Десетак поломљених плоча на Партизанском гробљу у Мостару примећено је током обележавања Дана државности Босне и Херцеговине. Свечане делегације које су данас у 11 сати требало да положе цвеће на овом споменику, затекли су знакове његовог поновног уништавања. У Оперативном центру МУП-а Херцеговачко-неретванског кантона ХНК рекли су за портал Кликс да нису обавештени о јутрошњем инциденту. Јуче су на истој локацији од стране маскираних нападача нападнуте делегације СДП-а и СУБНОР-а, а касније и група студената која се затекла на том месту. Иначе, Партизанско спомен-обележје у Мостару често је поприште вандализама и скандала, иако се ради о заштићеном споменику, који је у плану посета свим туристима града на Неретви, преноси Анадолија. (KLIX.BA) Извор: РТС Везане вијести:

На мјесном гробљу у Равницама, код Новог Града, данас је одата почаст за 168 цивила које су усташе побиле на данашњи дан 1943. године. На гробљу у Равницама налазе се спомен-обиљежја погинулима у Другом свјетском и протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положили представници Борачке организације Нови Град и мјесног одбора СУБНОР-а. Предсједник мјесног одбора СУБНОР-а Лазо Ковачевић рекао је да су на спомен- обиљежју страдалим у Другом свјетском рату рату имена 168 цивила које су усташе побиле на данашњи дан 1943. године. „Тачан број није до данас утврђен, јер су неке породице страдале у потпуности и није било никог ко би дао податке“, рекао је он. Према његовим ријечима, СУБНОР

Споменик Битке на Сутјесци у Долини хероја на Тјентишту, који је био посивио и зарастао у маховину, поново добија изворну бијелу боју, по којој је био јединствен. Завршена је прва од четири фазе избјељивања чувеног споменика који симболизује тјеснац, односно излаз кроз који су партизани у Другом свјетском рату успјели да се пробију из обруча шестоструко бројнијих окупаторских њемачких војника. Испод суморне сиве, појавила се снијежна боја, која ће након још три фазе чишћења добити некадашњи интензивно бијели сјај. Директор Националног парка „Сутјеска“ Дејан Павловић рекао је да је споменик третиран специјалним хемијским средствима за чишћење бетона и камена. „То су посебне супстанце увезене из Америке за бијели цемент од

На партизанском гробљу и гробљу жртава фашистичког терора на Похоринама у Великом Паланчишту код Приједора данас су положени вијенци на спомен костурницу и евоциране успомене на 367 српских цивила из овог, као и више десетина Срба из сусједних села које су усташе убиле прије 75 година. Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић рекао је на историјском часу на Похоринама да је ово сјећање на жртве над којима су усташе у ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године извршиле стравичан покољ на четири локације, без испаљеног метка. „Под командом извјесног поручника Батинића прво су два дана скупљали народ, заробљавали их на одређеним локацијама и онда су извршили покољ над тим

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Командант Друге сатниjе осме усташке боjне поручник Иво Батинић преживио jе покушаj самоубиства пет дана након што jе његова jединица у ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године масакрирала 342 житеља Великог Паланчишта код Приjедора, међу коjима 226. дjеце. „Ожалошћен догађаjима, коjи су се десили као награда за све жртве и напоре, пуцао jе себи у уста с намjером да се убиjе…Зрно jе промашило и изишло ван краj лиjевог

Градишка – Изложба „Белези великих злочина“, која је отворена у галерији Завичајног музеја у Градишци, свједочи о трагедији Срба у двадесетом вијеку, а умјетници су кроз своју визуру покушали да прикажу сјећања на злочине над српским народом који су се десили на подручју Републике Српске и Србије. Директор Завичајног музеја Бојан Вујиновић је истакао да је ова изложба покушај оживљавања колективног сјећања на све те догађаје те додао да је важно да публика види те слике. Изложба је реализована у сарадњи са Музејом жртава геноцида из Београда, чији је директор Вељко Ђурић Мишина истакао да је изложба до сада обишла осам градова у Српској. Ускоро ће бити представљена у Херцеговини

У предвечерњим часовима 20. октобра 1942. године усташе су преузеле од СС-оваца српски народ из села Велико Паланчиште, Мало Паланчиште и Јеловца коjи су претходно сакупили. То вече извршено jе раздваjање мушкараца стариjих преко 15 година на jедну страну, а жена и дjеце на другу страну.  Укупно су издвоjена 82 мушкарца коjи су потом одведени у сточни тор Славкана Вуjичића. Сви мушкарци су поубиjани у току ноћи 20/21. октобра осим Ђуре Бабића и Раде Поповића коjи су чупаjући проштаце ограде тора успjели побjећи.   Везане виjести: Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год. Метак није испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палије

„Игре бројева” Мирка Демића у режији Марка Мисираче на Великом школском часу у Шумарицама 21. октобра Крагујевац – Жртве нацистичке одмазде 21. октобра 1941. оживеће и ове године у Шумарицама, једном од највећих страдалишта цивила у Другом светском рату на овим просторима, а са њима и неизбежно зло које истрајава упркос нашим покушајима да га елиминишемо из свести, историје, сећања. У делу „Игре бројева” Мирка Демића, директора Народне библиотеке „Вук Караџић”, које ће 21. октобра, по традицији, бити изведено крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама, главну улогу подједнако носе и живот и смрт, и невини и џелати, и добро и зло. Преплићу се, покушавајући једно друго да надјачају, у

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Када имате документе гдjе страна коjа jе починила покољ сама говори о детаљима злочина – онда сте сигурни да нико не може оспорити обjективност нити приписати субjективност или пристраност, истиче за Срну аутор изложбе „Година страдања – 1942“ Ведрана Адамовић. У Музеjу Козаре у Приjедору по први пут jавности су приказани документи Оружништва НДХ о усташком покољу у Великом Паланчишту у октобру 1942. године. Међу десетинама докумената и фотографиjа коjи