Profesor Fakulteta političkih nauka Nenad Kecmanović izrazio je uvjerenje da će u Deklaraciji o opstanku srpskog naroda, koju pripremaju Republika Srpska i Srbija, biti obuhvaćeni i zločini u ustaškom logoru Jasenovac. On u izjavi za Srnu kaže da je Deklaracija dovoljno širok okvir da se progovori i o Jasenovcu i genocidu, o najvećim žrtvama u okupacijama i ratovima i da će obuhvatiti očuvanje srpskog jezika i ćirilice, kulturnog i duhovnog identiteta. Kecmanović ističe da se s time ne može kalkulisati i trgovati zarad dobrog komšiluka i dobrosusjedstva u regionu zbog evrointegracija „i sličnih ma koliko vedrih perspektiva“, pogotovo u vremenu kada Srbima drugi liferiju lažne fakture o „udruženim zločinačkim poduhvatima“.

Član Predsjedništva BiH iz Republike Srpske Mladen Ivanić izjavio je da je u BiH potrebno iskazati puno poštovanje prema svim žrtvama posljednjeg rata i da to ne treba politizovati. „U svemu tome ne treba politizovati, nego se isključivo baviti žrtvama i iskazati poštovanje prema žrtvama na svim stranama koje su se desile ovdje“, rekao je Ivanić novinarima u Banjaluci nakon sastanka sa specijalnim savjetnikom generalnog sekretara UN za prevenciju genocida Adamom Diengom. On smatra da je preduslov za to politička stabilnost, za šta je u BiH potrebno više povjerenja između naroda i političara koji su spremni da prave kompromise, a ne da svako pitanje koriste za sukobe. Ivanić je dodao

Univerzitet u Zadru želi da kontroverznog Alojzija Stepinca, nadbiskupa iz vremena ustaške Nezavisne Države Hrvatske /NDH/, proglasi zaštitnikom sudija i advokata. Na skupu održanom na zadarskom Univerzitetu izraženo je žaljenje što Vatikan još nije proglasio Stepinca svetim i takvu odluku nazivaju „pogrešnim korakom pape Franje“. Tokom skupa iznošeni su stavovi o „komunističkom progonu Stepinca“, zatim tvrdnje o tome da je kontroverzni nadbiskup pomagao Srpsku pravoslavnu crkvu i Srbe, te da se ograđivao od ustaštva. Za Stepinca je rečeno da je „davao primjer kako se voli svoj narod, a da se, pritom, nijedan drugi narod ne ponižava ili mrzi“, prenose hrvatski mediji. Srpska pravoslavna crkva i mnogi istoričari ukazuju da je

U Novom Sadu je predstavljena knjiga „Radi ti, dijete, svoj posao“ autora Momira Vasiljevića koja svjedoči o stravičnim zločinima ustaških koljača u koncentracionom logoru Jasenovac, kakve civilizacija nije zapamtila. Vasiljević kroz priču o logorašu Vukašinu Mandrapi opisuje svu monstruoznost i surovost ustaških koljača koji ubijaju goloruke ljude, pa čak djecu i starce, i u tome uživaju. „Posle čitanja ove knjige, više nećete biti isti čovek. Kao što nisam ni ja, posle istraživanja i iščitavanja silne građe o logoru Jasenovac koja mi je trebala da bih napisao ovu knjigu“, rekao je autor sinoć, predstavljajući knjigu u prepunoj čitaonici Gradske biblioteke u Novom Sadu. Vasiljević je rekao da se Srbi stalno moraju

Zagreb, Beograd — Televizijski prilozi snimljeni u poslednje vreme pokazali su neznanje mladih ljudi u Hrvatskoj o logoru Jasenovac za vreme NDH, pišu „Večernje novosti“. Kako navodi taj list, u javnosti se rasplamsala i rasprava o tome koliko Hrvati uopste znaju o tom zloglasnom logoru. „Ako je suditi po tome što su televizijskim reporterima nekoliko TV produkcija rekli, malo ili ništa“, piše list. Većina se izjasnila rečima „to nas ne interesuje“, neki su rekli da je u Jasenovcu stradalo najviše Hrvata, nešto Jevreja, a Srbe je malo njih uopšte spomenulo. Malo ko od mladih ljudi koji su na ulici odgovarali na pitanje znaju li šta se dogodilo u Jasenovcu uopšte

Čim smo ušli u logor, nas su oduzeli od majke i odmah su nas sa ostalom decom razvrstali po uzrastu. Ja sam imao sedam godina i posle tog razdvajanja nikada više nisam video svoje dve sestre i brata. Terali su nas decu da gledamo kako ubijaju i kolju, prisećaju se danas bivši logoraši koji su kao deca bili zarobljeni u Jasenovcu. Oni stariji koji su preživeli užase logora Jasenovac, danas više nisu među živima, ali ostali su oni koji su ove strahote preživeli kao deca mlađa od deset godina i oni se svakog petka se okupljaju u Udruženju logoraša Jasenovca. Ovi ljudi ne dozvoljavaju da se zaborave zločini čiji su

Hrvatske vlasti baštine partizanski pokret i antifašizam, ali daju penzije ustašama. Ne vole da ih prozivaju za ćutanje o ustašizaciji zemlje, ali čuvaju ustaške simbole… Priredio: Nenad TADIĆ Institucije Hrvatske odbacuju svaku odgovornost za ustaški genocid na Srbima tokom Drugog svjetskog rata i zločine u koncentracionom logoru Jasenovac, ali, istovremeno, vuku poteze kojima pokazuju da podržavaju ideološke simpatizere ustaša. Svi hrvatski političari ukazuju da u Ustavu piše da se današnja Hrvatska zasniva na antifašizmu, ali ta zemlja i danas isplaćuje penzije veteranima Nezavisne Države Hrvatske /NDH/. Prema Zakonu o penzionom osiguranju, Hrvatska isplaćuje penziju ili dio penzije pripadnika „Hrvatske domovinske vojske“ mobilisane od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945.

Docent na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka Stevo Đurašković rekao je za Novi list da se ne smeju izjednačavati fašistički i komunistički zločini. On je takođe komentarisao izložbu o Jasenovcu, koja je u sedištu UN u Njujorku organizovana na inicijativu Srbije. “Naravno da je izložba krajnje problematična i srpskoj vladi je bila potrebna u političke svrhe, ali je najvažnije ono što bi Hrvatskoj trebalo da predstavlja Jasenovac. Nažalost, još se nismo suočili sa istorijskim teretom Jasenovca i NDH. Ta istorija je do 1990. bila interpretirana na jedan, a posle na drugi način, a činjenice nepobitno govore da je režim NDH bio drugi najzločinačkiji režim u nacističkoj Evropi, odmah iza Hitlerovog“, naveo je Đurašković.

Ca Hrvatskom želimo da razvijamo najbolje moguće odnose, ali ne po cenu da im oprostimo i zaboravimo genocid koji je počinjen tokom Nezavisne države Hrvatske (NDH), poručio je danas ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Dačić je ponovio da bi Hrvatska trebalo među prvima da se pokloni žrtvama genocida u Jasenovcu, umesto što traži izvinjenje i šalje protestne note. – Treba da im se izvinjavao što je NDH poklala naš narod? – zapitao je Dačić, govoreći o nedavno održanoj izložbi „Jasenovac-pravo na nezaborav“ u sedištu UN u Njujorku, nakon čega je Srbiji upućena protestna nota. Istakao je da su koncentracioni logori u NDH bili jedini u tom sistemu kojim nisu rukovodili

Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić ističe da su Hrvati i Srbi kroz istoriju imali periode dobrih odnosa i saradnje i smatra da je propuštena prilika da Srbija i Hrvatska zajedno organizuju izložbu o Jasenovcu u UN. On podsjeća da su Srbi i Hrvati gradili Jugoslaviju, „iako političke i intelektualne elite svim silama danas žele prikazati da ta država nikad nije postojala“. „Hrvati u Jugoslaviju ulaze zato što im je to u tom trenutku bilo najbolje moguće rješenje i dugoročni spas – i teritorijalni, a, vjerovatno, i nacionalni“, kaže Klasić. On ukazuje na činjenicu da se hrvatsko-mađarski i hrvatsko-austrijski odnosi navode kao značajno veće i pozitivne stvari, a istina je da je