Стратишта НДХ Архиве - Страница 157 од 355 - Јадовно 1941.

Сјећање не блиједи ни послије 77 година од крвавог усташког пира у Лици

2. август 2018.

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Ритза (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Долина у Плочанском кланцу, Удбина. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића. Њиве у селу Гњатовићи, Ловинац, Грачац, постале су гробље побијених Срба. Усташе су 29. јула и 2. августа 1941. године од укупно 150 становника поклале 125. Село животом запустјело. У непопаљене куће убијених Срба усташе уселили Хрвате из Рудопоља, Јасенова и Голица. У селу Комић усташе су 01.

Никола Живковић: Немци неће никада променити свој став према Србима

1. август 2018.

Гост емисије „Контрапункт“ на Радио Београд 2, био је Никола Живковић, новинар, преводилац и публициста који је свој радни век провео у Берлину. Повод за разговор је шести том Живковећивих „Записа из Берлина“, који ускоро треба да се појави из штампе. Никола Живковић је и аутор књиге „Косово, дневник 1999/2000“, коју чине документаристички записи о трагичним дешавањима на Косову и Метохији у првим месецима по доласку снага Кфора, а између осталог на српски језик је превео књигу „Специјални задатак Балкан“, главног Хитлеровог дипломате за Балкан Хермана Нојбахера. Живковић je рођен је у жумберачком селу Драгошевци, у данашњој Хрватској. Преко две године – од јесени 1969. до лета 1972. године –

Поштовање за Ромске жртве холокауста

1. август 2018.

Заједничка комисија за људска права Парламентарне скупштине БиХ с поштовањем се односи према обиљежавању 2. августа, Међународног дана сјећања на ромске жртве Холокауста у Другом свјетском рату, саопштио је данас предсједавајући ове комисије Борислав Бојић. Бојић је у писаној изјави поводом Међународног дана сјећања на ромске жртве Холокауста у име Заједничке комисије за људска права и у своје име захвалио Мисији ОЕБС-а у БиХ и другим међународним организацијама за подршку ромским удружењима. Он је посебно захвалио међународним организацијама за подршку Женској ромској мрежи „Успјех“, која организује посјету Спомен-подручју Доња Градина и одавање почасти за око 40.000 Рома убијених у систему концентрационих логора Јасеновац и покопаних у масовним гробницама на стратишту

Савез јеврејских општина Србије ће помоћи финансирање филма Лордана Зафрановића

31. јул 2018.

Извршни одбор СЈОС на својој 141. седници 29. јула у Београду, једногласно је донео одлуку да помогне у финансирању новог филмског пројекта Лордана Зафрановића. Заједно са Министарством културе, Покрајинским секретаријатом за културу и градом Сомбором, СЈОС је одобрио сопствено учешће у износу од 20.000 евра у продукцији филма “Порајмос”, у режији Лордана Зафрановића. “Порајмос” је кратки играни филм по истоименом роману Душана Савића, који се бави судбинама три главна лика (мађарске Јеврејке Жуже, ромског виолинисте Паганинија и немачког официра Јозефа) у периоду 1944-1945. године у Сомбору и логору Аусцхwитз-Биркенау. Ова прича – изразита антиратна драма, на један нови начин осветљава дешавања у Другом светском рату, приказује историјски тачне призоре страдања

ГЛИНА – О усташком логору Јадовно у Хрватском дому на темељима Глинске цркве

30. јул 2018.

English У организациjи Српског културног друштва Просвjета и Виjећа српске националне мањине града Глине, промовисана jе 19. jуна 2010. књига историчара Ђуре Затезала „Јадовно, комплекс усташких логора 1941.“ и „Јадовно, зборник докумената“, чиjи jе издавач Музеj жртава геноцида из Крагуjевца. О књизи, су говорили предсjедница Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Весна Чулиновић – Константиновић, социолог Светозар Ливада и сам аутор. Затезало, коjи jе 30 година био директор историjског архива у Карловцу, године 1965. добио jе задатак од Института за историjу радничког покрета, коме jе тада на челу био Фрањо Туђман, да истражи колико jе било жртава у усташком логору Јадовно. Он jе на томе радио до почетка 1992. године,

Будо Симоновић: Огњена Марија Ливањска (ВИДЕО)

29. јул 2018.

У емисиjи “ТРАГОВИ ЖИВОТА“- Српска РТВ, говори Будо Симоновић, аутор књиге „Огњена Мариjа Ливањска“. Ово драгоцjено дjело представља свjедочанство о усташким злочинима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године. То jе свjедочанство о 1587 жртава, претежно дjеце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживjели са тих губилишта, посебно преживjели из неколико jама, чиjе jе казивање своjевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своjу гласовиту поему „Јама“. О томе говоре

У Београду служен парастос страдалим ливањским Србима

29. јул 2018.

У београдској цркви Светог Марка, у суботу 28. јула, служен је парастос ливањским Србима страдалим лета 1941. године од стране усташког режима НДХ. Ове године се навршава 77 година од овог великог страдања нашег народа. Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на бројним стратиштима у околини Ливна. Злочинци су их у смрт отерали на најстрашније начине: маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме којих су пуне Динара и околне планине. Парастос у Београду је, као и сваке године, служио отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, а присуствовало је 60-ак потомака, рођака и сународника жртава. Удружење Огњена Марија Ливањска се захваљује свима који

Молитвено сећање на Ливањске мученике

27. јул 2018.

Молитвено сећање на невине жртве ливањских Срба сурово побијених, усташком руком, 1941. године одржаће се и ове године. Помолићемо се за душе жена и деце који су тада живи бацани у јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараца побијених код села Пролог, побијене нејачи у челебићкој школи, на ливади Трновац, на подручју Купреса…., њих преко 1600, од тек рођених до у старости онемоћалих. Тих дана, око Огњене Марије, нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног Србина. Педесет година након овог злочина потмци су достојно, у Спомен капели у Ливну, сахранили мошти страдалника извађене из већине јама. Нажалост,

Александар Саша Нећак: Поднео сам оставку због ставова Вељка Ђурића Мишине

27. јул 2018.

Уверен сам да свако има право да се определи и усвоји, у складу са својим моралним вредностима и достигнутим степеном друштвене свести, било коју идеолошку и политичку опцију. Такође сматрам да свако ту своју опредељеност мора да усклади са јавном функцијом коју у име друштава обавља, па тако и директор Музеја жртава геноцида др Вељко Ђурић Мишина. Као антифашиста, као грађанин Србије и као члан Управног одбора Музеја жртава геноцида обавезан сам да се у складу са мојим могућностима и способностима, свим легалним и легитимним средствима супротставим прекрајању историјских чињеница. Негирање учешћа и било какве одговорности Милана Недића у страдању Јевреја током Холокауста у окупираној Србији је неприхватљиво искривљавање историјских

Сандра Благић: Зашто Крајишници неће организовано у Пребиловце?

27. јул 2018.

У Пребиловце не идемо! Зашто? Какав смо ми то народ постали када нам је тешко издвојити 20 конвертибилних марака, за пут на тако свето мјесто? Није ни понедељак као радни дан у питању. Један једини аутобус, еј?! Очигледно је да смо постали незаинтересовани за све, па и за најстрадалније село из Другог свјетског рата. Ако ми Крајишници не можемо дати подршку својим Херцеговцима па ко ли ће онда?! Државу није брига, али зато нас треба бити. Срам нас било!!! Везане вијести: Пребиловчани су људи са највећим срцем | Јадовно 1941.

Тајмс оф Израел: Поручили смо Хрватској да среди прошлост

27. јул 2018.

Израелски лист “Тајмс оф Израел“ објавио је извештај о посети председника Израела и председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић спомен подручју Јасеновац. Да подсетимо, Рувен Ривлин и Колинда Грабар Китаровић посетили су спомен-подручје концентрационог логора Јасеновац, а “Тајмс оф Израел“ је о томе објавио чланак под насловом “Ривлин поручио Хрватској да среди своју фашистичку прошлост“. У чланку се истиче како је израелски председник приликом посете логору смрти прекорио Хрватску, земљу која “дозвољава изразе подршке за пронацистички усташки режим“, преноси “Индеx.хр“. Ривлин је, пише “Тајмс оф Израел“, апеловао на Хрватску да се “позабави својом прошлошћу“ приликом посете најбруталнијем логору смрти из периода Другог светског рата. У чланку се Јасеновац описује као “хрватски

Од Садиловачке цркве до бездане Делић јаме

27. јул 2018.

Ми Јадовничани, у суботу 27. јула 2013, били смо са нашом браћом, потомцима Садиловачких Новомученика. Служен је парастос у цркви Рођења Пресвете Богородице, у Садиловцу на Кордуну, коју су 2009 обновили браћа Гвозденовићи из Новог Сада, потомци жртава. Један од њих, Драган, свједочио је у цркви о злочину који се ту догодио. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. јула. 2013. године. Парастос је служио Отац Горан Славнић, парох плашчански уз саслужење Оца Николе Малобабића, пароха кореничког. Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у овој цркви побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 15 година) из Садиловца,

Ривлин: Јасеновац – Аушвиц Балкана

25. јул 2018.

Већина хрватских Јевреја убијена је у Јасеновцу, у Аушвицу Балкана, рекао је данас предсједник Израела Рувен Ривлин у обраћању код каменог цвијета у Јасеновцу. „Стотинама година Хрватска је била дом Јеврејима, а у Другом свјетском рату тај дом, за већину њих, претворио се у масовну гробницу. Јеврејска заједница је збрисана са лица земље. Већина их је убијена у Јасеновцу. Уз њих су брутално убијани Срби, Роми и антифашисти. Усташки режим је био нацистички партнер у злочину и овдје је растао“, истакао је предсједник Израела. Он је нагласио да би неки радо да се тај дио историје не помиње или минимизира, али, каже он, морају да знају да се стравичан злочин

Колинда у Јасеновцу: Многи хрватски праведници…

25. јул 2018.

Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић је заједно с председником Израела Рувеном Ривлином посетила спомен подручје Јасеновац. Она је изразила „дубоку тугу“ за све жртве холокауста у Хрватској и жртве усташког режима, али истовремено и осудила манипулацију бројем жртава тог усташког логора. „На овом месту, подно јасеновачког цвета, желим исказати дубоку тугу за све жртве холокауста у Хрватској и жртве колаборационистичког усташког режима током Другог светског рата који је донео страшна страдања јеврејској заједници, али и Србима, Ромима и Хрватима, као и свима онима који су сматрани непријатељима режима онога времена“, рекла је хрватска председница. У говору који је пренела Н1 телевизија, Грабар-Китаровић изразила је „најдубље саосећање са страдањем жртава холокауста пореклом

Spanish Law May Mean Moving Croatian Fascist Tombs

25. јул 2018.

Српски If Spain adopts a new historical memory law, the tombs of Croatia’s World War II Fascist leaders Ante Pavelic and Vjekoslav Maks Luburic may have to move to less prominent sites, or back to their native Bosnia. If Spain’s centre-left-led government adopts an announced law on historical memory, designed to deal with the memory of the Spanish Civil War of the 1930s, the tombs of the Croatian World War II Fascist leaders may have to be moved from their current prominent sites in Madrid and Valencia. The body of Croatian Fascist Ustasa leader Ante Pavelic lies now in the San Isidro cemetery in Madrid, while that of the commander