У засeоку Вурунe, сeла Доњe Водичeво у Новом Граду, данас јe одржан парастос и положeни вијeнци у знак сјeћања на дeсeтинe цивила, прeтeжно жeна и дјeцe, који су у овом мјeсту усташe на звјeрски начин убилe на Илиндан 1941. годинe. На спомен обиљежје вијенце су положиле бројне делегације као и грађани и мјeштани овог засeока. Крајeм јула и почeтком августа 1941. годинe у овом погрому убијeно јe и 106 дјeцe, свих узраста, а само у засeоку Вурунe сeла Доњeг Водичeва, у јeдном подруму, заклано јe 24. дјeцe. Овај датум, који јe од вeликог значаја за српски народ, обиљeжeн јe и на Брeзицима, као и у Масловарама парастосом у храму Свeтe

Ђеновљанин Marko Aurelio Rivelli jе, из необjашњивих разлога, слабо познат овдашњоj jавности. Докторирао jе на политичким наукама са тезом „Расна и вjерска политика Независне државе Хрватске 1941-1945″. У Милану 1999. године обjављуjе књигу „L’arcivescovo del genocidio” (Надбискуп геноцида), посвећену Алоjзу Степинцу кога jе папа Јован Павле II 1998. године у Хрватскоj беатификовао (степеница на путу ка проглашењу за светитеља). Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. марта 2016. Књигу jе код нас исте године кад jе издата у Италиjи, обjавила издавачка кућа „Јасен” из Никшића, у преводу Лазара Мацуре. Марко Аурелио Ривели 2002. године у Милану обjављуjе и другу књигу, „Dio e con

Ромско село Мокрице (Босанска Градишка) данас више не постоји. Сви његови житељи ликвидирани су 1944. године од стране војних формација Независне државе Хрватске. Убијено је 375 становника овог села. Од тога броја, страдало је 203 дјетета до 15 година старости. Иако су ови Роми били муслимани, а ислам је поред римокатоличанства био државна религија у тадашњој Хрватској, то их није спасило од смрти. Истребљене су породице: Алимановић, Бегановић, Дедић, Кахрић, Корић, Машић, Омеровић, Ризвановић, Сухоњић, Ферхатовић, Халиловић, Хасановић, Шарић. У Независној држави Хрватској, Срби, Јевреји и Роми, били су одређени за истребљење. Приредила: редакција Извор: Срби у БиХ Везане вијести: Фотографија као доказ „заборављеног геноцида” | Јадовно 1941. Роми траже

“Приједорски логор Циглана 1942. године” назив је књиге која је промовисана у приједорској Градској читаоници. Логор Циглана дјеловао је од љета 1942. до прољећа 1943. године. Кроз овај логор прошло је 14.500 логораша. Како би се сачувало од заборава страдање и патња народа у Козарској офанзиви, у књизи аутора Младена Вучковца, предочена је истина о приједорском логору који је био један од 11 логора којима је Козара била опкољена. “Из тих сабирних логора они су депортовани даље у те злогласне логоре, као што је Јасеновац, Градишка, Бањалука, Београд, затим чак до Норвешке и у Аушвицу”, каже Младен Вучковац, аутор књиге “Приједорски логор Циглана 1942. године”. Логор “Циглана” налазио се на

Храбри митрополит дабробосански, г. Нектарије Круљ, један је од великодостојника Српске православне цркве који су дали значајан допринос у борби за истину о усташким злочинима. На суђењу католичком свештенику др Драгу Дујмушићу (по коме је Римокатоличка црква назвала новоотворени студентски дом у Сарајеву), митрополит Нектарије Круљ дао је исказ и тиме показао како се не либи да, уместо било које идеологије, изношење истине замени опортуним циљевима. „Кад су усташе провеле свој програм, онда су приступили терору који ће културна хисторија славенска напосе жигосати као некршћанско, нечовјечно и некултурно дјело, какво повијест није забиљежила на својим страницама ни код најезде Вандала и других барбарских народа. Ова некултурна дјела грозно појачава и

У присуству више стотина поштовалаца Народно-ослободилачке борбе, данас је у Долини хероја на Тјентишту, полагањем вијенаца и културно-умјетничким програмом, обиљежено 75 година од Битке на Сутјесци. Са свечаности, коју је организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, поручено је да је Битка на Сутјесци симбол борбе за слободу југословенких народа и несаломивог духа партизанских бораца, који су уз огромне губитке успјели да се одупру шест пута бројнијем непријатељу, што је касније имало великог утицаја на коначан слом фашизма. Предсједник Одбора и министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић навео је да борбу партизана против фашизма не треба поистовјећивати са слабостима бивше државе. “Овдје је

Индепендент је објавио детаље из захтева за одштету извесног Британца Харолда Ле Друиленеца након што је у Другом светском рату преживео 3 концентрацијска логора. Од свих које је прошао, каже, Берген – Белсен био је најгори. “Међу затвореницима је владао закон џунгле. Преко дана или си убијао или си био убијен, преко ноћи свуда је било канибализма”, написао је. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 05. априла 2016. године. За себе каже да је преживео с пуно среће и захваљујући способности да, вероватно емоционално, живи ван свега тога. Нацисти су га заробили 1944. дан уочи савезничког искрцавања у Нормандији, на острву Џерси, једном

У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова, у недјељу, 10. јуна, на Тјентишту ће бити обиљежено 75 година од Битке на Сутјесци, прекретнице у Другом свјетском рату на подручју бивше Југославије, изјавио је данас предсједник овог одбора Миленко Савановић. “По свом обиму и значају Битка на Сутјесци, која се у историографији назива и Пета непријатељска офанзива је најкрвавија и битка са највише жртава, која је вођена у најтежим околностима”, рекао је Савановић, који је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске. Он је на конференцији за новинаре у Бањалуци нагласио да је основни циљ нацистичке Њемачке био да овлада јадранским залеђем, с обзиром да су савезници

Град Бањалука у сарадњи са Градским одбором СУБНОР-а Бањалука обезбиједиће бесплатан превоз аутобусом до Тјентишта, гдје ће у недјељу, 10. јуна, бити обиљежено 75 година од битке на Сутјесци, у којој је погинуло више од 7.000 бораца Народноослободилачког покрета. Аутобус ће за Тјентиште кренути са старе аутобуске станице у недјељу у 4.00 часа ујутро, саопштено је из Градске управе Повратак са Тјентишта предвиђен је истог дана у поподневним часовима, по завршетку манифестације. У Националном парку “Сутјеска” на Тјентишту, у организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, у недјељу, 10. јуна биће обиљежено 75 година од битке на Сутјесци. Како је предвиђено, програм обиљежавања почиње у 11.00 часова