Заточеници у Ланчари Комора за усмрћивање отровним гасом и крематориjум налазили су се у Градини, у кући Пуђе Милана, коjа jе имала неколико кратких, добро камуфлираних димњака Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. новембра  2015. године. Ничипоренко jе био увjерен да ће остати у животу jер су усташе полудjеле за духанским кутиjама и урезаним орнаментима у облику „У” с њиховим именима, поглавниковим ликом итд. Његова jе радионица радила дан и ноћ. Он jе израђивао и читаве сервисе, а jедан jе такав сервис Усташка радна служба свечано предала поглавнику. Његови су се радови показивали у Загребу, с намjером да се види како заточеници

Смртност заточеника Циглане била jе велика Главни циљ логора било jе масовно убиjање људи. Убиjање jе само требало да се, по могућности, што боље маскира. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. новембра  2015. године. Јасеновачки концентрациони логор био jе организиран по плану, коjи су разрадили нацисти за све логоре у поробљеноj Европи jош приjе рата. Читава су организациjа тога логора, начин и техника истребљивања сасвим исти као и у другим њемачким логорима смрти у Пољскоj, Украjини, Србиjи, Западноj Европи и у самоj Њемачкоj. Начин и план предали су на извршење усташама, коjе jе контролирао мjесни Гестапо у самом селу Јасеновцу и СД (Sicher

Архитекта Пеђа Ристић: На три места у Београду прикупљани лешеви из реке. Хрватски злочин Савом расут до Црног мора. Код Куле Небојше на Калемегдану, на Ратном острву од 1942. до 1945. сахрањиване су усташке жртве. Две реке, Сава и Дунав, на неки начин одредиле су судбину архитекте Пеђе Ристића, аутора неких од најлепших новијих српских цркава. Бивши члан „Медијале“, а потом Enfant terrible београдске уметничке сцене данас има 87 година. Био је у тиму Богдана Богдановића када је овај правио јасеновачки споменик Камени цвет. Потом је прошле деценије у Скупштини града покренуо иницијативу да се на Великом ратном острву подигне црква мученицма чија је тела избацила Сава и где их

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да су усташки поздрав „За дом спремни“ на изложби у Хрватском сабору и на спомен-плочи на улазу у Новинарски дом у Загребу два од многих примјера који јасно потврђују тезу да је данашња Хрватска наставак нацистичке НДХ. „Непобитна је чињеница да је усташки поздрав `За дом спремни` под којим је убијено на стотине хиљада Срба, Рома и Јевреја постао легалан у Хрватској. Наиме, прекршајни судови у Пожеги и Слуњу су донијели пресуде којима се `За дом спремни` сматра изразом воље власти, као и да његова употреба не узнемирава јавност“, рекао је Линта. Осим тога, хрватско Министартво државне управе је дало сагласност да

Даниjел Озмо: Опљачкано сено убиjених сељака Исто толико волим српски народ као и хрватски. Нисам никад правио разлике. Мати ми je с млеком уливала љубав према српском и руском народу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 23. новембра  2015. године. Др je Шпицер питао: -Има ли болесних, ми смо доктори, дошли смо да болесне прегледамо и лиjекове дамо. Јесу ли вам дjеца здрава? Шутjели су и гледали на нас као на изазиваче, коjи их напаствуjу. -Да, ово je диjете болесно! Зашто не кажеш, женска главо? – опет ће др Шпицер запитати и хтjеде диjете узети за руку, да му види пулс. Жена нагло

Усташе су опколиле српско село Црквени Бок, узеле кола и натовариле их житом, хаљинама, потерале стоку, упрегле коње и потерале сав народ у Јасеновац Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. новембра  2015. године. Стигла jе колона кола и усташе наредише да их товаре све редом, и живе и мртве. Тако натоварена кола изгледала су ужасно. Испод голих мртваца живи су људи стењали и упињали се да се ослободе. Били су бацани без реда, и мртваци и живи. Мртви су сjедили или лежали на живима, а неки су живи сjедили на мртвима и на живима испод себе. Кола су била брзо напуњена, и

Сиб – Партизанско гробље Помрло све, а остало се при концу смируjе. Нико више воде и не тражи, jер се само вара, воде не даjу, хоће да поцркамо, сведочиоjе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. новембра  2015. године. Перо Вукић причао jе о вожњи влаком од Земуна до Јасеновца: – Влак стаде. Чусмо у другом вагону jаук, вриска и лупање о вагон. Почесмо и ми лупати. Кадли неко на нашем jезику, али некако по босански, викне: „Не лупаjте, животиње, jер ако отворимо, све ћемо вас поклати!” Мало се народ к’о утиша, али опет поче да лупа и виче: „Воде, воде!”