Хиjерархиjа пакла Јасеновца била jе састављена од наjвећих крволока – узора свих око себе убица и кољача, сталних помагача. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. децембра 2015. године. Крволоци су уjедно сачињавали управу самог пакла и у њем сви, осим Лубурића, боравили. Само потреба jош више крви миjењала их с положаjа. Помагачи, сакупљени са свиjу страна, нису претстављали поjедине слоjеве или краjеве саме земље, већ њену укупност. Наjброjниjе jе била заступана Херцеговина, затим Далмациjа, па Босна, Лика и све мање до Славониjе, а наjмање ужа Хрватска. Тих jе било доста у Загребу, а из осталих краjева лако jе било наћи по коjег

Аустралијска компанија “Воли ајвер” извинила се након што су њене рекламе снимљене у усташком концентрационом логору Јасеновац изазвале оштре критике на друштвеним мрежама, те додала да је спотом само хтјела да искаже “поштовање према архитектури”. Он је објаснио да су посјетили Јасеновац на пола часа и то након затварања. Би-Би-Си је навео на свом порталу и да је Јасеновац био концентрациони логор и логор смрти, који је од 1941. године до 1945. године био под контролом хрватског усташко-фашистичког покрета, савезника нацистичког режима Адолфа Хитлера. Та аустралијска компанија, која се бави продајом наочара, снимила је недавно рекламни спот и фотографије поред споменика жртвама усташког концентрационог логора Јасеновац, а што су бројни

Аустралијска компанија снимила промотивни спот НА стратишту. Неки сматрају да је умешана хрватска заједница у Аустралији   Аустралијска компанија Valley Eye Wear која се бави продајом наочара снимила је рекламне фотографије и спотове поред споменика жртвама логора у Јасеновцу, где је за време Независне Државе Хрватске, током Другог светског рата, убијено више десетина хиљада Срба, Јевреја и Рома међу којима је било и деце! Представљајући нову колекцију, манекен шета завејаном пољаном по тмурном зимском дану. Назире се да је идеја маркетиншког стручњака који је смислио ову, у најмању руку, дегутантну кампању да се кроз наочаре које производи компанија види кроз сваку таму, па и ову монструозну која је прогутала на

Пише: др Александар Раковић У крвавом грађанском рату (1991–1995) српски народ је готово у потпуности етнички очишћен из Републике Хрватске. Можемо да се присјетимо антисрпске хистерије која је тих година, из дубина понора, на југословенски простор у тонама истоварила усташке пјесме, усташка обиљежја, усташке униформе, усташке поздраве. У исто вријеме, након завршетка грађанског рата у Југославији (1995), па до данас, нико није толико проширио усташки фолклор као хрватски поп пјевач Марко Перковић Томпсон и десетине хиљада његових истомишљеника који се од 1996. сваког 5. августа окупљају у Книну да би прославили улазак хрватских оружаних снага у престоницу Републике Српске Крајине. Усташство су подгријевали хрватски репрезентативац Џо Шимунић поздравом „За дом спремни“ на

Ром Рикардо М. Сахити, који је диригент јединог симфонијског оркестра на свијету кога чине искључиво Роми и Синти, изјавио је да је његова велика жеља, али и цијелог оркестра, да одрже концерт у Меморијалном комплексу Јасеновац, као мјесту гдје су током Другог свјетског рата, уз Србе и Јевреје, страдали и бројни припадници ромског народа. Сахити, који је изградио завидну каријеру у Њемачкој, рекао је за “Франкфуртске вести” пред концерт у Државном позоришту “Хесена” у њемачком Висбадену, гдје ће са својим оркестом извести “Реквијем за Аушвиц” да је ријеч о музичком сјећању на све жртве које су убијене у том логору смрти током Другог свјетског рата. Овај умјетник који је рођен

У католичкој цркви у Ђакову промоција књиге са ужасним приказом усташког стратишта. Аутор Игор Вукић тврди да су логораши имали примерену лекарску бригу, услове за школовање деце и веома угодне животне услове ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Промоција застрашујуће, ревизионистичке књиге Игора Вукића “Радни логор Јасеновац”, у којој аутор негира монструозне злочине усташког режима, најављена је у цркви жупе Свих светих у центру Ђакова, упркос многобројним протестима грађана тог славонског града. Пре тога је иста књига промовисана и на Каптолу у Загребу, уз овације присутних када је Вукић рекао да су претеране и потпуно неутемељене тврдње о масовном терору и ликвидацијама у Јасеновцу, јер за то “нема доказа”. Нажалост, стравични

Министар одбране Александар Вулин обишао је данас Изложбу “Дијанина деца” у Дому Војске Србије у Београду, последњи дан пред њено затварање Министар одбране Александар Вулин обишао је данас Изложбу “Дијанина деца” у Дому Војске Србије у Београду, последњи дан пред њено затварање. Вулин је изразио велико задовољство, јер може да каже да је изложба о Дијаниној деци и све оно што је Дијана Будисављевић урадила за српску, јеврејску, ромску децу, за човечанство, наишла на велику пажњу грађана. “Више од 5.000 наших суграђана видело је изложбу о Дијани Будисављевић, свему што је урадила и како је спасавала српску децу од усташког ножа. Ðаци више од 30 основних и средњих школа први

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је да је Спомен-подручје Доња Градина јединствена јавна установа у Српској која заслужује посебну подршку Владе и институција у њеном настојању да допринесе ширењу истине о страдању у овом стратишту. “Ово је стратиште незапамћено кроз историју на овим просторима, гдје су стотине хиљада гробова, а простор је прилично неуређен. Мени је задовољство да је Народна скупштина баш у овом сазиву успјела да усвоји Декларацију о геноциду почињеном над Србима на овом простору”, рекао је Чубриловић који је данас посјетио Спомен-подручје Доња Градина у Козарској Дубици. Он је подсјетио да је донесена и одлука о изградњи Меморијалног центра Доња Градина и јачању Спомен

У протекле две године у Београду је објављена само једна књига у којој је поменут Јасеновац Познато је зашто страдање српског народа у Независној Држави Хрватској, а нарочито (због бруталности) у Јасеновцу, није имало посебно место у историографији. Како је комунистичка Југославија полако пропадала као државна заједница, и југословенска историјска наука се цепала на националне. Научно-истраживачки, музеолошки, архивски и медијски систем који је успостављен у Хрватској могао би да послужи као пример шта је требало урадити у Србији. Проблем настаје после првог питања: Ко ће и како поставити темеље српске историографије? Како ствари стоје, тешко да ће до тога и доћи! Нажалост, примат у постављању некаквих основа преузели су аматери