Потомци највећих усташких злочинаца угледни су грађани, понекад и чланови владе. Настављачи њихове идеологије заштићена су хрватска елита која је пре неколико дана усред тог истог Јасеновца узвикивала „За дом спремни“ И да није учинила никакво друго зло, историја би Независну Државу Хрватску упамтила као најјезивију нацистичку творевину по томе што је једина имала логоре за децу. Осим ове страхоте, НДХ се истакла и по томе што је пожурила да већ 1941. формира читав низ логора на целој својој територији. Међу њима најпознатији и највећи био је Јасеновац – једини логор којим нису управљали нацисти него Хрвати, место које је постало познато по свирепости према жртвама и начину на који

Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида у Београду, скептичан је према могућности формирања поверенства за Јасеновац, али начелно прихвата ту идеју и спреман је и лично учествовати у њезиној реализацији Председница Колинда Грабар-Китаровић први је високи државни функционер који сумња у службени број жртава усташког логора Јасеновац, до којег је дошла установа Спомен-подручје Јасеновац. На њиховом попису ликвидираних у највећем логору у НДХ тренутачно се налази 83 хиљаде имена, но председница Републике сматра да би требало основати међународно поверенство које би утврдило тачан број жртава, али и уопштено »истину шта се доиста догађало у Јасеновцу, не само од 1941. до 1945. године, него и касније«. Аутор идеје о том

Чињеница је да је Јасеновац био највећи концентрациони логор на овим просторима, да су управљали Хрвати, а не Аустријанци или Немци и да су убијана и деца. То је изјавио директор Института за савремену историју Момчило Павловић О злоцинима у Јасеновцу говоре и извештаји представника нацистицких власти у Загребу, рекао је Павловић за РТС поводом изјаве хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да се формира комисија како би се утврдила истина о логору Јасеновац, Када је реч о расправи о броју жртава, Павловић поручује да је злочина било и да је био огроман, али да ретко где постоји тако велика разлика у распону процене броја жртава као у Јасеновцу. Каже да

„Плитика” је 19. априла 2018. објавила додатак „Јасеновац да се не понови” са чланцима разних аутора о усташким злочинима. Моју пажњу је посебно привукао чланак који је написао Мирко Галосо, студент историје Универзитета у Удинама, Италија. Аутор чланка износи имена италијанских новинара који су се бавили темом усташких злочина према Србима, Јеврејима и Ромима. Један од њих – Ривели, наводи сведочанства италијанских дивизија које су интервенисале у усташким зонама да би спречиле тотално уништење Срба и Јевреја, што је понекад доводило чак и до оружаних сукоба између усташа и италијанске војске са губицима на обе стране, јер су италијанске трупе биле згрожене масовним масакрима који нису престајали. Тако је полако

Већ данима на разним трбинама по Хрватској могу се чути тврдње да је велики број жртава у Јасеновцу „фалсификован“ и да је то „великосрспка пропаганда“. Тако се дошло до опскурних тврдњи да у Доњој Градини леже „убијени хрватски војници /читај усташе/“, а не Срби, Јевреји, Роми… Пише: Ненад ТАДИЋ У Хрватској је у току покушај директне ревизије геноцида у усташком концентрационом логору Јасеновац, као симболу тог злочина, а у њој учествује повремено сам политички врх земље, са бројним десничарским порталима и самозваним истраживачима и историчарима. Циљ ове „хајке на мртве“ – на жртве нацистичке Независне Државе Хрватске, јесте да се покаже не само да се број убијених и карактер концентрационог

Предсједник Јеврејске заједнице у БиХ Јакоб Финци изјавио је данас Срни да би формирање посебне комисије, са члановима из Србије, Хрватске и међународних стручњака који би утврдили „истину о Јасеновцу“, представљало само „мазање очију“ и губљење времена, те трошење новца низашта. „Сматрам да је за људе који живе у овим крајевима, посебно за Јевреје и Србе, Јасеновац сасвим јасна прича и историја. Постоје и преживјели, нажалост, само њих неколицина који су прошли кроз Јасеновац и знамо све о томе. Нама не треба никаква међународна комисија да нам објасни шта се тамо, у ствари, дешавало“, рекао је Финци. Предсједник Јеврејске заједнице БиХ подсјетио је и на постојање њемачких извјештаја о окрутности

Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је данас да је Београд за дијалог са Загребом, али да је забринут због односа двије земље, те запитао да ли је разумно да у Двору на Уни, већинској српској општини, буде подигнут споменик /усташком викару/ Алојзију Степинцу. Говорећи о реаговању предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић да је забринута због односа са Србијом, али да је не занимају реципрочне мјере већ дијалог, Вучић каже да је и он веома забринут, али да се трудио да буде објективан. Он је за ТВ „Пинк“ рекао да Србија није забрањивала да хрватски министри улазе у Србију, те да је инцидент у Јасеновцу када је развијена застава са усташким

Сисачка бискупија, оптужујући партизане за злочин над Хрватима у банијском селу Зрин 1943. године, прећуткује да су усташе од почетка рата 1941. године, заводећи терор, убиле на стотине Срба и попалиле десетине српских села у околини, упозорава хрватски историчар Хрвоје Класић. Врло брзо по успостављању Независне Државе Хрватске /НДХ/ почиње прогон свих „непожељних“, било да је ријеч о националној, вјерској, расној или политичкој „непожељности“. Прогон је почео са различитим облицима забрана, а завршио стравичним геноцидом над Србима, Ромима и Јеврејима, наводи Класић. Он објашњава да већ прије љета 1941. године почињу масовна и организована убиства српских сељака, жена, дјеце и стараца. И док ће се мањи број банијских Хрвата придружити