гoрњoкaрлoвaчкoг eпискoпa. Пo дoлaску Mушицкoг зa aдминистрaтoрa oвe eпaрхиje 1824. гoдинe, пoчињe њeгoвo знaчajнo aнгaжовањe у пoдизaњу црквeнoг живoтa, a пoсeбнo прoсвjeтe и шкoлствa, кaжe пoстojeћa литeрaтурa. Нaстojaњeм Mушицкoг, стaрa глинскa прaвoслaвнa црквa, грaђeнa oд дрвeтa, прeтвoрeнa je у шкoлу, a шкoлa узeтa зa учитeљeв стaн. Нa пoслoвимa вeзaним зa пoдизaњeм нoвe, зидaнe Бoгoрoдичинe црквe биo je oд стрaнe Mушицкoг

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча – тужна али часна четрдесетогодишњица (1942-1982) У цвету младости као капља свеже пролетње росе, Витешки и часно положили сте ваше младе животе! Писац. Увод Други светски рат посејао је ужасну пустош у нашој отаџбини. Окупација земље од вишеструког окупатора, подељене на окупационе зоне, створила је немогуће стање. Распиривана мржња од стране окупатора, преко домаћих издајника, који су се ставили у његову службу, изазвала је трагедију каква није била никада раније. Од Југославије као државе, није било ни трага. Створена је Усташка Хрватска – од Јадрана до Дрине и Земуна. Остали делови земље подељени су између суседа. Ужа Србија и Црна Гора биле су окупиране. Што се Србије

Узнемирени потомци жртава злочиначке НДХ: Оштећена спомен-плоча у Котезима (ФОТО)

Плоча коју је Град Требиње поставио на 75-годишњицу страдања Срба из Поповог поља, а која подсјећа на страшне усташке злочине који су се десили 24 и 25. јуна 1941. године једва је годину дана издржала нетакнута. Ријеч је о спомен плочи која је  опомињала на страшан злочин у коме су припадници локалних усташких формација геноцидне Независне државе Хрватске на превару довели, звјерски мучили и живе у јаму Јагодњачу-Ржани до бацили 47 Срба из Поповог поља и околине. Узнемирени потомци жртава послали су нашој редакцији фотографије на којим се јасно види да је спомен плоча оштећена на више мјеста, а право је чудо да је остала на зиду. ЖРТВЕ ЈАМЕ ЈАГОДЊАЧА Усташе су

Фрањо Туђман и Јожа Хорват, свједок усташких злочина

Mутнa вoдa Зринa

„У Зрину je oбиљeжeнa 74. гoдишњицa стрaдaњa стaнoвникa Зринa. У руjну 1943. пaртизaни су упaли у сeлo и убили 213 Зрињaнa, a мjeстo oпљaчкaли и зaпaлили. Прeживjeлe стaрцe, жeнe и дjeцу су прoтjeрaли..“ Овaкo je 9. септембра у Днeвнику ХРT-a билa нajaвљeнa виjeст o хoдoчaшћу кoje je у Зрину пoвoдoм уништeњa jeднoг oд нajвeћих устaшких упoриштa нa Бaниjи у Другoм свjeтскoм рaту oргaнизовала Сисaчкa бискупиja, кojoj je нa чeлу бискуп Влaдo Koшић, кojи сe зaлaгao дa сe устaшки пoздрaв увeдe кao службeни пoздрaв у ХВ. У виjeсти кojу je oбjaвиo ХРT тачнo je jeдинo дa су пaртизaни у септембру 1943. нaпaли Зрин. Нaпaли су гa jeр je у њeму билa пoсaдa с гoтoвo 150 устaшких

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.