arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Почаст жртвама код костурнице

Вељунско присјећање на други велики злочин над Србима у НДХ

ВЕЉУН – Народ Кордуна и ове се године окупио у Вељуну за Ђурђевдан како би се присјетио 525 невиних цивилних жртава побијених у периоду од 6. до 9. маја 1941. године. Био је ово други велики масовни злочин над Србима, 26 дана од оснутка НДХ, а након оног у Гудовцу. Помен жртвама овог злочина служили су карловачки свештеници Дарко Дугоњић и Будимир Кокотовић.  – Није прошло ни мјесец дана од када је проглашена усташка држава 10. априла, како се каже у прогласу ‘божјом провидношћу’, а да је већ направљен први злочин у Гудовцу с преко 200 српских жртава. Није прошло мјесец дана, а да је отворен први логор, Даница код Копривнице,

Музеј Републике Српске Фото: РТРС

У мају двије изложбе Музеја Републике Српске у Санкт Петербургу

Музеј Републике Српске, организоваће у мају, у склопу манифестације „Дани Републике Српске“ у Санкт Петербургу, двије изложбе у Руској Федерацији и то „Змијањски вез – свјетско нематеријално насљеђе“ и „Концентрациони логор Јасеновац – највећи усташки логор смрти“. Изложба „Змијањски вез – свјетско нематеријално насљеђе“ биће отворена у Музеју Хлеба у Санкт Петербургу у петак, 11. маја, а Музеј се овом изложбом први пут представља у Руској Федерацији и то са изузетним културним насљеђем који баштини у свом фундусу. „Изложба је мултимедијалног и интерактивног карактера и биће представљена на највишем стручном и музеолошком нивоу“, наведено је у саопштењу Музеја Републике Српске. Змијањски вез биће презентован кроз двадесет дизајнираних банера, постављених у

На Партизанском гробљу на Уријама у Приједору данас су положени вијенци и одржан историјски час поводом 9. маја - Дана побједе над фашизмом.

Одржан историјски час на Партизанском гробљу

На Партизанском гробљу на Уријама у Приједору данас су положени вијенци и одржан историјски час поводом 9. маја – Дана побједе над фашизмом. Преживјелим ветеранима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и поштоваоцима антифашизма, обратио се градоначелник Приједора Миленко Ђаковић испред споменика гдје су сахрањени посмртни остаци првог команданта козарских партизана, народног хероја Младена Стојановића. Градоначелних је подсјетио на је данашњи дан прије 73 године добро побиједило зло и данашње генерације уживају плодове те побједе, захваљујући онима који су се за њу борили. „У реду смо земаља које су се међу првима сврстале у борбу против фашизма. Ми, Приједорчани и Козарчани посебно можемо бити поносни на херојску борбу против фашизма, иако тај понос

Изложба „Писма Хилде Дајч“ 10. маја у Вршцу

Изложба „Писма Хилде Дајч“ чији је аутор Александар Зограф биће отворена у Вршцу 10. маја, са почетком од 12 часова у малој галерији Културног центра у Вршцу (Стеријина 62). Поставка изложбе „Писма Хилде Дајч“ посвећена је јеврејки Хилди, која јепоследње дане живота провела у логору Старо сајмиште, у који је отишла добровољно како би као медицинска сестра помагала својим сународницима. Писма која је Хилда писала својим пријатељицама, Нади Новак и Мирјани Петровић, сачувана су и сведоче о животу „међу жицама, животу у коме личност постаје број, животу којем је одузето достојанство, нада и вера“. Хилда Дајч је рођена 1922. у Бечу, у ашкенаској породици коју су сачињавали њени родитељи, Емил и

Јасеновац

Ивo Пejaкoвић: Лaжу дa je Jaсeнoвaц рaдиo нaкoн 1945.

Рaвнaтeљ Jaвнe устaнoвe Спoмeн пoдручje Jaсeнoвaц: Пoмaлo ми je нejaснo чимe би сe трeбaлa бaвити тa мeђунaрoднa кoмисиja кojу прeдлaжe прeдсjeдницa, ткo би трeбaли бити члaнoви и кaквa би трeбaлa бити мeтoдoлoгиja њeнoг рaдa. O лoгoру Jaсeнoвaц oбjaвљeн je читaв низ књигa, збoрникa дoкумeнaтa, знaнствeних члaнaкa и свjeдoчaнстaвa прeживjeлих лoгoрaшa Овe су гoдинe пoнoвнo oргaнизирaнe три кoмeмoрaциje у Jaсeнoвцу. Kaквo je вaшe мишљeњe o тoмe? Вeћ трeћу гoдину зaрeдoм oргaнизирajу сe три oдвojeнe кoмeмoрaциje. Oнo штo сe нa пoчeтку чинилo кao прoлaзнo стaњe, пoтрajaлo je свe дo дaнaс, a питaњe je штo ћe бити сљeдeћe гoдинe. Нaрaвнo дa ми je жao збoг oдржaвaњa oдвojeних кoмeмoрaциja. Дaн сjeћaњa нa жртвe лoгoрa

Коларић - помен

Пакао у Светој Петки

КОЛАРИЋ – На Кордуну је одржан комеморативни скуп у поводу обиљежавања 76. годишњице страдања невиних цивила, жртава усташког режима које су у априлу 1942. године убијене или запаљене у православној цркви Свете Петке на Коларићу. Свечану литургију у храму Вазнесења Господњег те мали помен уз уништени објект служио је коларићки парох Жељко Видаковић. Комеморацији у организацији СПЦ-а и ВСНМ-ова Војнића и Карловачке жупаније присуствовали су житељи многих кордунских мјеста, представници локалних власти и српске заједнице у Хрватској, попут саборског заступника из редова СДСС-а Бориса Милошевића и карловачког дожупана Мирка Мартиновића, те бројни гости из антифашистичких удружења и организација. Парох Видаковић казао је окупљенима како је тешко разумјети страхоту која се збила

(Фото Танјуг)

Полиција онемогућила екстремисте да уђу у Јасеновац

Јасеновац – Полиција је онемогућила одржавање за најављеног скупа ултрадесне Аутохтоне Хрватске странке пава на Спомен подручју Јасеновац. Полиција је зауставила председника Дражена Келеминеца И чланове ове екстремистичке А-ХСП на аутопуту Загреб-Липовац, код излаза у Новску, И онемогућила их да продуже до Спомен подружја Јасеновац, па су они перформанс извели код наплатне рампе. Њихов покушај да прођу није успео ни након преговора са полицијом, а пошто су положили лампионе И цвеће, вратили су се за Загреб. Начелница Општине Јасеновац, Марија Мачковић, је хрватским медијима рекла да је током преподнева у Спомен-парку било полиције. Директор Спомен подручја Јасеновац Иво Пејаковић је рекао да је чуо за одржавање скупа, али да то

Прота Душан Суботић

Премијерно приказан филм „Градишки прото“

У Културном центру Градишка вечерас је премијерно приказан документарно-играни филм „Градишки прото“ о свештенику Душану Суботићу, народном посланику у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини Југославији, кога су убиле усташе 5. маја 1941. године. Филм је дио пројекта „Душан Суботић, прота страдалник“, који су покренули теолог Дарио Дринић и Завичајни музеј Градишка. Аутор филма је градишки новинар Милан Пилиповић, који каже да је прота, као значајна историјска личност, приказан у ширем контексту у једном турбулентном времену. „Филм је својеврсни час историје, којим ћемо у доброј мјери расвјетлити лик и дјело проте Душана Суботића, посланика, друштвено-политичког радника и човјека који се залагао за изградњу и модернизацију Градишке“, рекао је Пилиповић.

Скуп антифашиста Балкана који организује СУБНОР Србије

„Не могу се изједначавати џелати и жртве“

Постоје покушаји ревизије историје и оспоравања јасеновачког геноцида, али не могу се изједначавати џелати и жртве, рекао је министар одбране Александар Вулин, наводећи да се не могу оспорити ужаси концентарционих логора и Холокауста и да те чињенице не смеју бити предмет нечије игре. Како је могуће да само 73 године после Другог светског рата имамо расправу о Јасеновцу, предлоге да се из јасеновачких јама поваде кости и преброје, рекао је Александар Вулин на скупу антифашиста Балкана, наводећи да пред тим не сме да се ћути. Према његовим речима, антифашизам је темељна вредност Србије и у њој се ревизија историје не дозвољава. На питање о поступку рехабилитације Милана Недића, председника Владе

У Градишци је данас откривена биста проте Душана Суботића, отворена изложба и промовисана књига о лику и дјелу градишког проте који је пет пута биран за народног посланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије, а кога су усташе убиле 5. маја 1941. године.

Откривена биста проте Душана Суботића

У Градишци је данас откривена биста проте Душана Суботића, отворена изложба и промовисана књига о лику и дјелу градишког проте који је пет пута биран за народног посланика Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије, а кога су усташе убиле 5. маја 1941. године. Овој свечаности присуствовали су министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић, представици републичке и локалне власти, те грађани. Бисту у спомен парку у Градишци открили су потомци пороте Суботића, а у галерији Завичајног музеја отворена је изложба и представљена књига „Душан Суботић, прота страдалник“, аутора Дарија Дринића. Протина унука Душанка Суботић Хомен, која живи у Београду, рекла је да је ганута пажњом Дарија Дринића

Београд - Музеј жртава геноцида - изложба Фото: СРНА

У НДХ било више од 1.000 стратишта српског народа

Директор Музеја жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић Мишина тврди да се историјска наука у вријеме бивше Југославије није много бавила страдањима српског народа у НДХ јер би тако било утврђено ко су злочинци и ком народу припадају, а ко су жртве. Разговарао: Борис НОГО Директор Музеја жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић Мишина истиче да постоје сазнања да је на подручју Независне Државе Хрватске /НДХ/ било више од 1.000 стратишта српског народа, од којих многа, након рата, нису обиљежена и меморијализована. „У борби за истину и правду морамо институционално и појединачно да се бавимо прикупљањем архивске грађе, организовањем научних скупова и конференција, снимањима документарних филмова и телевизијских емисија. Српске

delic_zorka.jpg

Васкрснуће Зорке Делић

Ако бисмо покушали да опишемо живот седамдесетчетворогодишње Загорке Скиба из Копривне, прве речи гласиле би – живи сведок ужаса два наjцрња стратишта Срба, Јасеновца и логора за српску децу, Јастребарског. Зорка, тада петогодишња девоjчица, изгубивши оца и маjку, преживела jе страхоте коjе човек не може да наслути ни у наjцрњим мислима. Два пута надмудрила jе сигурну смрт, али jе маестрално доскочила и окорелим усташама. А била jе дете. Децениjама jе живела са туђим наметнутим  католичким идентитетом, све док ниjе стасала, и  постала „своjа“. Српкиња. Сада jе Зорка  наша национална, историjска  вредност – драгоцени сведок, живи човек коjи добро памти све поменуте догађаjе у Другом светском рату. И то до детаља.

Копија страдања

СРПСКО-ХРВАТСКИ ОДНОСИ – БУДУЋНОСТ У СЕНЦИ ПРОШЛОСТИ Шта би Србија изгубила да је изашла у сусрет захтевима Хрватске да преда оригиналну грађу везану за период НДХ? Хрватска је, позивајући се на анекс Д Уговора о питањима сукцесије које су државе наследнице Југославије потписале у Бечу 2001, тражила повраћај збирке докумената и филмова везаних за НДХ а који су похрањени у Војном архиву, Министарству спољних послова, те Југословенској кинотеци. Реч је о фактима који документују истину о усташким логорима и злочинима који су чинили припадници њихових формација, као и улози католичког клера у клању и покрштавању православних Срба. Одговор из Министарства одбране ни најмање се није допао Хрватима: Оригинална архивска грађа

Деца логораши у НДХ

Дачић Загребу шаље имена 20 000 деце убијене у Јасеновцу

На покушаје релативизације усташких злочина и ревизије историје Србија ће ускоро одговорити слањем имена 20 000 деце која су убијена у Јасеновцу и другим концентрационим логорима у Хрватској за време Другог светског рата, потврдио је за „Вечерње новости” министар спољних послова Ивица Дачић. Дачић каже и да ће списак жртава у Загреб да пошаље препорученом поштом. „И раније сам то планирао да урадим, али кад год решим да доставим списак одређеном минситру они га смене. Тако је било и кад сам хтео да бившем шефу хрватске дипломатије Штиру пошаљем листу убијене деце. Али овога пута ће им стићи препоручена пошта”, рекао је Дачић. Он је нагласио да би хрватски званичници

Фото: Израелска амбасада

Клајтман: Забранити употребу симбола пронацистичких режима

Амбасадор Израела у Хрватској Зина Калај Клајтман сматра да нису исправни компромиси према којима се неким друштвеним слојевима дозвољава употреба за многе болних атрибута и симбола који су били дио пронацистичког режима у Хрватској. Клајтманова је истакла да ово треба промијенити и да ће тада бити отворен пут за заједничку комеморацију у Јасеновцу. „Ово је већ трећа година да су комеморације одвојене и то ме жалости. Ријеч је о ситуацији која никако није у реду и надам се да ће се то промијенити. И премијер Хрватске Андреј Пленковић рекао је да ће бити промјена и ја се томе надам. Јеврејска заједница и друге имају одређене ограде због тога како се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Буђење

Дошла ми у сан Милунка Савић. Не знам ни како ни зашто.

ЗЛОЧИН И ШУТЊА

Будући да сам сва ратна безумља, масакре, разарања, трибалне одмазде и др.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.