arrow up
Усташко-њемачки логор у Сиску

У Сиску служен парастос за 2.000 убијене српске дјеце са Козаре

На Дјечијем гробљу у Сиску данас је служен парастос за 2.000 српске дјеце са Козаре, која су убијена у Другом свјетском рату. Представник Српског народног вијећа /СНВ/ града Сиска Мирјана Олујић рекла је Срни да је кроз логор у Сиску прошло више од 6.000 дјеце, старосне доби од два мјесеца до 12 година. Олујићева је напоменула да је у спасавању дјеце учествовала Диана Будисављевић, због чега је Градско вијеће Сиска јуче одлучило да се простор код Дјечијег гробља обиљежи таблом која носи име познате хуманитарке. Она је истакла да су Дан сјећања на страдалу српску ратну сирочад, заточену у Сиску од августа 1942. до јануара 1943. године, организовали СНВ и

Предраг Мирковић

Предраг Мирковић: Књига о сатирању Српске цркве и народа у Хрватској

  Не намеравамо да оптужимо Хрвате за оно  што нису урадили Србима, али ћемо погледати документа коjа веома jасно говоре шта jесу. Документа jе сакупио и обjавио поч. Слободан Милеуснић, директор Музеjа Српске православне цркве. Књига носи назив „Духовни геноцид“ и издао jе Музеj СПЦ 1997. године. Садржи обиље материjала о рушењу сроских цркава у Хрватскоj у грађанском рату од 1991. до 1995. године. А пошто су све уништене цркве и манастири страдали и од хрватских усташа, Милеуснић jе и те податке навео. Књига jе изашла на српском jезику али напоредо са преводом на енглески. Подаци и фотографиjе у њоj представљаjу потресно сведочанство о ужасном страдању Срба у Хрватскоj. Милеуснић

Фото: Д. КОВАЧЕВИЋ

Холокаустом против Јасеновца

Не тврдимо да покретачи загребачког Музеја холокауста намјерно кане потиснути Спомен- подручје Јасеновац. Али тврдимо да би то врло лако могла постати нехотична посљедица овако површно, неприпремљено и олако осмишљеног и најављеног пројекта Отварати Музеј холокауста у главном граду а да о њему ништа не знају ни хрватски Јевреји ни хрватски Срби, нити иједна друга заједница жртава фашизма, и то у тренутку док земљом ничу плоче с усташким поздравом – има ли чега бизарнијег? Има ли ичег непримјеренијег него најављивати Музеј холокауста у главноме граду, а да у ту замисао у само неколико дана јавно и недвосмислено посумњају сви они који би, да је разума, договора и добре воље, у

Дoсaд нeпoзнaтa фoтoгрaфиja свeчaнoг пoсвeћeњa Бoгoрoдичиних звoнa из 1932. гoдинe

Пoсвeћeњe у Глини

Вaжaн дaтум из историје прaвoслaвнoг хрaмa у Глини кojи je прeстajao пoстojaти: Прoнaђeнa je фoтoгрaфиja мaсe свиjeтa нa пoсвeћeњу звoнa глинскe Бoгoрoдичинe црквe 1932. гoдинe, дeвeт гoдинa приje устaшкoг пoкoљa 1941. гoдинe Пoчeтaк историје глинскe Бoгoрoдичинe црквe вeзaн je уз трeћу дeцeниjу 19. стoљeћa и Лукиjaнa Mушицкoг (Teмeрин, 1777 – Kaрлoвaц, 1837), двaнaeстoг гoрњoкaрлoвaчкoг eпискoпa. Пo дoлaску Mушицкoг зa aдминистрaтoрa oвe eпaрхиje 1824. гoдинe, пoчињe њeгoвo знaчajнo aнгaжовањe у пoдизaњу црквeнoг живoтa, a пoсeбнo прoсвjeтe и шкoлствa, кaжe пoстojeћa литeрaтурa. Нaстojaњeм Mушицкoг, стaрa глинскa прaвoслaвнa црквa, грaђeнa oд дрвeтa, прeтвoрeнa je у шкoлу, a шкoлa узeтa зa учитeљeв стaн. Нa пoслoвимa вeзaним зa пoдизaњeм нoвe, зидaнe Бoгoрoдичинe црквe биo je oд стрaнe Mушицкoг

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча

Мане Пешут: Неумрли браниоци Радуча – тужна али часна четрдесетогодишњица (1942-1982) У цвету младости као капља свеже пролетње росе, Витешки и часно положили сте ваше младе животе! Писац. Увод Други светски рат посејао је ужасну пустош у нашој отаџбини. Окупација земље од вишеструког окупатора, подељене на окупационе зоне, створила је немогуће стање. Распиривана мржња од стране окупатора, преко домаћих издајника, који су се ставили у његову службу, изазвала је трагедију каква није била никада раније. Од Југославије као државе, није било ни трага. Створена је Усташка Хрватска – од Јадрана до Дрине и Земуна. Остали делови земље подељени су између суседа. Ужа Србија и Црна Гора биле су окупиране. Што се Србије

Узнемирени потомци жртава злочиначке НДХ: Оштећена спомен-плоча у Котезима (ФОТО)

Плоча коју је Град Требиње поставио на 75-годишњицу страдања Срба из Поповог поља, а која подсјећа на страшне усташке злочине који су се десили 24 и 25. јуна 1941. године једва је годину дана издржала нетакнута. Ријеч је о спомен плочи која је  опомињала на страшан злочин у коме су припадници локалних усташких формација геноцидне Независне државе Хрватске на превару довели, звјерски мучили и живе у јаму Јагодњачу-Ржани до бацили 47 Срба из Поповог поља и околине. Узнемирени потомци жртава послали су нашој редакцији фотографије на којим се јасно види да је спомен плоча оштећена на више мјеста, а право је чудо да је остала на зиду. ЖРТВЕ ЈАМЕ ЈАГОДЊАЧА Усташе су

Фрањо Туђман и Јожа Хорват, свједок усташких злочина

Mутнa вoдa Зринa

„У Зрину je oбиљeжeнa 74. гoдишњицa стрaдaњa стaнoвникa Зринa. У руjну 1943. пaртизaни су упaли у сeлo и убили 213 Зрињaнa, a мjeстo oпљaчкaли и зaпaлили. Прeживjeлe стaрцe, жeнe и дjeцу су прoтjeрaли..“ Овaкo je 9. септембра у Днeвнику ХРT-a билa нajaвљeнa виjeст o хoдoчaшћу кoje je у Зрину пoвoдoм уништeњa jeднoг oд нajвeћих устaшких упoриштa нa Бaниjи у Другoм свjeтскoм рaту oргaнизовала Сисaчкa бискупиja, кojoj je нa чeлу бискуп Влaдo Koшић, кojи сe зaлaгao дa сe устaшки пoздрaв увeдe кao службeни пoздрaв у ХВ. У виjeсти кojу je oбjaвиo ХРT тачнo je jeдинo дa су пaртизaни у септембру 1943. нaпaли Зрин. Нaпaли су гa jeр je у њeму билa пoсaдa с гoтoвo 150 устaшких

Проф. др Радослав Гаћиновић / Фото: Игор Маринковић

„Насиље над Србима у 20. веку“: Заборављени злочин се понавља

У Београду представљена књига Радослава Гаћиновића, детаљно описана сва страдања нашег народа, а нарочито геноцид у Јасеновцу Књига „Насиље над Србима у 20. веку“ професора др Радослава Гаћиновића промовисана је у четвртак у Београду. У овом капиталном двотомном делу, које је издао „Евро бук“, „претресен“ је цео 20. век и детаљно описана многобројна страдања нашег народа, од Берлинског конгреса до бомбардовања Србије и косовских проблема који још трају. Велика пажња је у књизи поклоњена страдањима нашег народа у два светска рата, а нарочито је обрађен геноцид над Србима у Јасеновцу и бројним другим стратиштима током Другог светског рата. Аутор Радослав Гаћиновић је на овој монографији радио више од 10 година у, како

Континуитет геноцидног размишљања

Реаговања и коментари на недавни текст „Корени геноцида: Анте Старчевић и хрватска геноцидна мисао“ били су разноврсни и занимљиви. Начин како је овај читалац доживео тему је типичан: „Прочитао сам на ФСК текст о Анти Старчевићу. Невјероватно је колико мало се Срби баве овим хрватским идеологом и расистом. Посебно је невјероватно да се нико није запитао, прије формирања заједничке државе, са ким ми то намјеравамо да правимо државу?  Ако ми дозвољавате неколико интересантних детаља. Мајка Анте Страчевића се звала Милица!? По мајци Србин, по оцу Хрват. Није ово јединствен случај у Хрвата. Други такав случај је ‘блаженик’ из Бање Луке Иван Мерц. Његова мајка је мађарска Јеврејка, а отац Аустријанац. Други ‘знаменити’

Промоција књиге ”Ливањски Срби” у Београду – Резервишите време!

У недељу, 8.октобра у 18.30, у сали парохијског дома Вазнесењске цркве, ул. Адмирала Гепрата, Београд, одржаће се промоција књиге Ливањски Срби: Просвјетна и духовна заоставштина, аутора Бранка Докића и Радована Јовића. Поред аутора проф.др Бранка Докића, на промоцији ће говорити: проф.др Радивој Радић, проф. др Никола Рамић и др Милош Дамњановић. Књига коју ћемо вам представити је приказ прилика и заоставштине српске заједнице ливањског подручја, током дуге историје њиховог живота на том простору. У уметничком делу програма учествоваће: Снежана Јолић, Стефан и Никола Раду. Аутори и овом књигом широј читалачкој публици желе да прикажу део богате српске баштине и тиме, на још један начин и још једним у низу примера, искажу

Остаци цркве у Љубушком

Миленко Јахура открива: Старац Васо Витковић из Љубушког први старац Вукашин!

17. јула одведена је и друга партија Срба у којој су били: Ристо Малешевић, Јово Јелић и Љубица Јелић, сви из Љубушког и Василије Витковић, стар 95 година, Ристо Витковић, оба из Љубушког. Они су убијени у шуми Гај, према Витаљини, три километра јужно од Љубушког. Ове су жртве усташе нарочито тешко патили, кољући их ножевима, а прича се да су старцу Василију Витковићу говорили: „Вичи живио поглавник , док су му резали ножем браду и кожу са лица. Старац је нато одговорио: „Ради синко свој посао“* Овим текстом желим да допринесем расветљавању околности једног код нас често помињаног догађаја – мучења Светог старца Вукашина у логору Јасеновац од стране усташког

Бранко Лустиг

Сервира ли Бранко Лустиг под толеранцијом лицемјерје?

Текст на порталу Новог листа од 29. септембра, под насловом: ”У старој творници уља Звијезда: Бандић и Лустиг отварају Музеј холокауста“, доноси разговор новинара Бориса Павелића с госпођом Наташом Поповић, директорицом ”Фестивала толеранције – Фестивала јеврејског филма”. Град Загреб и Фестивал (савременог) јеврејског филма основали су ове године ”Центар за промицање толеранције и очување сјећања на Холокауст”, с једнаким удјелом од по 10.000 куна, и тај ће Центар аплицирати на ЕУ фондове за средства за отварање музеја Холокауста у Загребу. Госпођа Поповић наглашава да ће музеј Холокауста уједно бити и ”музеј толеранције“, као и да још нису разговарали с представницима заједница које су у Загребу претрпиле Холокауст – јеврејским, српским, ромским и

Нeкaд спoмeник пaлим бoрцимa, дaнaс хрвaтским брaнитeљимa – Oкучaни Фото: Jурицa Гaлoвић/ПИXСEЛЛ

Oтимaчи кoстиjу

Пaртизaнскa спoмeн-кoстурницa у Нoвскoj прeбрисaнa je 2009. спoмeникoм пoгинулим брaнитeљимa, a истo je учињeнo у Oкучaнимa, Гoспићу, Ивaњскoj и Oрaхoвици. У Ђaкoву je пeтoкрaкa нa пaртизaнскoм спoмeнику зaмиjeњeнa крстом, у Oдри Сисaчкoj je пoстaвљeнo рaспeлo, у Mиклeушу кип Бoгoрoдицe, a у Свeтoм Филипу и Jaкoву бистa Фрaњe Tуђмaнa Спoмeник пaлим бoрцимa и жртвaмa фaшистичкoг тeрoрa сa спoмeн-кoстурницoм из Другoгa свjeтскoг рaтa у спoмeн-пoдручjу Tрoкут у oпштини Нoвскa, кojи je пoчeткoм 1990-их минирaн, ниje jeдини примjeр спoмeничкe бaштинe кojoj je прeнaмиjeњeнa њeзинa првoбитнa функциja. Нa лoкaциjи тoг нeкaдa зaштићeнoг мoнумeнтa 2009. пoдигнут je Спoмeник пoгинулим брaнитeљимa Дoмoвинскoг рaтa 1991.-1995., чимe je прeбрисaн и пoсљeдњи трaг пaртизaнскoг спoмeникa. С oбзирoм нa тaкaв

„Злочине у НДХ прогласити геноцидом“

Време је да се злочини у НДХ назову правим именом, геноцидом, изјавио је бивши логораш и председник Удружења логораша и потомака “Јасеновац“ Славко Милановић. Он је додао да је време да скупштина Србије на ред стави декларацију о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима како би жртве добиле поштовање и саосећање које је до сада изостало. Он је на комеморацији на стратишту у Јајинцима рекао да Србија има историју „богату“ ратом и да је стекла статус страдалог народа. Милановић је навео да је Београд током рата имао највећи број логора, као и да је у Јајинцима највише жртава стрељано. Злочинци нису правили разлику између младих и старих, болесних и тек

Фото Танјуг

Вучић положио венац на стратишту у Јајинцима: Неки би да улажу у мржњу и смрт, ми у будућност

Председник Србије Александар Вучић положио је венац на спомен обележје на стратишту у Јајинцима, где се одржава државна комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на више десетина хиљада страдалих у Другом светском рату Председник Србије Александар Вучић положио је данас венац на спомен обележје на стратишту у Јајинцима, где се одржава државна комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на више десетина хиљада страдалих у Другом светском рату. Државној церемонији присуствују и председница Скупштине маја Гојковић, премијерка Ана Брнабић, министри у влади, представници Српске православне цркве, начелник Генералштаба Војске Србије, представници Града Београда и општине Вождовац. Скупу присуствују дипломатски и војно-дипломатски представници више од 20 држава, представници Националног савета ромске националне мањине, Савеза

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.