Стратишта НДХ Архиве - Страница 157 од 356 - Јадовно 1941.

Пребиловци- симбол страдања и васкрсења

6. август 2018.

Његово преосвештенство умировљени владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије са бројним свештвенством служио је данас у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима Свету архијерејску литургију поводом прославе Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких. Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке који се славе 6. августа као Свети пребиловачки новомученици, а кумови празника било је братство Драгичевић из Пребиловаца. Владика Атанасије у бесједи је подсјетио да су Пребиловци у посљедњем рату по други пут уништени и да је на том мјесту након рата затекао све сравњено, а кости запаљене. „Злочинци су палили кости Пребиловчана. Овдје смо 1991. године сахранили 40 сандука костију, а након рата остатке смо сакупили у седам сандука. Тешко онима који

Павле Булут: Бог је хтио да преживим усташке злочине у Пребиловцима!

6. август 2018.

Из шуме у којом смо се скривали недјељама бјежали смо према Хутову блату, преко Ријеваца и Мрвића, на правцу на којем је каснила усташка блокада. Дјед и Михо су се одвојили. Дједа су то јутро ухватили и убили у Шарића смрекама, заједно са Миланом Медићем. Пребиловчанин Павле Булут (89) у рату је изгубио десет чланова породице. Имао је мање од 14 година када су усташе упале у његово родно село и направиле злочин који је ово мјесто уписало у свјетску историју као најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату. Павелићеви кољачи су 6. августа 1941. године убијали жене и дјецу бацајући их у јаму Голубинку код Шурманаца. У Пребиловцима је

КРСТОМ ПОБЈЕЂУЈ: СНД Пребиловци обиљежиће мјесто страдања на Краварици

5. август 2018.

СНД Пребиловци и ове године настављају своју мисионарску службу, па су упркос проблемима који су настали око финансирања путовања пута ходочасника смогли снаге да организују аутобус путника који ће из Србије доћи да на достојанствен начин прославе славу Светих Пребиловачких новомученика. Овога пута доносе и крст који је освештан у цркви Светог Николаја у Земуну, а који ће бити постављен на Краварици. Према ријечина предједника СНД Пребиловци, мјештани овог села су у вријеме усташких злочина убијани на 47 локација. – Највише је убијено у Шурманачкој јами око 600 жена и дјеце. На терену Пребиловаца убијено је око 200 српских становника села. Ни једно стратиште није обиљежено. Сматрамо да највећа треба

ПРЕБИЛОВЦИ, 5-6. АВГУСТ 2018. ГОДИНЕ: Програм прославе Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких

5. август 2018.

Извор: Слободна Херцеговина

Полагање вијенаца - Вуруне, Нови Град Фото: РТРС

У Вурунама код Новог Града сјећање на Србе страдале на Илиндан 1941.

2. август 2018.

У засeоку Вурунe, сeла Доњe Водичeво у Новом Граду, данас јe одржан парастос и положeни вијeнци у знак сјeћања на дeсeтинe цивила, прeтeжно жeна и дјeцe, који су у овом мјeсту усташe на звјeрски начин убилe на Илиндан 1941. годинe. На спомен обиљежје вијенце су положиле бројне делегације као и грађани и мјeштани овог засeока. Крајeм јула и почeтком августа 1941. годинe у овом погрому убијeно јe и 106 дјeцe, свих узраста, а само у засeоку Вурунe сeла Доњeг Водичeва, у јeдном подруму, заклано јe 24. дјeцe. Овај датум, који јe од вeликог значаја за српски народ, обиљeжeн јe и на Брeзицима, као и у Масловарама парастосом у храму Свeтe

Обиљежавање 77 година од страдања 5.500 Срба на Шушњару (ФОТО)

2. август 2018.

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту, почело је обиљежено 77 година од убиства 5.500 Срба, Јевреја и Рома у Санском Мосту на Илиндан 2. августа 1941. године. На санском Шушњару, на Илиндан, прије 77 година усташе су под окриљем злочиначке Независне државе Хрватске, на звјерски начин убиле бројне српске и јеврејске породице. У цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту служена је литургија, након чега је на санском Спомен гробљу „Шушњар“ служен парастос. Преживјели, потомци жртава и бројне делегације положиле су вијенце. Поручено је – невине жртве, страдале од усташке руке, никада не смију бити заборављене, а Спомен гробље „Шушњар“ требало би да добије статус и ниво,

Данас, након 77 година, сјећа ли се ико покланих Срба из мјеста Трибањ Шибуљина?

2. август 2018.

Ових дана, око празника Светог Илије, навршава се седамдесет и седам година од покоља Срба далматинског мјеста Трибањ Шибуљина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. августа. 2017. године. Њиховог страдања се данас мало ко сјећа и помиње. У самом селу данас готово да и нема Срба. Оно што усташе нису побили у Другом рату, раселило се у међуратном периоду а дио становништва иселио се током протеклог рата. Почетком јуна 2010. године, када сам први пут дошао у Шибуљину, нашао сам тројицу рођака и потомака жртава. Позвао сам их да дођу на Јадовно, на парастос и комеморацију жртвама. Рекоше ми да не смију

Сјећање не блиједи ни послије 77 година од крвавог усташког пира у Лици

2. август 2018.

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Ритза (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Долина у Плочанском кланцу, Удбина. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића. Њиве у селу Гњатовићи, Ловинац, Грачац, постале су гробље побијених Срба. Усташе су 29. јула и 2. августа 1941. године од укупно 150 становника поклале 125. Село животом запустјело. У непопаљене куће убијених Срба усташе уселили Хрвате из Рудопоља, Јасенова и Голица. У селу Комић усташе су 01.

Никола Живковић: Немци неће никада променити свој став према Србима

1. август 2018.

Гост емисије „Контрапункт“ на Радио Београд 2, био је Никола Живковић, новинар, преводилац и публициста који је свој радни век провео у Берлину. Повод за разговор је шести том Живковећивих „Записа из Берлина“, који ускоро треба да се појави из штампе. Никола Живковић је и аутор књиге „Косово, дневник 1999/2000“, коју чине документаристички записи о трагичним дешавањима на Косову и Метохији у првим месецима по доласку снага Кфора, а између осталог на српски језик је превео књигу „Специјални задатак Балкан“, главног Хитлеровог дипломате за Балкан Хермана Нојбахера. Живковић je рођен је у жумберачком селу Драгошевци, у данашњој Хрватској. Преко две године – од јесени 1969. до лета 1972. године –

Поштовање за Ромске жртве холокауста

1. август 2018.

Заједничка комисија за људска права Парламентарне скупштине БиХ с поштовањем се односи према обиљежавању 2. августа, Међународног дана сјећања на ромске жртве Холокауста у Другом свјетском рату, саопштио је данас предсједавајући ове комисије Борислав Бојић. Бојић је у писаној изјави поводом Међународног дана сјећања на ромске жртве Холокауста у име Заједничке комисије за људска права и у своје име захвалио Мисији ОЕБС-а у БиХ и другим међународним организацијама за подршку ромским удружењима. Он је посебно захвалио међународним организацијама за подршку Женској ромској мрежи „Успјех“, која организује посјету Спомен-подручју Доња Градина и одавање почасти за око 40.000 Рома убијених у систему концентрационих логора Јасеновац и покопаних у масовним гробницама на стратишту

Савез јеврејских општина Србије ће помоћи финансирање филма Лордана Зафрановића

31. јул 2018.

Извршни одбор СЈОС на својој 141. седници 29. јула у Београду, једногласно је донео одлуку да помогне у финансирању новог филмског пројекта Лордана Зафрановића. Заједно са Министарством културе, Покрајинским секретаријатом за културу и градом Сомбором, СЈОС је одобрио сопствено учешће у износу од 20.000 евра у продукцији филма “Порајмос”, у режији Лордана Зафрановића. “Порајмос” је кратки играни филм по истоименом роману Душана Савића, који се бави судбинама три главна лика (мађарске Јеврејке Жуже, ромског виолинисте Паганинија и немачког официра Јозефа) у периоду 1944-1945. године у Сомбору и логору Аусцхwитз-Биркенау. Ова прича – изразита антиратна драма, на један нови начин осветљава дешавања у Другом светском рату, приказује историјски тачне призоре страдања

ГЛИНА – О усташком логору Јадовно у Хрватском дому на темељима Глинске цркве

30. јул 2018.

English У организациjи Српског културног друштва Просвjета и Виjећа српске националне мањине града Глине, промовисана jе 19. jуна 2010. књига историчара Ђуре Затезала „Јадовно, комплекс усташких логора 1941.“ и „Јадовно, зборник докумената“, чиjи jе издавач Музеj жртава геноцида из Крагуjевца. О књизи, су говорили предсjедница Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Весна Чулиновић – Константиновић, социолог Светозар Ливада и сам аутор. Затезало, коjи jе 30 година био директор историjског архива у Карловцу, године 1965. добио jе задатак од Института за историjу радничког покрета, коме jе тада на челу био Фрањо Туђман, да истражи колико jе било жртава у усташком логору Јадовно. Он jе на томе радио до почетка 1992. године,

Будо Симоновић: Огњена Марија Ливањска (ВИДЕО)

29. јул 2018.

У емисиjи “ТРАГОВИ ЖИВОТА“- Српска РТВ, говори Будо Симоновић, аутор књиге „Огњена Мариjа Ливањска“. Ово драгоцjено дjело представља свjедочанство о усташким злочинима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године. То jе свjедочанство о 1587 жртава, претежно дjеце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживjели са тих губилишта, посебно преживjели из неколико jама, чиjе jе казивање своjевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своjу гласовиту поему „Јама“. О томе говоре

У Београду служен парастос страдалим ливањским Србима

29. јул 2018.

У београдској цркви Светог Марка, у суботу 28. јула, служен је парастос ливањским Србима страдалим лета 1941. године од стране усташког режима НДХ. Ове године се навршава 77 година од овог великог страдања нашег народа. Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на бројним стратиштима у околини Ливна. Злочинци су их у смрт отерали на најстрашније начине: маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме којих су пуне Динара и околне планине. Парастос у Београду је, као и сваке године, служио отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, а присуствовало је 60-ак потомака, рођака и сународника жртава. Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који

Молитвено сећање на Ливањске мученике

27. јул 2018.

Молитвено сећање на невине жртве ливањских Срба сурово побијених, усташком руком, 1941. године одржаће се и ове године. Помолићемо се за душе жена и деце који су тада живи бацани у јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараца побијених код села Пролог, побијене нејачи у челебићкој школи, на ливади Трновац, на подручју Купреса…., њих преко 1600, од тек рођених до у старости онемоћалих. Тих дана, око Огњене Марије, нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина. Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама. Нажалост,