Сва свесна бића поседују способност трајног или привременог смештања одређених података у сопствени нервни систем с могућношћу да те податке касније репродукују или их препознају у блиским сусретима, уколико их нису добро запамтили. У психологији тај процес се зове – памћење. Психолози тврде да су људи склонији да памте углавном лепе ствари које су им се догађале кроз живот док непријатна сећања покушавају да потисну и закопају далеко у подсвести. Оправдано. Међутим, филозоф Џорџ Сантајана пише да „они који не памте своју прошлост су осуђени да је понављају“. И то је тачно. Прошлост сваког човека, друштва, нације обилује разноразним искуствима, и оним лепим, и оним мало мање лепим, и оним

Срђа Трифковић (Београд 1954) дипломирао је међународне односе на Универзитету Сасекс и политичке науке у Загребу, а докторат из савремене историје одбранио је 1990. на Саутхемптонском универзитету. Био је радио новинар Светске службе BBC у Лондону (1980-86) и Гласа Америке у Вашингтону (1986-87), а потом дописник за југоисточну Европу америчког недељника U.S. News & World Report и дневника The WashingtonTimes. Истраживао је политику САД на Балкану током Другог светског рата као постдокторант Хуверовог института у Калифорнији (1991-92). Тoком 1990-тих дао је преко 500 интервјуа водећим западним радио и ТВ мрежама. Предавао је међународне односе на Универзитету св. Томаса у Хјустону (1996-97) и на колеџу Роуз Хил у Јужној Каролини (1997-99).

Од нове школске године у РС опширније градиво о геноциду у Хрватској. Из Немачке и Хрватске желе да зауставе промене програма Од нове школске године, у септембру, ученици основних и средњих школа Српске опширно ће учити о злочинима и геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској (НДХ). Поред темељно обрађеног геноцида над Србима, детаљније ће бити обрађене и лекције о Холокаусту над Јеврејима у НДХ и геноциду над Ромима. Ово је велика победа Министарства просвете РС, Педагошког завода РС, Универзитета у Бањалуци и Удружења „Нефеш Хаја“ из Бањалуке. Још 2007. године, Влада РС је потисала меморандум са Меморијалним центром „Јад Вашем“ из Израела о едукативним семинарима у Израелу за

Доцент Универзитета у Бањалуци Горан Латиновић рекао је данас у Милићима на семинару „Образовање о Холокаусту, геноциду у Независној Држави Хрватској /НДХ/ и превенцији геноцида“ да би на предавањима широм Српске неколико стотина просвјетних радника требало да сазна низ нових чињеница о овим историјским догађајима. „Одлучено је да сви професори и наставници српског језика и књижевности из основних и средњих школа у Републици Српској прођу кроз овај семинар“, изјавио је новинарима Латиновић. Латиновић очекује да ће полазници семинара, у оквиру постојећих наставних планова и програма у наставним јединицама које се односе на ово питање, да формирају нови методички приступ изучавања те проблематике. Он је додао да је веома важно питање

Засад непознати вандали су јутрос око 04.00 часа запалили спомен-вагон на улазу у краљевачко гробље родољуба стрељаних 14. октобра 1941. године. Вагон је један од симбола 14. октобра, када су немачке окупационе снаге на ледини поред Фабрике вагона стрељали око 3.000 фабричких радника, али и осталих грађана Краљева и других места тадашње Југославије. Гробље стрељаних у Краљеву, као и спомен-вагон, деценијама су неограђени и честа су мета вандала који скрнаве читав простор преко пута железничке и аутобуске станице где се гробље стрељаних родољуба налази. Увиђај су извршили припадници Полицијске управе у Краљеву. Истрага је у току. Извор: РТС

У Приједору је обиљежена 121. годишњица рођења и 75. годишњица смрти народног хероја са Козаре, Младена Стојановића. Бројне делегације положиле су вијенце испред споменика доктору Младену Стојановићу у центру Приједора. Легендарни командант са Козаре убијен је 1942. године у селу Јошавка код Бањалуке. Име Младена Стојановића, заувијек ће бити једно од најважнијих у приједорској историји. Приједорчани су поносни јер из њихових крајева потиче овај прослављени револуционар, патриота, љекар, хуманиста и борац за слободу. „Учили смо да је Младен Стојановић подигао устанак на подручју Приједора и да је страдао је 1942 године у селу Јошавка“, истиче научено Стефан Панић, ученик из Приједора. Николина Галић, ученица из Приједора истакла је да је Младен

Традиционални историјски час одржан је у Приједору поводом 121 године од рођења и 75 година од погибије народног хероја доктора Младена Стојановића, а бројне делегације положиле су вијенце на споменик легендарног партизанског команданта. Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић истакао је да овај историјски час има велики значај, јер се одаје пошта једном од највећих синова српског народа на овом простору. „Он је био велики борац за људска права и слободу који је успио да окупи народ Козаре и Поткозарја и симбол слободе која је овим просторима касније омогућила дугогодишњи просперитет, развој и далеко бољу будућност него што је до тада била“, рекао је Милуновић. Градоначелник

У ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша одржано је другу годину за редом потресно предавање чика Владе Јовановића (председник Удружења заточеника и њихових потомак), јединог живог логораша из Јужне Србије који је преживео старахоте логора Црвени крст, Бањица и злогласног логора Матхаузен. Предавање (несвакидашњи час историје) организовао је професор историје Ђорђе Бојанић. Логор Црвени Крст је јединствен  по покушају масовног бекства 105 затвореника, 12. фебруара 1942. – каже Јовановић, који је, две године касније, и сам доживео логорашку судбину, заробљен је био без икаквог разлога… те из Ниша био депортован на Бањицу па у злогласни логор Маутхаузен. Сећам се како су ти мученици, промрзли, рањени, гладни и поцепани, бежали по селима, а једна мања група дошла је

У марту 1945. године, човек који је био сведок људској патњи, ископао је део смрзнуте земље како би извадио тајно закопану дрвену кутију са негативима. Хенрик Рос је био службени фотограф гета Лођ у Пољској, који су направили нацисти за време рата. Он је кријући се успео да услика све ужасе гета, и прикаже патњу и ужасе, које су људи тада преживели. У првој половини 1940. у Лођ су затворили на хиљаде Јевреја. Рос је био један од њих. Пре окупације је радио као спортски фотограф, а након затварања је почео да ради по гету. Морао је по наређењу нациста да фотографише документа људи, такође и да прави пропагандне слике