Лика Архиве - Страница 13 од 13 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Лика » Страна 13

Изложба у крипти храма Светог Саве- Страдање Српске православне цркве у Лици од 1941-1995 год.

15. фебруар 2017.

Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, отворена је 14. фебруара у навечерје празника Сретења Господњег, изложба “Страдања Српске православне цркве у Лици од 1941-1995. год.” у крипти храма Светог Саве на Врачару у Београду.Изложбу је отворио у име Његове Светости, епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског и настојатељ храма Светог Саве у Београду. На изложби су говорили: г. Невенко Влаисављевић,аутор изложбе; др Вељко Ђурић Мишина, српски историчар, специјализован за историју Српске православне цркве, проучавање геноцида и холокауста, као и модерну историју Западног Балкана, радио је у више научних и образовних установа, а тренутно је в. д. директора Музеја жртава геноцида у Београду. На крају се обратио Настојатељ храма Владика Арсеније,

ПРОМОЦИЈА: Књига Радована Пилиповића „Ореоли и сенке“

23. новембар 2016.

У Београду ће се у петак, 25. новембра 2016. у 19 часова у Крипти Храма Светог Саве на Врачару, одржати промоција књиге „Ореоли и сенке – расправе из историје Српске Православне Цркве у Независној Држави Хрватској 1941-1945. године“ аутора Радована Пилиповића. Књига кроз 22 расправе на различите теме покрива мартирску историју Српске Православне Цркве у Другом Светском Рату на простору Независне Државе Хрватске, сателитске државне творевине Хитлеровог „Новог поретка“. Расправе и студије се односе на страдање српског верног народа, затим свештенства и епископата, успоне и падове културе сећања код Срба, као и спонтано развијање поштовања просијавших новомученика у другој половини XX века. Неки радови су били објављивани у црквеној и

Календар геноцида: 01. август 1941. – Годишњица масовних злочина над Србима широм НДХ

1. август 2016.

Село Смиљан (родно село Николе Тесле). 1. августа 1941. године усташе поклале 66 мушкараца, жена и дјеце и спалиле у њиховим кућама под водством Руде Рица (учитељ, зликовац, командант усташког логора Јадовно на Велебиту), Аџије Јосе и Драгана Девчића. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Удбина, долина у Плочанском кланцу. Првог августа 1941. године усташе заклале неколико десетака Срба из околних заселака од којих само из села Комића 20. Више о овом злочину: Злочин у личком селу Комић 1941. године Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Широка Кула

Данас парастос поводом геноцида над Србима у НДХ

29. јул 2016.

У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 30. јула, први пут биће служен парастос поводом 75 година од геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, најављено је данас у Београду на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске. Генерални секретар Удружења Милојко Будимир рекао је да су повод помена илиндански покољ Срба од априла до августа 1941. године на подручју НДХ, али и страдања Срба до краја Другог свјетског рата. Будимир је истакао да још нема прецизног броја жртава, чак ни за Јасеновац, као највећи логор смрти у НДХ, али је истакао да је у усташким покољима „нестало Поткозарје, дијелови Лике, Баније, Кордуна…, а Срби су одвођени и

Хрвоје Класић: Устанак су подигли Срби због усташких и Лубурићевих злочина

22. јул 2016.

Хрватски праваши и ултрадесничари не одустају од протеста због обиљежавања дана антифашистичког устанка у Србу и најављују да ће се и ове године појавити са усташким симболима и обиљежјима. Иако је полиција уклонила шатор који су праваши поставили у близини антифашистичког споменика у Србу, те припадницима ове странке забранила протест због обиљежавања 75. годишњице устанка, они позивају своје чланове на нова окупљања. Праваши, као и неоусташки ревизионисти, поручују да: „Идеја Велике Србије неће проћи“, а позиви чланству завршавају се са усташким поздравом „За дом спремни“. Праваши тврде да се у Србу десио злочин, али над хрватским становништвом, прећуткујући чињеницу да су устанак у том мјесту подигли локални Срби због насиља

19. јун – 02. јул 2016. – Крстоносни пут Свештеномученика Саве горњокарловачког

27. јун 2016.

Часни крст је освештан у Молу, родном месту Св. Саве горњокарловачког, био постављен и цјеливан у Башаиду у Бачкој. Након тога постављен је у Манастиру Крушедол и Саборном Храму у Сремским Карловцима и стигао до Храма Светог Саве на Врачару. Услиједио је пут ка Патријаршији у Београду, Плашком и коначно до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве и благослова Његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима, удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке организовало је поводом 75-годишњице страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, пролазак Часног крста кроз места и Храмове

Свети свештеномученик Сава горњокарловачки

Од 19. јуна до 1. јула пролазак Часног крста

18. јун 2016.

Удружење грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке поводом 75 година од страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг организује од 19. јуна до 1. јула пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава горњокарловачки. Предсједник овог удружења Душан Басташић рекао је Срни да ће Часни крст проћи кроз мјеста од родног Мола и Башаида у Бачкој, преко манастира Крушедол, Сремских Карловаца, Патријаршије у Београду, Карловца и Плашког до Катине јаме у Лици у коју је бачено тијело тадашњег владике горњокарловачког Саве Трлајића. Басташић је прецизирао да ће Часни крст бити постављен 2. јула уз само гротло Катине јаме

Врело крај Коренице: Споменик жртвама усташког терора 1941-1945.

16. мај 2016.

КОРЕНИЦА – Након прошлогодишње успјешне прославе и обнове споменика угледном свештенику из 18 вијека проти Шобат Стојану у Дебелом брду на Крбавском пољу, у Лици све више је иницијатива за обнову споменика значајних за српски народ. Тако је ових дана у селу Врело надомак Коренице покренута иницијатива за премјештање спомен плоче жртвама усташког злочина геноцида 1941-1945. која је скинута са сеоске школе у центру села јер је локални приватник од општине откупио школу и започео градњу мотела. Због тог догађаја, мјештани села су одлучили да се спомен плоча постави испред храма Успења Пресвете Богородице из 1797. у центру села. Међутим дошло је до потешкоћа око изгледа спомен плоче која на себи има

Крајину воле, а Лику у срцу носе

1. март 2016.

Бањалука – Бањалуку и Крајину волимо, а Лику у срцу носимо! Куд год да идемо, рачунамо да ли нам је родна груда близу или далеко. Бањалука – Бањалуку и Крајину волимо, а Лику у срцу носимо! Куд год да идемо, рачунамо да ли нам је родна груда близу или далеко. Ову поруку су за 17. годишњег окупљања у суботу послали Личани са дружења у ресторану Угоститељке школе. Иако их је већина, како кажу, расута по свјету, важно је да се не забораве родни крај и коријени, а окупљања имају за циљ очување обичаја и традиционалних игара и пјесама. Предсједник Удружења Личана у Бањалуци Слободан Перић је рекао да млађе генерације

Да ли ћете Ви моћи нешто учинити да се њихове кости спасе и извуку из јаме?

4. новембар 2015.

Са моjим оцем Миланом отишли су и бачени у ту jаму истог дана и рођена браћа Миланова и то: Мирко, Никола и Дане. И они су ЧЕТИРИ РОЂЕНА брата и дан данас у тоj jами. Нико ниjе покушао да их повади из те jаме. ПИСМО: Мирко Рапаић 4. март 2011.г. 11000 Београд Србија Др. Душан Басташић Краља Алфонса XIII 49/а 78000 – Бања Лука Република Српска, БиХ Веома поштовани Др. Душане! Јучер смо разговарали у Београду у Удружењу Срба – избјеглица. Том приликом Ви сте ми дали Вашу адресу и замолили сте ме да Вам пошаљем слику мога оца Милана Рапаића кога

Nikola Žutić: ROMAN CATHOLIC INSTIGATORS AND PERPETRATORS OF GENOCIDE FROM LIKA

17. април 2014.

Ћирилица Along with author Dušan Đaković (Jadovnička žmižda, Belgrade, 2011) and publicist Dane Lastavica, a number of researches of the genocide, culprits and victims has been published, and there are also numerous memoirs as well. Very important are the books by historian Đuro Zatezalo on Jadovno and other execution sites all over the NDH.[1] Episcope Atanasije Jevtić also wrote about Jadovno from the religious-historical point of view (From Kosovo to Jadovno). However, what we are missing are papers who would emphasize the causes of the genocidal behaviour of the most Roman Catholic population, unified in the Croatian nation. In order to reveal the causes of the genocidal behaviour we need