Велика Кладуша – Настављена је традиционална сарадња антифашиста Карловачке жупаније и оних с подручја Велике Кладуше у сусједној БиХ. Како је рекао Мирослав Делић, новоизабрани предсједник Удружења антифашиста града Карловца, представници антифашиста Карловачке жупаније су 23. фебруара присуствовали обиљежавању Дана ослобођења Велике Кладуше. Хрватске антифашисте примио је градоначелник Фикрет Абдић.  У карловачкој делегацији били су предсједник жупанијских антифашиста Ратомир Бошњак, Мирослав Делић, бивши предсједник Мирко Миладиновић, Јосиф Мандић и Владо Павлић. На састанку је био и Сулејман Мухамедагић (93) водећи антифашист у Великој Кладуши. Откад је Абдић градоначелник, уређена су три од четири стратишта 4.200 Срба које су усташе убили на такозваном Мехином стању. Четврти и највећи споменик бит ће,

У Завичајном музеју у Градишци вечерас је отворена историјска изложба под називом „Епархија бањалучка у Другом свјетском рату 1941–1945 – мучеништво Српске православне цркве у Босанској крајини“. Изложба, чији су аутори Вељко Ђурић Мишина из Музеја жртава геноцида из Београда, Радован Пилиповић из Архива Српске православне цркве из Београда и Бојан Стојнић из Архива Републике Српске, говори о страдалим православним свештеницим и вјероучитељима, те уништеним православним црквама и манастирима на подручју Епархије бањалучке у Другом свјетском рату. Директор Завичајног музеја Градишка Бојан Вујиновић навео је да је за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ на подручју Епархије порушено више од 110 цркава, четири манастира и уништено 90 православних архива и 50

Делегације које су данас дошле да положе цвијеће на Партизанско спомен-гробље у Мостару, поводом 14. фебруара – Дана ослобођења овог града, затекле су поломљене плоче са именима погинулих партизана, бачене на гомилу. – Ове плоче нису поломљене данас, ово је учињено раније. Увиђај је извршен и полиција ће поступити према закону – рекао је портпарол МУП-а Херцеговачко-неретванског кантона Људевит Марић. Партизанско спомен-гробље у Мостару често је након рата на мети вандала, а обиљежавања датума из НОБ-а скоро ниједне године нису прошла без инцидената. Данашње полагање цвијећа организовао је Одбор за подршку обнови комплекса Партизанског спомен-гробља у Мостару. Из Удружења антифашиста и бораца Народноослободилачког рата Мостар потврдили су да је ријеч о оштећењима

Сведочанство о покрштавању Срба у НДХ! Послије масовног убијања Срба и Јевреја у Санском Мосту и околним селима, у 1941. години, од стране усташа и њихових послушника, пришло се агитацији са припремљеним изјавама и хрватским молитвеницима за прелазак Срба из православне у римокатоличку вјеру. Под таквом пропагандом, испрепадани Срби, углавном жене и дјеца, јер су мушкарци дијелом побијени, дијелом побјегли од кућа, прихватали су да се покрштавају, односно прелазе из православне у римокатоличку вјеру, да би некако сачували живе главе. Од Срба прије покрштавања тражене су изјаве да пристају на то покрштаване, тј. добровољно прихватање римокатоличке вјере, уз неку гаранцију животног опстанка. Сјећам се да је прије прекрштавања из дијељених

Планинарским маршом у Пјеновцу код Хан Пијеска послије готово три деценије обновљен је „Чичин меморијал“ у знак сјећања на погибију народних хероја Милана Илића Чиче Шумадијског, Славише Вајнера Чиче Романијског, Драгана Павловића Шиље и 59 пролетера, који су погинули на овом мјесту 21. јануара 1942. године. Антифашистички марш у Пјеновцу, који је окупио око 160 учесника, почео је на стази дугачкој 12 километара од Хан Пијеска до Пјеновца. У маршу су учествовали чланови планинарских друштава из Хан Пијеска, Пала, Сокоца и Власенице. Најмлађа учесница марша била је седмогодишња Викторија Гавриловић из Хан Пијеска. Планинарски марш окупио је представнике Савеза удружења бораца народноослободилачког рата /СУБНОР/, Савеза удружења антифашиста и бораца народноослободилачке

У Музеју Козаре у Приједору вечерас је отворена изложба архивских докумената под називом „Епархија бањалучка у Другом свјетском рату 1941–1945 – мучеништво Српске православне цркве у Босанској крајини“. Изложбу је приредио Архив Републике Српске у сарадњи са Архивом Српске православне цркве /СПЦ/ и Музејом жртава геноцида из Београда, а приказани су документи из више архивских фондова и збирки. Изложбу архивске грађе прати књига/зборник докумената „Свједочења о затирању – прилози за историју страдања Срба Епархије бањалучке 1941. године“. Ова значајна изложба и књига плод су једногодишње сарадње ове три институције. Аутори изложбе и књиге су историчари и архивисти Бојан Стојнић, Радован Пилиповић и Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртва геноцида из

Београд — Током посете музеју Холокауста Јад Вашем у Израелу, градски менаџер Горан Весић уочио је једну грешку у поставци. Међу сликама које показују улазак нациста у главне градове Европе стајао је натпис „Југославија“ и слика грађана који их поздрављају, пишу „Вечерње новости“. Весић је одмах рекао домаћинима да је то слика Марибора и то пошто су Немци протерали Словенце. „Нацисте су поздрављали још само у Загребу, а Београд је био разрушен и ушли су као непријатељи“, рекао је Весић. Домаћини су рекли да ће одмах да промене слику и замолили Весића да им званично пошаље слику Београда који су разрушили нацисти. (Тањуг) Извор: Б92 Везане вијести: Весић у Јерусалиму

Министар за иновације и технолошки развој Србије Ненад Поповић изјавио је у Јерусалиму да су једино хрватски злочинци остали некажњени за своја дјела током Другог свјетског рата. „Једини који нису платили данак за оно што су урадили Јеврејима и Србима у Другом светском рату су хрватски злочинци, јер нико није осуђен за највеће злочине у историји, које су они учинили према Србима и Јеврејима“, рекао је Поповић. Он је посјетио Меморијални центар „Јад Вашем“ и положио вијенац на спомен-обиљежје Јеврејима страдалим у Холокаусту и жртвама Јасеновца, саопштено је из Министарства. Поповић је нагласио да је над јеврејским и српским народом у Другом свјетском рату извршен геноцид само зато што воле

У Мјесној заједници Турјак у Градишци данас је служен парастос и положено цвијеће на спомен-обиљежја погинулим борцима Народно-ослободилачког рата и жртвама фашистичког терора у Другом свјетском рату и погинулим борцима протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, поводом Дана ове мјесне заједнице и Дан ослобођења Tурјака у Другом свјетском рату. Уједно је обиљежено и 76 година од прве партизанске акције на подручју Градишке. „На овај дан треба да се сјетимо часне историје и храбрости народа овог краја и одамо почаст жртавама у свим протеклим ратовима на ови просторима“, рекао је начелник општине Градишка Зоран Аџић. Он је подсјетио да је општина Градишка друга у Европи по броју жртава у Другом свјетском рату, у односу