Козара Архиве - Страница 7 од 11 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Козара » Страна 7

Басташић: Термин “Покољ” камен спотицања

26. април 2019.

Дио стручне и научне заједнице у Републици Српској одбацио је иницијативу Удружења “Јадовно 1941.” да геноцид који је Независна држава Хрватска (НДХ) починила над Србима у Другом свјетском рату буде именован као “Покољ”, што је, како каже, предсједник овог удружења Душан Басташић погрешно и утемељено на замјени теза. Геноцид као злочин над Србима до сада уопште није ни именован, па се тако не може ни преименовати – поручио је Басташић, подсјетивши да је геноцид над Јеврејима познат као “холокауст”, над Ромима као “порајмос” и да једино геноцид над Србима још нема своје име. Додаје да је у њиховој иницијативи јасно наведено да се научна и стручна јавност до сада није

Усташе му пре 70 година узеле секу и још трага за њом

24. април 2019.

Милош Милиновић не губи наду да ће наћи сестру Добрилу коjу су усташе одвеле 1942. и коjу тражи све до данас. Последњи пут се видели у прихватилишту „Каритас“ у Загребу. Напомена редакције портала Јадовно 1941.: Овај прилог је на нашем порталу објављен новембра мјесеца 2012. године. Мићо, не даj ме! Оваj вапаj, коjи jе изговорила, тада трогодишња, Добрила Милиновић, упућуjући га рођеном брату, и данас, седам децениjа касниjе, одзвања у глави Милоша Милиновића. Он веруjе да ће живети за дан када ће поново срести своjу Добрилу, братски jе загрлити и пољубити. За Милоша Милиновића из Бањалуке, коjи jе зашао у девету децениjу, али jе доброг здравља и свеже мисли,

Мајка Кнежопољка, Милица Тепић

29. март 2019.

Симбол страдања у Другом свјетском рату Козаре и Поткозарја, као и цијеле Југославије, свакако је фотографија Жоржа Скригина, начињена на Козари, јануара 1944. године. На фотографији се налази Козарчанка, Кнежопољка, Милица Тепић са сином Бранком на леђима, и кћерком Драгицом. Скригин је сликовито описао како је настала ова фотографија: „Јануарско зубато сунце дигло се доста високо када смо добили обавјештење да кренемо према Кнежопољу…Гостопримиви Козарчани хтјели су да нам олакшају ову офанзиву, па смо добили чак и коње за јахање…Заједно са нама кретао се и велики збјег. Сви су они били натоварени стварима потребним за дуже вријеме. И када смо сишли у Кнежпоље, видио сам једну жену која је ишла

Фото: Владимир Стојаковић | Душан Басташић: Више учимо о биткама Ромела у Африци него о страдању Срба

Душан Басташић,: “Покољ” је српски “Холокауст”

26. март 2019.

Када за нешто немате име онда то морате да описујете, при томе често нешто додајете или изоставите, па се на крају све то извитопери или нестане и зато је важно да наши историчари и јавност као “Покољ” именују геноцид Независне Државе Хрватске (НДХ) почињен над православним Србима током Другог свјетског рата. Рекао је то у интервјуу за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић, поводом одлуке овог удружења да страдање Срба од НДХ добије тај посебан назив. Термин “Покољ” у свијету би за српске жртве, како објашњава Басташић, значио као “Холокауст” за јеврејске или “Порајмос” за ромске жртве геноцида. Каже да је још прије двије године научној заједници предлагао

Геноцид у НДХ – Покољ

19. март 2019.

Историчари усвојили нови термин за усташко затирање Срба Систематски државни злочин који је над православним Србима током Другог светског рата починила Независна Држава Хрватска назван је – Покољ. Овом терминолошком одредницом српски народ придружио се јеврејском, који је свој геноцид назвао Холокаустом, односно ромском, који своје страдање назива Порајмос. Да затирање Срба у НДХ добије свој термин и прецизну дефиницију изборило се Удружење „Јадовно 1941“, које је у избор назива и његову употребу укључило и историчаре и истраживаче. Нови термин у понедељак је промовисан у Београду, уз оцену да су Срби последњи народ – жртва геноцида који није изабрао терминолошки назив за своју голготу. – Геноцид није најприкладнији израз за

НАЈАВА: У Београду 18. марта конференција за медије удружења Јадовно 1941.

11. март 2019.

Удружење „Јадовно 1941.“ организује конференцију за медије на тему: „ПОКОЉ“ Терминолошка одредница за Геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину Геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин Геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ. На конференцији ће бити представљен и образложен интегрални текст одлуке који поред осталог садржи дефиницију овог

Бијеле траке у Приједору: Несрби су били обиљежени бијелом траком око руке

4. март 2019.

Прва масовна ликвидација Срба у Приједору („Илиндански покољ“) десила се у љето 1941. године, од 31. јула до 2. августа. За три дана побијено је око 1500 Срба из града и околних села. Био је ово почетак геноцида над Србима из тадашњег среза Приједор. До краја рата страдаће преко 4000 приједорских Срба. Преко 1000 страдалих било је млађе од 18 године. О ликвидацији Срба током „Илинданског покоља“ детаљно је писала Ведрана Адамовић у књизи „Године страдања 1941/42: НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42 – Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју“, Приједор, 2018. У ликвидацији приједорских Срба, поред усташких формација из Приједора

Марина Љубичић: Сјећање Драгутина Челице

26. фебруар 2019.

Драгутин Челица, иако у позним годинама, веома јасно се сјећа свога дјетињства, које је обиљежено ратом и страдањем најближих чланова породице, другова из дјетињства, комшија. Као јако млад сусрео се лешевима, али и својим очима гледао убиство. И сам је био рањен, али је имао срећу да преживи. У свом свједочењу, датом аутору текста, он и поред временске ди- станце веома јасно разазнаје и наглашава оно што је лично видио и оно што је од других сазнао, сјећајући се чак и од кога је то сазнао. Аутор: Марина Љубичић Кустос-историчар; Меморијални музеј на Мраковици; [email protected] УДК 341.322.5(497.13)“1941/1945:929Челица Д. Кључне ријечи: Драгутин Челица, Новоселци, усташки злочини, устанак, Козара Разговор са Драгутином Челицом

Taња Тулековић: Сјећање Милке Сумрак

23. фебруар 2019.

Милка Сумрак (1926–2008.), рођена у селу Демировац, 1 преживјела је Покољ на Млади Божић 2 1942. године. Ожиљак тог страдања није био само физички, већ и пуно дубљи, емотивнији. Своје сјећање подијелила је са једним јасним циљем, а то је да се истина о страдању Срба на подручју Козаре и Поткозарја за вријеме Независне Државе Хрватске што боље документује, што даље чује. Њена мисија је испуњена: страдање њене породице, па и ње саме забиљежено је, документовано је и публиковано, те доступно широким масама истраживача ове теме. Аутор: Taња Тулековић, Виши кустос, ЈУ СП Доња Градина; [email protected] УДК 341.485:929Сумрак М. Кључне ријечи: село Демировац, село Драксенић, Козара, логор Јасеновац, усташе Милка Сумрак (р.

Покољ: Злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске

29. јануар 2019.

Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Док је геноцид над Јеврејима именован и планетарно познат као Холокауст (или Шоа) а геноцид над Ромима већ деценијама познат као Порајмос, геноцид над српским народом до данас није имао препознатљиву и ексклузивну терминолошку одредницу. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као: Покољ С тим у вези,

Ранко Гојковић: “КРВАВА ЦРКВА” ПРОТИВ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ

26. јануар 2019.

– “У Црвеној Хрватској (Србија и Бугарска – CroatiaRubea) живи један народ илирски, или словински или хрватски” – Павле Витезовић Ритер[1] – “У Хрватској је само један политички народ: хрватски, у Хрватској се не признаје никаква српска народност, нити српско име.” (Анте Старчевић)[2] – “Саопћује Вам се, да се грко-источњаци (Срби) који су прешли на римокатоличку вјеру – сматрају Хрватима те се као такви имаду уписивати у службеном поступку” – Акт Председништва владе НДХ упућен Министарству унутрашњих послова.[3] Ова три цитата пластично одражавају чињеницу која би се могла назвати историјском константом, која већ скоро један миленијум одсликава однос Ватикана према Србима као православном народу. Од како је Свети Сава скинуо

AНЂЕЛИ У ПАКЛУ “НДХ” – Страдање деце у хрватским логорима током Другог светског рата

14. јануар 2019.

Током четири године рата, од априла 1941. до маја 1945. године, више десетина хиљада српске и друге деце је страдало широм НДХ. За 74.360 деце, пописаних именом и презименом, а старости од једног дана до 14 година, је утврђено да је страдало на територији коју је обухватала тадашња хрватска држава, како наводи Душан Бурсаћ у својој књизи „Анђели у паклу“. Током другог свјетског рата, једино мјесто у свијету где су постојали специјални логори за уништавање деце је била Независна Држава Хрватска. Усташе су српску децу клали, набијали на бајонете, кували у казанима, живу бацали у бунаре, јаме и пећине, гушили отровима и содом, уништавали глађу, жеђу и хладноћом и

Њемци о стрељању у Приједору 1941: „за то је било довољно само бити Србин“

6. децембар 2018.

О томе како су се понашале усташе у Приједору према српском становништву писао је и „Командант полубатаљона њемачке 718 дивизије“ јављајући 8. августа 1941. својој команди у Загребу: Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 13. септембра 2017. године. „Влада општа, изванредна потиштеност услијед догађаја који су се одиграли прошле недјеље када су усташе, према подацима поузданих људи (дир. гимназије, среског начелника, вође фолксдојчера итд.) пред очима становника и без икакве истраге стријељали најмање 200 људи. Број стријељаних изван Приједора је, наводно знатно већи. Околност да су стријељања извршена скоро без икаквог избора – за то је било довољно само бити Србин – донијела

Страдање српских мајки

6. децембар 2018.

Када је Бранко Тепић, пушкомитраљезац, погинуо на пробоју обруча око Козаре, оставио је крај самог попришта битке, у збегу, двадесетогодишњу жену Милицу пред порођајем и кћеркицу Драгицу у трећој години. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 9. октобра 2017. године. У ухваћеном збегу, пред усташким цевима, на путу за логор, у селу Кајгани крај Гарешнице, Милица је родила здраво мушко дете и дала му очево име — Бранко. Милица Тепић није једина Козарчанка која је донела на свет један живот у време када је сваки живот на Козари био осуђен на смрт. Ана Зец, носећи двогодишњу Гордану, родила је крај прашњавог друма дете и дала му очево

ШKОЛЕГИЈУМ: Kако „Магазин за праведно образовање“ шири неистине и говор мржње

1. децембар 2018.

Ових дана пажњу ми је привукао текст под насловом „Глогов крст у срцу Kозаре – Прилози историји бешчашћа: анализа каталога/ брошуре Сталне музејске поставке Kозара у НОБ- у, Музеја Мраковица.“ Аутор текста је књижевник и професор на Филозофском факултету у Сарајеву, господин Ненад Величковић. Објављен је у часопису „ШKОЛЕГИЈУМ – Магазин за праведно образовање.“ Одговорни уредни часописа је господин Величковић, а часопис се може купити и на киосцима широм Републике Српске. На почетку Величковићевог текста, налази се фотографија вањског дијела музеја, на којем је нацртан човјек у српској народној ношњи како на музеју врши велику нужду. Овим приказом вријеђа се читав један народ, његова традиција, али и Меморијални музеј на